nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:36
BEOGRADSKE PRIČE

Srbija i Beograd su ponovo centar Balkana

Na današnji dan pre 77 godina nacistička Nemačka napala je Kraljevinu Jugoslaviju i zverski bombardovala njen glavni grad
Autor: Goran Vesićpetak, 06.04.2018. u 09:49
(Фото П. Мирковић)

Tri dana pre nego što će Hitler 6. aprila napasti Kraljevinu Jugoslaviju i zverski bombardovati i razoriti Beograd, samoubistvo je izvršio predsednik vlade Mađarske grof Pal Teleki. U pismu koje je grof Teleki ostavio pisalo je:  „Prekršili smo reč – iz kukavičluka (...). Nacija to oseća, a mi smo odbacili svoje poštenje. Stali smo na stranu nitkova, jer od tobožnjih grozota nema nijedne reči istine. Niti je šta urađeno protiv Mađara, niti protiv Nemaca. Postali smo lešinari, najgadnija nacija. Natrag ne mogu. Kriv sam. „Kraljevina Jugoslavija i Mađarska potpisale su nekoliko meseci ranije, 12. decembra 1940. godine, Ugovor o večnom prijateljstvu i miru. Pošto je Kraljevina Jugoslavija 27. marta 1941. odbacila Trojni pakt sa Silama osovine koji je potpisan dva dana ranije u Beču, Hitler je naredio da se napadne naša zemlja. Od Mađarske, kao potpisnice Trojnog pakta, traženo je da se preko svoje teritorije propuste nemačke divizije, kao i da učestvuje u „kaznenoj vojnoj akciji” protiv Jugoslavije, a da zauzvrat dobije delove srpske zemlje.

Grof Teleki nije želeo da njegova zemlja pogazi reč i protivio se ratu. Kada je shvatio da je mađarski regent Mikloš Horti prihvatio nemačku ponudu oduzeo je sebi život. Nekoliko meseci kasnije nemački pilot Helmut S. šalje pismo svom rođaku u Hamburgu u kome opisuje atmosferu u Beogradu posle nemačkog bombardovanja i ulaska okupatora.

„Osećam se kao da sam pao padobranom u vraško neprijateljsko gnezdo. Grad je razrušen i spaljen. Prljav. Još sve miriše na paljevinu. Kada letim i posmatram iz vazduha ovu zemlju, izgleda mi vrlo pitoma. Ali nije tako, dragi moj Gintere. Ovaj grad je zaista poludeo! Pogledi su mrski i izazivački. To i nije čudo, jer smo ih strašno udesili bombardovanjem. Ali već dva meseca ovde prašte revolveri i gore naši kamioni. Ne znam šta hoće ti njihovi fanatički dečaci kada pale novine i garaže ili kada vrše atentate na feldvebele. Svi se žale da se neprijatno osećaju u ovom gradu. Kad uveče izlazim iz automobila, imam osećanje kao da će mi svakog časa neki grubi Balkanac sručiti metak u glavu. Kako bi to bila glupa smrt, poginuti od kuršuma nekog fanatičnog nacionaliste. Dragi Gintere, ti si stari ratnik, ali tako nešto nisi doživeo. Nespokojstvo polako kida živce. Postaje suviše vrelo u ovom gradu na jugu Evrope.”

Između ova dva pisma dogodilo se zversko bombardovanje Beograda koje je izvela nemačka 4. vazdušna flota pod komandom generala Aleksandera Lera. Nemački feldmaršal Evald fon Klajst, na suđenju posle rata, izjavio je da je „vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom”. „To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete”, rekao je Klajst.

U tom nacističkom političko-terorističkom aktu teško je razoren naš grad. Poginulo je 2.274 ljudi, mada neke procene govore da je bilo gotovo 4.000 žrtava. Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601, a delimično oštećeno 6.829. Među oštećenim zgradama našlo se i zdanje Starog dvora, ali i Vaznesenjska crkva u kojoj je u trenutku bombardovanja bilo vernika. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka, sagrađena 1832. godine, bila je jedina u Evropi koja je bila vojni cilj. Uništeno je oko 350.000 knjiga među kojima zbirke turskih rukopisa, više od 200 starih štampanih knjiga iz perioda od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, umetničkih slika i novina, kao i sve knjige štampane u Srbiji posle 1832. Zbog ovog zločina, kao i drugih koje je počinio na Balkanu, general Ler je osuđen na smrt i streljan 1947. godine. Život ovog zločinca, koji se školovao u Pančevu i koji je odlično govorio srpski jezik, simbolično je završen u Beogradu koji je hteo da uništi šest godina ranije. Drugi svetski rat bio je težak period za Beograd i Srbiju. Srbija je svedena na teritoriju Beogradskog pašaluka, a u drugim delovima bivše Jugoslavije, posebno u fašističkoj NDH, Srbi su sistematski ubijani.

Nemačka nije učinila ništa da spreči zločine nad Srbima i pored dramatičnih izveštaja koje su iz Zagreba slali u Berlin Hitlerov izaslanik Glajz fon Horstenau i nemački poslanik Zigfrid Kaše. Hitlerov specijalni opunomoćenik za Balkan dr Herman Nojbaher napisao je da ustaški zločini „spadaju u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije”. Okupirana, razrušena i opljačkana Srbija sa marionetskom „vladom” Milana Nedića nije bila u stanju da zaštiti naš narod. Za Srbe nije bilo mesta u Hitlerovom „novom svetskom poretku”. Ali, čak i tada, neprijatelj nas je poštovao. Doktor Herman Nojbaher u svojim sećanjima na ratne dane napisao je: „Hitler je bio ubeđen da će Srbi, čim im se opet pruži prilika, ponovo biti vodeća balkanska sila”. „Iza Hitlerovog nepoverenja prema Srbima krije se, zapravo, njegovo potajno priznanje i divljenje prema njima”, napisao je Nojbaher.

Beograd i Srbija preživeli su naciste, razaranje, ubijanje našeg naroda, pa još dva bombardovanja u prošlom veku 1944. i 1999. godine. Danas, 77 godina posle aprilskog bombardovanja i uništavanja našeg grada, Beograd i Srbija su ponovo centar Balkana i vodeća zemlja regiona. Zato pamtimo 6. april 1941. i sećamo se žrtava sa dužnim pijetetom, ali svoju državu i grad gradimo kako nam se nikada ne bi desilo da doživimo takvo razaranje i rat. 

 

 


Komentari12
39ac2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš Kazimirović
Nemački general u Zagrebu, kako je glasila zvanična titula Gleza-Horstenaua (do proglašenja Prve republike 1918. fon Horstenau) zvao se EDMUND. Porodično prezime mu je bilo fracusko - Glez - s obzirom da je bio potomak francuskih hugenota. Fon Horstenau je bilo plemićko prezime. Inače, Glez (u originalu: Glaise) postoji i kao ime i kao prezime. U slučaju nemačkog generala i ratnog zločinca je to jasno vidljivo iz prezimena. Posle brisanja plemićkog "fon" prezime mu je glasilo Glez-Horstenau. PS: Ime "Glajz" kao šo je u tekstu navedeno - ne postoji. Postoji imenica "das Gleis" i u prevodu ima značenje - železnička pruga, šine.
zivela Srbija
Trebalo bi onu Izlozbu o Jasenovcu u NjuJorku u UNu- napraviti kao permanentnu izlozbu u UN........a i istovjetnu u svim ostalim svjetskim prestolnicama.....kao u Moskvi, Pekingu, Tokiju, Washingtonu, Parizu, Rimu, Berlinu, Buonosairesu, itd.....a i da te izlozbe ukljucuju i ovo i slicna stradanja holokausta nad Srbima i Jugoslavenima 3 puta u jednom Veku..... ......a i pitsnje dali je moguce napraviti i Internetsku stranicu-ali na Engleskom i jos nekim internacijonalnim jezicima, kako na Spanskom, Portugslskom, Kineskom...itd
Sandra
Malo je cudan podatak da u gradu koji je imao 300 000 stanovnika pogine samo oko 3000. Po prici mojih roditelja, bilo je dosta poginulih, oni su sigurno znali 20 nastradalih, ukljcujuci moju babu i njenu sestru. Stuke su zavijale celog jutra, a Nemci u bacali zapaljive bombe. Dorcol je bio razrusen, verovatno zbog najvece gustine naseljenosti. Beograd je bombardovan na Uskrs 6-og aprila .
Petar Amer
"Данас, 77 година после априлског бомбардовања и уништавања нашег града, Београд и Србија су поново центар Балкана и водећа земља региона. " ПО ЧЕМУ ВОДЕЋА, можда по корупцији и партијашењу? Румунија је и-хи-хи испред нас, Македонија нас је достигла а Црна Гора престигла иако су некада биле "неразвијене републике" у бившој СФРЈ.
Siki
Uvek sami protiv svih,protiv razuma a najvise protiv sebe

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja