petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:40

Šala na sopstveni račun je ponekad slična ispovesti

„Bez smeha se, čak i u najtežim trenucima, u našoj dolini suza stvarno ne može”, besedi dr Vladimir Dimitrijević.
Autor: Gvozden Otaševićsubota, 07.04.2018. u 22:00
Др. Владимир Диитријевић (Фото Г.О.)

Čačak – Svi mi sebe uzimamo preozbiljno, zaboravljajući da se nasmejemo svom liku u ogledalu i odbijajući da dopustimo drugima da nas vide kakvi jesmo – dečica koja puze ka Carstvu Božijem. Ako se ne smejemo na sopstveni račun i ako ne dopustimo drugima da nam se smeju i da se sa nama smeju, mi počinjemo da obogotvoravamo sami sebe. Zbiti šalu na sopstveni račun je ponekad slično iskrenoj ispovesti. Dopustiti da se drugi šale na naš račun jeste kao prihvatiti proroštvo – kaže za „Politiku” dr Vladimir Dimitrijević, profesor književnosti u čačanskoj Gimnaziji i mislilac pravoslavni.

Evo kako je naš sabesednik, uoči svetog dana, odgovorio na pitanje postoji li hrišćanski humor?    

„Da li ste čuli anegdotu o učeniku koji je dobio u poslušanje da nagradi svakoga ko ga uvredi? To je činio tri godine a zatim bio oslobođen svoga poslušanja i krenuo na put u Atinu. Čim je ušao u grad, srete sa sa nekim starcem koji odmah poče da ga vređa. Učenik prsnu u smeh. ’Zašto se smeješ?’, upita ga starac. Učenik mu odgovori: ’Smejem se zato što sam tri godine plaćao za ovako nešto, a ti me sada častiš za džabe.’

I mi, kao učenik iz ove priče, treba da se ponašamo poput dece, da pustimo da smeh naš sija pred ljudima, čak i pred džangrizavim starcima. Ako ubijemo smeh u našem životu, nahrupiće divlje utvare da bi ispunile nastalu prazninu. Znate li za priču o dva pustinjska oca koji su želeli da se posvađaju oko cigle – koja je simvol imanja i bogatstva – ali niko od njih nije ’pobedio’ jer su tokom godina molitve i posta zaboravili da se svađaju. ’Rekao si da je cigla tvoja? U redu, onda, uzmi je!’                          

Najbolji humor se zbiva kada se natprirodno jevanđelje ostvaruje u stvarnom životu: general sa tri zvezdice okreće drugi obraz; predsednik velike korporacije radi za minimalnu platu; pariski modni dizajner odustaje od piste za modiste da bi šio rase za monahinje. Kada god čovek živi jevanđeljem, tu je i radosno protivrečenje onome što svet shvata ozbiljno. Svet se ismeva sa onima koji žele da budu savršeni. Svet se podsmeva ljudima poput Sv. Ksenije Petrogradske koja je prodala sve što je imala i razdelila novac siromašnima. Svet se podsmeva i naziva Sv. Kseniju – ludom. A Crkva se osmehuje i naziva je ’ludom Hrista radi’, jurodivom, svetom.

’Prav se smije, kriv se krije’, veli naš narod. Iako smo svi Bogu krivi, katkad se i nasmejemo – jer, bez smeha se, čak i u najtežim trenucima, u našoj ’dolini suza’ stvarno ne može. Najveći podvižnici su to znali – Sveti Antonije Veliki je jednom čoveku, koji se sablaznio kad je video da učitelj pustinjak bezazlenim šalama zabavlja mlađe podvižnike, rekao da je čovek kao luk za streljanje – ako ga previše nategneš, pući će. Govoreći posmrtnu pohvalnu besedu Svetom Vasiliju Velikom, njegov prijatelj i brat u Hristu, Sveti Grigorije Bogoslov, ističe da je pokojnik umeo da se ’nazidateljno šali i delikatno prekoreva’. Takođe, on kaže: ’Nekome je veliku čast činilo ako je uspeo da se približi Vasiliju, ili da mu prisluži, ili da zapamti bilo šta od onoga što je Vasilije kazao ili učinio, bilo u pošalici, bilo sa namerom. Time sam se i ja, koliko pamtim, često hvalio, jer i ono što je Vasilije izgovorio neobavezno, bilo je mnogo dragocenije i pamtljivije od onoga što drugi kažu posle mnogog truda i razmišljanja.’

Iz ovoga se jasno vidi da je jedan od Sveta Tri jerarha šalu i pošalicu koristio kao sredstvo duhovnog nazidanja i pouke. I Sveti Serafim Sarovski je govorio bratiji da se bezazlena šala može ispričati ako vidimo sagovornika da pada u čamotinju, jedno od najtežih đavolovih iskušenja.                                                               

Ima u ovim šalama i anegdotama i žaoka ironije; ali to nije plod poricanja hrišćanskog ideala, nego uvida u slabost ljudi koji bi taj ideal trebalo da vaplote (ako hadžija učestvuje u pljačkanju siromaha, za to nije kriv Jerusalim; ako je pop Nikola slab, Sveti Nikola je krsna slava) Uostalom, kao hrišćani daleko od ideala, mi smo često smešni (a verujemo da smo uzvišeni). Šala, u isti mah, jeste i pouka – samo ako čovek želi da se njome pouči. Pored šala, tu su i istinite anegdote iz života Crkve, i u doba progona. Duhovitost tih anegdota nije za smejanje, nego za duboko sozercanje.                                          

Tako, monasi i mirjani različito se odnose prema smehu. U svakodnevnom molitvenom pravilu čovek se kaje ’ako se bezumno smejao’. Dakle, postoji razumni, ljudski smeh, koji nije demonsko podsmevanje i izrugivanje. Sveti Jovan Zlatousti u jednoj propovedi kaže da on ne zabranjuje smeh, nego neumereno smejanje.   

Monasi, sa svoje strane, treba da budu oprezniji, jer monaška pravila kažu, recimo, da ako neko namerno zasmejava ljude, treba da napravi trista metanija; a ko se nasmeje do suza, treba da tri dana bude na suhojedeniju. Zato se kaže: ’Gde je smeh, tamo je i greh.’                  

Sveti Ignjatije Brančaninov kaže da je duši svesnoj da ju je Bog oslobodio greha svojstvena radost, koja je dovodi do stalnog klicanja Bogu. Ali, ovo nije stanje telesne veselosti, koja je proizvod grehovne opijenosti sobom i svetom.                           

Velika je razlika u tome da li se neko šali sa ljudskim slabostima i promašajima, ili se ruga veri. Bezbožnik koristi cinizam da se ruga, a pravednik blagu ironiju da veru brani. Evo jednog primera kako ta razlika izgleda. Taškentski čekista Peters napravi javnu raspravu o veri i ateizmu, na koju pozove Svetog Luku (Vojno – Jesenevckog), i pita ga pred svima:    

– Kako Vi možete da verujete u nekog Boga koga nikad niste videli?

Ovaj odgovori:

– Mnogo puta sam vršio operacije na mozgu, pa nikad nisam video ni um, ni savest.                                

Cela sala je bila na strani Svetog Luke.

Humor nam pokazuje kako treba da budemo smerni. Tako je u šali o našem nepobožnom gastarbajteru.                                          

Vraća se čovek iz Nemačke i javlja se ženi telefonom:    

– Ženo, krećem još malo i stižem sutra. Spremi mi nešto da prezalogajim i da me čeka topla voda da se okupam.

– Znači, stižeš sutra, ako Bog da.                                                                  

– Stižem sigurno, nema tu ništa ’ako Bog da’.

Međutim, samouvereni vozač doživi saobraćajnu nesreću i tri meseca ostane u bolnici. Kad je najzad stigao kući, pozvoni na vrata. Žena pita:

– Ko je?                                                                                                     

– Ja sam, ako Bog da – odgovori smerni gastarbajter.

Pravoslavni humor, dakle, ima za cilj da smiri čoveka pred Bogom. Jedan viši klirik, poznat po stavu da je najlepši, najpametniji, najduhovniji i da je sve to sam otkrio, odlazi kod psihoanalitičara i žali mu se na svoje napore, tegobe, pokušaje da postigne sve…Traži pomoć.     

Psihoanalitičar veli:                                                                                     

– U redu je, potrudiću se da Vam pomognem. Izvolite, opustite se, lezite na kauč i počnite.

 Odakle da počnem?                                                     

– Od početka.                                                                                            

– U početku stvorih nebo i zemlju.“


Komentari0
9c059
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja