Biblijski progon hrišćana s Bliskom istoka zbog političke zloupotrebe vere u radikalnoj džihadističkoj formi poslednjih godina poprima oblike egzodusa i zato je neophodno stalno promovisanje međureligijskog dijaloga i kulturne heterogenosti kao uslova za mirnu koegzistenciju svih naroda na ovom prostoru. Ovu poruku uputio je narodni poslanik Aleksandar Čotrić, šef srpske delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja na međunarodnoj konferenciji u Bejrutu „Različitost u jedinstvu i fundamentalne slobode za hrišćane i muslimane na Bliskom istoku: konferencija u cilju parlamentarnog dijaloga”.

Na skupu u Libanu, koji je održan uoči Vaskrsa od 2. do 5. aprila u saradnji s Interparlamentarnom skupštinom pravoslavlja i Arapskom interparlamentarnom unijom, u delegaciji Narodne skupštine bili su i poslanici Ljubiša Stojmirović i Muamer Zukorlić.

Predsednik Stranke pravde i pomirenja je na konferenciji izjavio da je Bog jedan i da se sledbenici islama, hrišćanstva i judaizma u temeljnim duhovnim i etičkim vrednostima ne razlikuju, zbog čega svi treba da budu na istoj strani. Zukorlić, koji smatra da su ekstremizam i terorizam opasnosti protiv kojih se treba boriti, ali da se njihova srž nalazi u pojedincu ili grupi, kao i slabosti u verovanju, za „Politiku” kaže da treba uspostaviti dinamičniju saradnju između međunarodnih organizacija koje okupljaju političare iz pravoslavnih i islamskih zemalja kako bi se zajednički odgovorilo na izazove današnjeg vremena.

U svetu danas ima oko 300 miliona pravoslavaca i njihovi politički predstavnici, intelektualci i crkveni velikodostojnici zajednički deluju na promociji i zaštiti tradicionalnih hrišćanskih vrednosti preko dve međunarodne veoma uticajne organizacije – Interparlamentarne skupštine pravoslavlja i Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

ISP, koja okuplja pravoslavne poslanike iz 27 država, osnovana je na inicijativu grčkog parlamenta 1993, a SR Jugoslavija je dve godine kasnije postala i stalna članica ovog međuparlamentarnog tela, čije je sediše u Atini. Međunarodni Fond jedinstva pravoslavnih naroda osnovan je 1995. u Moskvi i, osim poslanika nacionalnih parlamenata, okuplja i bivše i sadašnje članove vlada, ugledne profesore i episkope.

Aleksandar Čotrić, deset godina aktivan u obe organizacije, objašnjava da je u vreme osnivanja Interparlamentarne skupština pravoslavlja, Grčka bila jedina pravoslavna država članica EU i da je trebalo odgovoriti na tadašnje izazove u Evropi nastale raspadom Istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. U podeli posla u ISP-u Grčka je bila glas pravoslavnih država u EU, a Rusija u UN kao stalna članica Saveta bezbednosti.

„Grci su vrlo pragmatičan narod i vešt kada je u pitanju diplomatija, što se vidi u radu Interparlamentarne skupštine pravoslavlja. Zato je statutom ISP-a odlučeno da generalni sekretar uvek bude grčki parlamentarac, a predsednik generalne skupštine predstavnik ruske Državne dume”, kaže zamenik predsednika SPO i podseća da je ISP u vreme građanskog rata u Jugoslaviji devedesetih pomagala Srbima.

Interparlamentarna skupština pravoslavlja, koja ove godine obeležava četvrt veka delovanja, okuplja i sve pravoslavne poslanike s prostora Balkana. Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status posmatrača u ovoj međunarodnoj organizaciji. Prošle godine na generalnoj skupštini ISP-a u Rimu prvi put su na predlog delegacije Srbije bili prisutni i srpski poslanici iz parlamenta Slovenije.

Iako je parlament Republike Srpske još uvek posmatrač u ovoj organizaciji, njihov predstavnik Darko Banjac je u Rimu izabran čak u dva komiteta Interparlamentarne skupštine pravoslavlja – za pravna pitanja i spoljnu saradnju. „U vreme jako teških političkih odnosa i pritisaka u BiH, za Republiku Srpsku znači mnogo da se čuje njen glas u jednoj ovakvoj organizaciji. U Rimu sam govorio kakav uticaj na pomirenje naroda na Balkanu može imati eventualna kanonizacija Alojzija Stepinca”, kaže za „Politiku” Banjac.

Ovaj poslanik Skupštine RS je na skupu Interparlamentarne skupštine pravoslavlja u Solunu 2016. govorio o statusu Republike Srpske u okviru BiH, ali i o zločinima nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu. „Rekao sam i da je u sistemu tog koncentracionog logora postojao i jedini logor ikad formiran za decu. Zanimljivo je da mnogi članovi Interparlamentarne skupštine pravoslavlja o tim zločinima skoro ništa nisu ili su vrlo malo znali. Zato je dobro da postoje ovakve ili slične organizacije da bi se čuo glas našeg naroda”, ističe Banjac.

Na svim skupovima Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, kako priča Čotrić, glavne teme su situacija na Kosovu i Metohiji, Kipru i Bliskom istoku ali i u Africi, gde se vodi velika borba za duhovnu prevlast jer su od 900 miliona stanovnika polovina hrišćana, a druga polovina muslimani.

„ISP vodi takozvanu parlamentarnu diplomatiju. Usvaja rezolucije i obraća se međunarodnim organizacijama, pre svega UN, Evropskoj uniji, Savetu Evrope. Dokumenta koja usvaja ISP dostavlja nacionalnim parlamentima, vladama i predsednicima država i crkvama”, objašnjava Čotrić, izvestilac odbora za kulturu ISP-a. Čotrić je ponosan što je, dok je bio na čelu ovog odbora, 2015. godine organizovao međunarodni konkurs za fotografije uništenih crkava i manastira u pravoslavnom svetu. 

„Osim uništenih hramova na Kipru, Siriji, Iraku i Nagorno-Karabahu, svetu smo pokazali i slike porušenih srpskih svetinja ne samo na Kosovu i Metohiji već i u Hrvatskoj i Federaciji BiH. Mnoge od tih fotografija naših autora su i nagrađene”, kaže Aleksandar Čotrić.