sreda, 21.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 07.04.2018. u 22:00 Milenko Pešić
POLITIČARI u PRAVOSLAVNoj DIPLOMATiji

Parlamentarci brane srpske svetinje na Balkanu

Na promociji i zaštiti tradicionalnih vrednosti 300 miliona pravoslavaca u svetu deluju dve međunarodne organizacije – Interparlamentarna skupština pravoslavlja i Međunarodni fond jedinstva pravoslavnih naroda
Црква Христа Спаса (Фото Википедија)

Biblijski progon hrišćana s Bliskom istoka zbog političke zloupotrebe vere u radikalnoj džihadističkoj formi poslednjih godina poprima oblike egzodusa i zato je neophodno stalno promovisanje međureligijskog dijaloga i kulturne heterogenosti kao uslova za mirnu koegzistenciju svih naroda na ovom prostoru. Ovu poruku uputio je narodni poslanik Aleksandar Čotrić, šef srpske delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja na međunarodnoj konferenciji u Bejrutu „Različitost u jedinstvu i fundamentalne slobode za hrišćane i muslimane na Bliskom istoku: konferencija u cilju parlamentarnog dijaloga”.

Na skupu u Libanu, koji je održan uoči Vaskrsa od 2. do 5. aprila u saradnji s Interparlamentarnom skupštinom pravoslavlja i Arapskom interparlamentarnom unijom, u delegaciji Narodne skupštine bili su i poslanici Ljubiša Stojmirović i Muamer Zukorlić.

Predsednik Stranke pravde i pomirenja je na konferenciji izjavio da je Bog jedan i da se sledbenici islama, hrišćanstva i judaizma u temeljnim duhovnim i etičkim vrednostima ne razlikuju, zbog čega svi treba da budu na istoj strani. Zukorlić, koji smatra da su ekstremizam i terorizam opasnosti protiv kojih se treba boriti, ali da se njihova srž nalazi u pojedincu ili grupi, kao i slabosti u verovanju, za „Politiku” kaže da treba uspostaviti dinamičniju saradnju između međunarodnih organizacija koje okupljaju političare iz pravoslavnih i islamskih zemalja kako bi se zajednički odgovorilo na izazove današnjeg vremena.

U svetu danas ima oko 300 miliona pravoslavaca i njihovi politički predstavnici, intelektualci i crkveni velikodostojnici zajednički deluju na promociji i zaštiti tradicionalnih hrišćanskih vrednosti preko dve međunarodne veoma uticajne organizacije – Interparlamentarne skupštine pravoslavlja i Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda.

ISP, koja okuplja pravoslavne poslanike iz 27 država, osnovana je na inicijativu grčkog parlamenta 1993, a SR Jugoslavija je dve godine kasnije postala i stalna članica ovog međuparlamentarnog tela, čije je sediše u Atini. Međunarodni Fond jedinstva pravoslavnih naroda osnovan je 1995. u Moskvi i, osim poslanika nacionalnih parlamenata, okuplja i bivše i sadašnje članove vlada, ugledne profesore i episkope.

Kako je sprečeno rušenje Crkve Hrista Spasa u Prištini
„Na skupštini Međunarodnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda u Ljubljani 2015. godine inicirao sam apel da se spreči rušenje Crkve Hrista Spasa u Prištini, tako da smo uspeli da spasemo taj hram, koji je podignut 1998. godine”, kaže Aleksandar Čotrić. Šef naše stalne dvočlane delegacije u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja kaže da gde god da održavaju sastanke imaju i susrete s predsednicima parlamenata, država i vlada, ali s crkvenim poglavarima. „Bilo je interesantno na prijemu kod jerusalimskog patrijarha Teofila. Kada sam rekao da sam iz Srbije, on mi je na srpskom jeziku rekao: ’Srpsko Kosovo je srpski Jerusalim’”, priča Čotrić.

Aleksandar Čotrić, deset godina aktivan u obe organizacije, objašnjava da je u vreme osnivanja Interparlamentarne skupština pravoslavlja, Grčka bila jedina pravoslavna država članica EU i da je trebalo odgovoriti na tadašnje izazove u Evropi nastale raspadom Istočnog bloka i Sovjetskog Saveza. U podeli posla u ISP-u Grčka je bila glas pravoslavnih država u EU, a Rusija u UN kao stalna članica Saveta bezbednosti.

„Grci su vrlo pragmatičan narod i vešt kada je u pitanju diplomatija, što se vidi u radu Interparlamentarne skupštine pravoslavlja. Zato je statutom ISP-a odlučeno da generalni sekretar uvek bude grčki parlamentarac, a predsednik generalne skupštine predstavnik ruske Državne dume”, kaže zamenik predsednika SPO i podseća da je ISP u vreme građanskog rata u Jugoslaviji devedesetih pomagala Srbima.

Interparlamentarna skupština pravoslavlja, koja ove godine obeležava četvrt veka delovanja, okuplja i sve pravoslavne poslanike s prostora Balkana. Crna Gora i Bosna i Hercegovina imaju status posmatrača u ovoj međunarodnoj organizaciji. Prošle godine na generalnoj skupštini ISP-a u Rimu prvi put su na predlog delegacije Srbije bili prisutni i srpski poslanici iz parlamenta Slovenije.

Iako je parlament Republike Srpske još uvek posmatrač u ovoj organizaciji, njihov predstavnik Darko Banjac je u Rimu izabran čak u dva komiteta Interparlamentarne skupštine pravoslavlja – za pravna pitanja i spoljnu saradnju. „U vreme jako teških političkih odnosa i pritisaka u BiH, za Republiku Srpsku znači mnogo da se čuje njen glas u jednoj ovakvoj organizaciji. U Rimu sam govorio kakav uticaj na pomirenje naroda na Balkanu može imati eventualna kanonizacija Alojzija Stepinca”, kaže za „Politiku” Banjac.

Ovaj poslanik Skupštine RS je na skupu Interparlamentarne skupštine pravoslavlja u Solunu 2016. govorio o statusu Republike Srpske u okviru BiH, ali i o zločinima nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u Jasenovcu. „Rekao sam i da je u sistemu tog koncentracionog logora postojao i jedini logor ikad formiran za decu. Zanimljivo je da mnogi članovi Interparlamentarne skupštine pravoslavlja o tim zločinima skoro ništa nisu ili su vrlo malo znali. Zato je dobro da postoje ovakve ili slične organizacije da bi se čuo glas našeg naroda”, ističe Banjac.

Na svim skupovima Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, kako priča Čotrić, glavne teme su situacija na Kosovu i Metohiji, Kipru i Bliskom istoku ali i u Africi, gde se vodi velika borba za duhovnu prevlast jer su od 900 miliona stanovnika polovina hrišćana, a druga polovina muslimani.

„ISP vodi takozvanu parlamentarnu diplomatiju. Usvaja rezolucije i obraća se međunarodnim organizacijama, pre svega UN, Evropskoj uniji, Savetu Evrope. Dokumenta koja usvaja ISP dostavlja nacionalnim parlamentima, vladama i predsednicima država i crkvama”, objašnjava Čotrić, izvestilac odbora za kulturu ISP-a. Čotrić je ponosan što je, dok je bio na čelu ovog odbora, 2015. godine organizovao međunarodni konkurs za fotografije uništenih crkava i manastira u pravoslavnom svetu. 

„Osim uništenih hramova na Kipru, Siriji, Iraku i Nagorno-Karabahu, svetu smo pokazali i slike porušenih srpskih svetinja ne samo na Kosovu i Metohiji već i u Hrvatskoj i Federaciji BiH. Mnoge od tih fotografija naših autora su i nagrađene”, kaže Aleksandar Čotrić.

Komеntari5
f29fe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vule
Srbi brane Svetinje - Crkve,Srbi brane a Englezi - Amerikanci i njihova braća veliki vernici ih ruše i pale. Bog će kazniti velike Amerikance - Engleze.
Petar
Ovaj drugi će posebno da nas brani.
Vito Raski
Kako su govorili komunisticki prvaci, da bi pridobili sto vise naroda uz sebe, kako bi lakse njime manipulisali, uostalom, kao i danasnji politicki svetski oligarsi, da je "svaka religija opijum za narode". Cini mi se DA JE MATERIJALIZAM OPIJUM ZA SVE NARODE, a ne religija. Da je to tacno govore najnoviji dogadjaji u svetu. Naime, svi ratovi, ako hocete i kroz istoriju su se vodili za sto vise osvajanje tudjih teritorija, iskoriscavanju njihovih prirodnih resursa, samo radi bogacenja. Nisu li sve bogate drzave dosle do enormnog bogatstva okupacijom i pljackanjem pojedinih drzava, pa i kontinenata. Najstariji primeri su Englezi, Francuzi, Nemci a sada pored njih i Novoenglezi iliti Amerikanci. Americki, Australijski, Azijski, Africki, pa i Evropski Kontinent su uglavnom bili a neki i ostali pod dominacijom Engleza, koji se nazvase po osvojenim kontinentima: Amerikanci, Australijanci itd. Da je ova, moje malenkosti, konstatacija tacna, govori i izreka: PARA VRTI GDE BURGIJA NECE.
Зорица Аврамовић
@Vito Raski! Свака Вам се позлатила, цењени господине Рашки! Христос васкрсе! Васкршњава и српство!
Mirjana Spasojevic Tinkovic-Arizona
Tako je dragi brate @Vito Raski - hvala do neba. Mirjana-Arizona

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja