četvrtak, 13.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:13
INTERVJU: patrijarh srpski IRINEJ

Niko ne sme da se saglasi sa otuđenjem Kosova

Crkva se ne svrstava uz političke stranke. Crkva može i hoće da podrži državu, odnosno državne organe, kada vidi da se trude da zaštite po narod presudne interese, a predsednik i drugi državni organi u pogledu očuvanja Kosova i Metohije vode veliku, tešku i pravednu borbu. To lično vidim i znam
Autor: Aleksandar Apostolovskipetak, 06.04.2018. u 22:00
(Фото Драган Јевремовић)

Sinod i Sabor nisu nikakav centralni komitet partije koji propisuju opšte obavezujuće političke stavove. To nije posao Crkve. Crkva se bavi večnim pitanjima: spasenjem čoveka i sveta, verom u Gospoda Isusa Hrista, u Jevanđelje. Crkva vodi čoveka ka Carstvu nebeskom. Na tom putu ukazuje na večne vrednosti... Jedno od takvih pitanja, kojima se bavi Crkva jeste, na primer, pitanje svetinje života; nepovredivosti svetinje života od začeća do smrti. To je pitanje vere o kojem svi vernici treba da imaju isti stav, isto mišljenje, ističe u vaskršnjem intervjuu „Politici” patrijarh srpski Irinej.

Vaša svetosti, izjavili ste da će se uskoro SPC zvanično oglasiti o tome šta misli o Kosovu i Metohiji i budućnosti srpskog naroda. Stiče se utisak da SPC suviše dugo čeka. Da li sam u pravu?

Pre svega, želeo bih da ukažem na zabunu kojoj u javnom životu podležu mnogi, ali ne i pravoslavni vernici. Naime, po analogiji sa prethodnim periodom, mnogi od Sinoda, Sabora, od patrijarha, kao najvažnijih organa Crkve, očekuju da o nekom političkom pitanju daju svoj sud ili svoje mišljenje, pa da tog suda treba da se drže svi članovi Crkve. To je potpuno pogrešno i u isto vreme nerealno. O Kosovu i Metohiji Crkva govori jedno isto od Kosovskog boja i Svetog kneza Lazara do današnjeg dana. Srpska crkva nikada nije odstupila sa Kosova i Metohije. Nikada. Uvek je bila tamo sa vernim narodom. Bilo srpske države na Kosovu i Metohiji ili ne. Tako je i danas. Širom Stare Srbije služi se Božanska služba. Poju i slave Gospoda našeg monasi i monahinje, sveštenstvo sa vernim narodom. Nije im lako, daleko od toga, ali poju i mole se vaskrslom Gospodu.

O aktuelnim pitanjima opstanka države na tom najsvetijem delu naše teritorije ja sam ne jednom govorio u javnosti. I pre nego što je predsednik pozvao na dijalog o tome, apelovao sam da niko ne sme da se saglasi sa otuđenjem Kosova i Metohije. Ako neko nešto silom uzme, to se može vratiti, nadamo se mirnim putem, ali ako nešto poklonite drugom, to ne možete tražiti nazad. To nije više vaše. Tako je i sa Kosovom i Metohijom. Kakav je jasniji i konkretniji stav Srpske crkve potreban? Ili možda reči patrijarha srpskog nisu dovoljno zvanične?

Irinej Bački je nagovestio da bi za SPC ta „crvena linija” bila Briselski sporazum, dok su mitropolit Amfilohije i više vladika potpisali „Apel o odbrani Kosova i Metohije”, zalažući se za zamrznuti konflikt. Hoće li SPC uspeti da bez podela formuliše zajednički stav o Kosovu?

Nema bitne razlike u onome što kaže jedan ili drugi vladika. Nema, kao što rekoh, bitne razlike u tome šta Crkva o Kosovu i Metohiji govori i za šta se zalaže od Svetog kneza Lazara do danas. Crkva se ne svrstava uz političke stranke i njihova dokumenta. Crkva može i hoće da podrži državu, odnosno državne organe, kada vidi da se trude da zaštite po narod presudne interese, a predsednik i drugi državni organi u pogledu očuvanja Kosova i Metohije vode veliku, tešku i pravednu borbu. To lično vidim i znam.

Rekli ste da se posebno uzdate u pomoć Rusije i Ruske pravoslavne crkve u očuvanju Kosova. Da li ste o tome detaljnije razgovarali sa ruskim patrijarhom Kirilom?

Krajem prošle godine bio sam u Moskvi na jednoj važnoj proslavi sestrinske Ruske crkve. Imao sam priliku da o Kosovu i Metohiji razgovaram sa patrijarhom Kirilom, ali i sa predsednikom Putinom i dugim odgovornim ličnostima. Ruska crkva je kroz prethodne vekove, ali i u poslednjih nekoliko decenija naših stradanja i iskušenja bila sa nama. Setimo se da je u jeku bombardovanja, 1999. godine, u Srbiju došao blažene uspomene patrijarh Aleksije Drugi da pruži pomoć i izrazi ljubav ruskog naroda i Crkve. Ruska država tada nije pratila Rusku crkvu, ali danas je situacija drugačija. Ruska država će biti uz nas onoliko koliko mi budemo spremni da štitimo sopstvene interese. Molim se Gospodu da nas ukrepi na tom putu.

Pomenuli ste da vam ne smeta što Srbiju smatraju „malom Rusijom” i da vam je i drago što nas tako zovu. Ali strateško opredeljenje Srbije je ulazak u EU. Kako mislite da će Brisel, a naročito Vašington, prihvatiti „male Ruse”?

Kako god se mi postavili, pojedine zapadne sile smatraće nas „malim Rusima”. To i ne zavisi toliko od nas. Mi smo Sloveni, pravoslavni, kao i braća Rusi. Jezici su nam slični, kultura utemeljena na istim vrednostima. Takođe poštujem i strateško opredeljenje naše države za integraciju u zajednicu evropskih naroda. Srpski narod je stari evropski narod, sa drevnom državom. Evropa nije samo na zapadu. Evropski narodi žive od Atlantskog do Tihog okeana i svi ti narodi su životno zainteresovani da žive mirno i da međusobno sarađuju. Kada bi samostalno odlučivali to bi se moglo i ostvariti. Verujem da je tako.

Kakvo je vaše mišljenje o nacrtu novog ustava SPC i da li će se on naći na dnevnom redu Sabora? Mediji su spekulisali da se protivite novom načinu izbora patrijarha glasanjem episkopa. Može li takav izbor stvoriti interesne saveze u episkopatu?

Kada vi kao novinar prepoznajete da postoje medijske spekulacije, kako ja da nazovem taj manir novinara da pojedincima, pa i meni, pripisuju mnogo toga što nisam rekao? Veliki je trud uložila komisija za novi ustav Crkve. Tekst će se svakako naći na dnevnom redu Sabora. To je radni dokument. Predviđeno je da episkopi daju svoje mišljenje o pojedinačnim rešenjima, primedbe i sugestije. Kada sve bude usaglašeno, Sabor će usvojiti novi ustav. Da li će to biti na predstojećem zasedanju, videćemo. Zaista bi bilo nekorektno prema braći arhijerejima da se ja o pojedinim predloženim rešenjima izjašnjavam preko novina.

Hoće li se, po tom nacrtu, posle Majskog sabora SPC zvati – Srpska pravoslavna crkva – Pećka patrijaršija?

Oduvek se zvala, zove se i zvaće se. Pećki patrijaraški presto istorijsko je, aktuelno i večno sedište Srpske pravoslavne crkve. Stoga, drugo, istorijsko ime Srpske pravoslavne crkve bilo je i jeste Pećka patrijaršija.

Koliko vas je iznenadila odluka Bugarske pravoslavne crkve da zastupa interese nepriznate makedonske crkve i vidite li u toj odluci političke uplive?

Okolnosti su takve da malo šta čoveka danas može da iznenadi. Iskreno, ne vidim nikakvu mogućnost da Bugarska pravoslavna crkva može na bilo koji način da pomogne raskolničkoj jerarhiji u Skoplju. Oni, eventualno, mogu da pomognu sami sebi, ukoliko bi se vratili na Niški sporazum iz 2002. godine. Ali, treba imati u vidu da se situacija od 2002. godine do danas bitno promenila. Na tom području, koje, kao što vidimo, još nema ni priznato ime države, postoji kanonska pravoslavna crkva, preko Srpske crkve u jedinstvu sa vaseljenskim pravoslavljem. To je autonomna Ohridska arhiepiskopija, sa poglavarom, episkopima, sveštenstvom, vernim narodom. Uprkos tome što su stradali, hapšeni, proganjani, ostali su verni jedinstvu pravoslavne crkve. To su činjenice koje ne zanemarujemo.

Zašto SPC nije osudila ponašanje nekoliko sveštenika koji su učestvovali u trgovini narkoticima? Kritičari SPC smatraju da episkopi i sveštenstvo ne dele sudbinu siromašnog naroda. Kako ocenjujete te kritike?

Zgrožen sam postupcima tih sveštenika. U isto vreme ih i najiskrenije žalim. To je zaista tragično. S jedne strane, Crkva leči u svojim kampovima i objektima na stotine mladića i devojaka koji su žrtve droga, koji su otrovani drogama. Crkva se trudi da ih izleči i izvede na pravi put. Mnogima od njih Crkva pomaže i posle izlaska iz kampova, nalazi im zaposlenje, brine za njih. Ali, sa druge strane, imamo dvojicu koji švercuju drogu. Jedno je sigurno: kada državni sud donese svoju presudu, sledi i pravedna presuda crkvenog suda. To je pravilo. Ne verujem da će ta dvojica ostati sveštenici.

Hoćete li se sresti sa novim komandantom baze NATO-a Bondstil Nikom Dučićem? Ako se to kojim slučajem dogodi, šta biste mu rekli?

Čujem da je rekao da je ponosan na svoje srpsko i pravoslavno poreklo. To je veoma lepo. S druge strane, on je američki vojnik, oficir. Dovoljno je da postupa po savesti. Nijednom vojniku nije lako kada stigne naredba, a on treba da je izvrši. U agresiji NATO-a učestvovao je izvesni pukovnik Karamarković, marinac. Ima i drugačijih primera. Odlikovali smo nedavno gospodina Ricudisa, brata Grka koji je odbio da učestvuje u agresiji na pravoslavnu braću, zbog čega je kasnije pretrpeo mnoge nevolje.

Koji su najveći problemi našeg društva i kakva je vaša poruka vernicima i građanima povodom velikog hrišćanskog praznika Vaskrsa?

Nekoliko poslednjih godina, možda i duže, Crkva u svojim najvažnijim dokumentima, poslanicama koje upućuje vernima o Božiću i Vaskrsu, uporno i dosledno ukazuje na problem nataliteta. Mnogo više Srba umire nego što se rađa. Kada dodamo i one mlade ljude koji su duhovni, intelektualni i biološki potencijal, a odlaze da traže sreću u Zapadnoj Evropi i prekomorskim zemljama, vidimo da smo u opasnosti da nam se država isprazni. To je najveći srpski problem. Na sreću, trgli smo se. Naša država nedavno je donela značajne mere koje treba da ohrabre mlade da zasnivaju porodice, rađaju decu. Svako dobronameran raduje se takvom pregnuću. Opstaće naš narod! Vaskrsenje Hristovo praznik je života, praznik pobede života nad smrću, nad svim nevoljama i iskušenjima. Živ je Bog naš, Njemu treba da se okrenemo, Njega da sretnemo u srcima svojim! Neka naša vera i život budu delatni. Volimo se i pomažimo jedni drugima. U susretu sa vaskrslim Gospodom, u Njegovom zagrljaju, sve nevolje i iskušenja lako ćemo savladati!

Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse!


Komentari55
2c347
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

fjodor
Niko osim Vučića. On se već saglasio.
Раде Ковачевић
Maja@ То што Црква гради српске храмове свугде где је потребно и што чини све што је у њеној моћи да заштити старе српске богомоље, значи само то да је управо она на најдубљи начин схватила кризу у којој се нашао српски народ: а то је пре криза идентитета и интегритета српског етничког корпуса, него ли економска и политичка криза, које јесу озбиљан проблем, али рационално решив, под условом да српски народ схвата ко је, шта је, где је и како потекао и којем циљу стреми. У деценијама пред нама, мораћемо сви заједно, а не неко у наше име, да пронађемо начин да заштитимо своју државу коју су за нас стварали наши преци, јер само тако можемо да заштитимо и себе и своје потомке у свету заснованом на насиљу и моралном искушењу. Према томе, да ли ћемо се борити за Космет, да хоћемо, да ли ћемо препустити другима да о нама одлучују, не нећемо, да ли ћемо штити своја светишта, да хоћемо, јер ми нисмо народ коме ништа није свето.
Maja
Ma kakvo Kosovo... Samo trosite pare i gradite crkve na svakom koraku!!?? Dve samo kod mene u kraju na Novom Beogradu. Dosta je jedan hram, a sta ce nam i on. Kosta puno, a nikakve vajde, samo pricate i propovedate, a od rezultata nista. Vozikate se skupim kolima od svetinje do svetinje a mozda bi bilo bolje malo para za obrazovanje, decu, bolesne i starije. Eventualno neka fabrika da se otvori. To su nase pare. Alo, ima li tamo gore nekoga ili ste samo zarasli u bradetine i mislite da je narod glup. A Kosovo pustite vi drugima da odlucuju. Vasi hramovi koji su ostali tamo vise ne pripadaju vama i vase misljenje i odluke nisu donele nista dobro.
Радо Мир
Не знам ком народу припадате Мајо, није уосталом ни битно. Но, одакле Вам право да у име целог српског народа пљујете на Српску Православну Цркву и све њене великодостојнике?! Неспорно је да и међу њима има девијантних појава, корупције и непримереног понашања но, и они су обични људи (са свим манама и слабостима) попут нас и Вас, па стога индивидуално сносе последице истог. А због ове реченице: ''Vasi hramovi koji su ostali tamo (на Косову) vise ne pripadaju vama i vase misljenje i odluke nisu donele nista dobro'' улажем протест и огорчење код Админ-а, сматрајући да таквим речима нема места на страници ''најбољег листа на Балкану''.
Preporučujem 11
Војин
1833. године франц. песник Ламартин је угледао широку белу кулу која се уздизала у сред равнице те је према њој кренуо. У вези са том кулом записао је следеће: видех да су њени зидови, начињени од правилних слојева људских лобања...Те лобање и та човјечија лица, огуљена и побелела од кише и сунца; може бити петнаест до двадесет хиљада, облепљена са мало малтера, образовала су потпуно славолук Ја поздравих срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац њихове отаџбине. Србија у коју ћемо да ступимо, биће слободна и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умирали за своју земљу. Ускоро ће и Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик: Он ће њиховој деци показати по коју су цену њихови очеви купили слободу.… Треба напоменути да су Турци из освете давали награде за сваку одсечену и донешену србску главу а да су се у зверствима по српск. слима посебно истицали Шиптари. МАЈО, од лопова и убице гори је само равнодушан човек !
Preporučujem 12
Samir
Sretan var uskrs vjernici, a sto se tice SPC mogu da kazem da vesto prikriva da su Kosovske crkve i manastari takodje deo albanske kulturen bastine jer je najveci deo Kosovskih albanaca bio deo pravoslavne Vizantije i da je najveci deo islamiziranih albanaca pravoslavnog porijekla a manji deo katolickog. Nekada su ti ljudi zajedno slavili uskrs...a tad nacije nisu ni postojale.
Радо Мир
Самире, не брукајте се, молим Вас. Ако су икада ''najveci deo Kosovskih albanaca'' и били православни, онда су у то време причали грчки (или српски), односно, уопште нису ни били Арбанаси. Када су исламизирани (и албанизирани), окренули су се другој 'културној баштини', а ову стару су кренули патолошки да уништавају. Наравно, не сви и не константно. Интересантно би било да нам испричате, како ови данашњи реагују када им кажете да су ''najveci deo'' пореклом Византинци (Грци, Срби или шта год већ), а не Илири?! Кажете им то, зар не? Ах да, хвала за честитку, Бог Вам добро дао.
Preporučujem 9
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Желим да верујем да ће власт разумети поруку нашег патријарха Иринеја и послушати га!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja