nedelja, 21.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53

„Francuska 7” – nekad institucija a danas čist entuzijazam

Zgrada u Francuskoj 7 mnogima je „trn u oku”, pokušavaju da je otmu, da otvore banku, kockarnicu, da usele neke privatne izdavačke kuće, a tu ni ekser ne bi trebalo da se zakuca jer zgrada ima status nacionalnog kulturnog dobra”, kažu UKS
subota, 07.04.2018. u 13:03
Урдужење књижевника Србије у Француској улици број 7 (Фото Т. Јањић)

Reprezentativna umetnička udruženja nekada su imala značajnu ulogu, ne samo u kulturnom životu, a danas uglavnom opstaju zahvaljujući entuzijazmu.

Radomir Andrić, koji je 50 godina član Udruženja književnika Srbije i osam godina na njegovom čelu, podseća da su nekada članovi UKS-a bili Ivo Andrić, Simo Matavulj, Desanka Maksimović, Jovan Skerlić, Isidora Sekulić, Radoje Domanović, a danas to udruženje „opstaje na velikom entuzijazmu”.

„Što bi rekli u mom kraju - varkamo se. Kada nam nestane sredstava, a nikada nam nije dovoljno, ja zloupotrebljavam svoje prijatelje i dešava mi se na ulici da kada me vide pređu na drugu stranu i ja onda vičem: Ej stani, ne tražim ti ništa”, rekao je Andrić Tanjugu.

Broj članova UKS varira između 400 i 500, osnovni kriterijum za prijem jeste kvalitet dela, a u novije vreme doneta je odluka da se iz udruženja isključuju oni koji ne placaju članarinu.

„Suština je da mi opstajemo i uvek se nešto stvara, svakodnevno imamo programe - tribine, predstavljanje knjiga, književne susrete, razgovore, dolaze nam strani pisci. Uspostavili smo pokidane niti sa piscima iz bivših jugoslovenskih republika, organizujemo Međunarodne susrete pisaca koji su ugostili i nobelovce, a i danas nam dolaze autori iz Australije, Kanade, SAD-a. Vodimo računa i o našim piscima koji žive u inostranstvu i tamo prezentuju našu kulturu”, ističe Andrić i dodaje da će 1. juna organizovati Skup pisaca podunavskih zemalja.

Andrić pak pominje da su izloženi raznim pritiscima i da je pre svega zgrada u Francuskoj 7 mnogima „trn u oku”.

„Mnogi pokušavaju da je otmu, neki su pokušavali da tu otvore banku, kockarnicu, neke privatne izdavačke kuće htele su da se usele. Ovde ne bi trebalo ni ekser da se zakuca, jer zgrada ima status nacionalnog kulturnog dobra”, rekao je on.

UKS u svojim prostorijama nema grejanje, u sali gde se održavaju programi ljudi zimi sede u kaputima, pa su pretprošle godine od Ambasade Azerbejdžana dobili grejalice.

Predsednica Udruženja kompozitora Srbije Ivana Trištić kaže da se „sa skučenim sredstvima trude da promovišu srpsku muziku da bi ona bila dostupna i vidljiva”.

„Mi jedini izdajemo partiture srpskih kompozitora i jedini organizujemo festival srpske savremene muzike - Međunarodnu tribinu kompozitora. Spolja izgleda da je sve u redu jer imamo festival i različita izdanja, ali zapravo mi se koprcamo”, rekla je Trišić Tanjugu.

Ona naglašava da naša kultura mora ponovo da ima status koji je nekada imala, da se shvati da je ona temelj društva, da „nije marginalija koju možete da otpišete pa ponovo vratite” i upozorava da niko ne sme da se igra sa kulturom jer je to opasno.

Trišić primećuje da se mnogo govori o digitalizaciji, a Udruženje kompozitora nikako na konkursima da dobije sredstva za digitalizaciju partitura.

Odavno, kaže, nisu dobili novac za svoja izdanja, nemaju sredstava ni da pošalju kompozitore na inostrane festivale gde se izvodi njihova muzika i naglašava da klasična muzika kao „elitni i krhki deo kulture” zahteva zaštitu države.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Vojislav Brajović ne želi da govori o problemima sa kojima se udruženje suočava u svom radu, već samo o problemima svojih članova koje nastoje da reše i rešavaju.

On podseća na zabranu zapošljavanja i činjenicu da sva pozorišta imaju nedovoljan broj glumaca te je tako Jugoslovensko dramsko osamdesetih godina, kada je Brajović bio na njegovom čelu, imalo 65, a danas samo 24 glumca, što ugrožava ansambl i repertoarsko pozorište koje je važno da postoji.

„UDUS se angažuje da se ta uredba ne odnosi na angažovanje umetnika ako se već odnosi na zabranu zapošljavanja. Zatim tu su bile besmislice kao što su tenderi te tako recimo Dom kulture u Priboju ako želi da ugosti Atelje 212, mora da raspiše tender na kome se pojavi neko drugo pozorište koje traži manje para i onda to utiče na kulturnu politiku lokalnih samouprava”, skrenuo je pažnju Brajović.

Posebno pitanje su, kako primećuje, samostalni umetnici kojih će biti sve više i više, jer danas ima mnogo fakulteta u Srbiji, kojima je u interesu da iškoluju što veći broj glumaca, reditelja, producenata, a oni onda nemaju gde da se zaposle.

„U Jugoslaviji su bila tri fakulteta - u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu i najviše 11 glumaca je završavalo pa i tu se postavljalo pitanje da li će svi biti dovoljni hrabri da se bave tim poslom, a danas fakultete završi nekoliko stotina njih. Tu je onda udruženje koje pokušava da ih svrsta u samostalne umetnike, a ta perspektiva nije ružičasta”, rekao je Brajović.

„Eto time se mi donkihotovski borimo. A šta ćemo sa pesnicima ili slikarima, muzičarima? Kakva je njihova perspektiva? Ne može se kulturna politika naše male zajednice svoditi na amaterizam ili na liberalno kapitalistički sistem. Može, ali to ne daje dobar rezultat i stvara ogromnu štetu”, upozorio je Brajović.

Srpsko književno društvo drugu godinu zaredom nije dobilo sredstva za svoje projekte na konkursu Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a predsednik Upravnog odbora tog udruženja Slavoljub Marković primećuje da je „odnos prema reprezentativnim udruženjima isti kao odnos prema kulturi uopšte”.

Marković naglašava da SKD ima 250 članova, od kojih je većina u redakcijama izdavačkih kuća ili uređuju časopise od „Letopisa” Matice srpske do „Gradine”.

„Naznačajnija funkcija SKD-a je staranje o piscima, posebno o samostalnim umetnicima, kojima obezbeđuje plaćanje doprinosa i zdravstvenog osiguranja”, rekao je Marković, pomenuvši tribinski program koji organizuju i izdavanje časopisa „Književni magazin” koji zbog nedostatka sredstava neredovno izlazi. (Tanjug)


Komentari9
dca5c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

odgovor Smudji
Nisu sadašnji kulturnjaci krivi za kapitalistički odnos prema udruženjima, nego DOS. Prvi ministar kulture posle državnog udara 2000, Branislav Lečić, odmah je skinuo sa budžeta umetnička udruženja, Muzičku omladinu i Kulturno-prosvetnu zajednicu. Planom DOS-ovih gazda, naredbodavaca i finansijera, za porobljavanje Srbije trebalo je uništiti kulturu, a to je Lečić i uradio, što se dogadjalo sve vreme dok je DOS/DS bio na vlasti. Sada je jako teško vratiti sve na početnu poziciju, jer je DS zemlju opustošio. Toliko.
Maja
Skoro sam bila u Francuskoj 7 zbog promocije knjige. Knjizevnik je posle promocije castio goste i kriticare. Ruzno je bilo gledati dezurne prosijake koji su kupili u kese hranu sa svedskog stola iako promocija jos nije bila zavrsena. Po njihovom ponasanju sam primetila da su to vec stari znanci onih koji ovde rade. Osecala sam se uzasno posmatrajuci sve to. Neki od njih cak i budu na promocijama i onda bukvalno sve "obrste". Zar se takvo ponasanje nemoze spreciti. Nekultura na sve starne pa cak i u Francuskoj 7.
Aleksandar Smudja
Slicnu politiku vode Gradski sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture RS, Jevticeva i Vukosavljevic treba pod hitno da budu smenjeni,zbog nekompetencija i steta koje su kulturi do sada naneli.
muzičar
Nema komentara zato što je nekoliko tekstova o umetničkim udruženjima ugurano u jedan. Udruženja su u kapitalizmu od 2000. registrovana kao NVO, ali nemaju prednost novoosnovanih NVO da dobijaju pare, jer ne rade na destabilizaciji zemlje. Tako decenijska renomirana udruženja(ULUS; UMUS; ULUPUDS, itd.) tavore i ne mogu da obavljaju svoje aktivnosti. Umetnici iz tih udruženja su stubovi kulture i umetnosti nacije, a o njima niko ne vodi računa. Na konkursima grada i republike udruženja često ne dobijaju novac, jer seljaci iz komisija tvrde da ko ne može da zaradi, mora da se ukine. Nigde u svetu visoka umetnost se ne finansira na tržištu. Sve ovo zahteva mnogo ozbiljnije analize, a ne komentare u Politici.
Neša
Ko ne poštuje svoje poštuje tuđe. Za stanje treba zahvaliti onima koji vode Srbiju, koji se u prsa busaju odbranom nacije i njenih vrednosti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja