nedelja, 17.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:13
DECENIJA RADA SRPSKE ŠKOLE U JUŽNOJ AFRICI

Da naša deca ne zaborave ćirilicu i svoje korene

Autor: Sandra Gucijannedelja, 08.04.2018. u 22:00
Српска школа Свети Сава (Фотографије СССС)
Наставница Виолета уручује књижице

Da srpski jezik nisu samo slova, već i manastiri na Kosmetu, Tesla, ali i serija „Vratiće se rode” ili Tirke, Moša i Milutinac i istorijski uspeh naše fudbalske reprezentacije u Urugvaju 1930. godine, mališane u dalekoj Južnoj Africi već 10 godina uči Violeta Pavlović-Marinović. Ova Beograđanka je u potrazi za avanturom otišla u Afriku pre tačno 25 godina i ostala s misijom da „naša deca ne zaborave svoj jezik, ćirilicu i poreklo”. Ona je profesorka razredne nastave u Srpskoj školi „Sveti Sava” koja ove godine proslavlja deceniju postojanja i neko ko je zahvaljujući velikoj upornosti uveo srpski jezik u obrazovni sistem Afrike, izjednačivši ga s engleskim i francuskim jezikom. Po ugledu na srpski, nemački je takođe kasnije dobio nacionalni status.

– Ideja o osnivanju srpske škole u Africi se rodila 2008, a prvi đaci su seli u klupe na Vrbicu sledeće godine, uz podršku srpske zajednice u Johanesburgu, Srpske pravoslavne crkve i države Srbije. Na zahtev roditelja sam 2015. otvorila i odeljenje u Pretoriji. Oko 30 učenika imamo godišnje, dakle, mogu da kažem da je do sada više od 300 đaka naučilo ćirilicu u ovim klupama – priča Vanja, koju smo „uhvatili” u Beogradu tokom uskršnjih praznika.

Objašnjava nam da je školska godina u Južnoj Africi podeljena na četiri tromesečja i da radi s decom koja su podeljena u dve grupe: od predškolskog do četvrtog razreda i od petog do srednje škole. Roditelji, babe i dede učenika su srpskog porekla ili ima i dece iz mešovitih brakova pa nisu retki i đaci crne boje kože, ali i oni kojima je jedan od roditelja iz Rusije, Indije, Portugala, Hrvatske...

– Kompletna nastava je na srpskom jezikom, učimo po udžbenicima države Srbije i materijala koji sama pronađem na internetu, kopiram... Učimo istoriju, geografiju, likovno, muzičko, učim ih srpskim običajima, o Kosovskom boju, Vrbici, kako se farbaju jaja, proslavlja slava, znaju naizust himnu Srbije i himnu Svetom Savi... To nisu samo lekcije, već im se tako gradi i podiže samopouzdanje, da se ne osećaju sami na drugoj strani planete, da znaju ko su i odakle su. Roditeljima uporno ponavljam da u kući obavezno govore srpski, jer engleski će prirodno naučiti zbog okruženja – priča nam ova nastavnica.

On kaže da mlađa deca najviše uživaju u tradicionalnim pesmama i igrama, a starije učenike više interesuju istorija, sport i film. Vanja ih ne uči samo o svetskim ratovima, periodu Tita i raspadu Jugoslavije (gde se obično u udžbenicima završava gradivo), već i o periodu devedesetih i današnjoj političkoj i ekonomskoj situaciji u Srbiji.

– Sama pronalazim pedagoški materijal o periodu nakon raspada Jugoslavije, zato im i puštam filmove od „Sabirnog centra” i „Ko to tamo peva” do „Šešira profesora Vujića”. Sve to moraju da znaju kako bi pravilno shvatili istoriju našeg podneblja jer, bez toga, kako bih im objasnila Nušića, Ivu Andrića ili Ćosića – kaže uz osmeh. I njeni sinovi Jovan (21) i Aleksa (15) sedeli su u ovim klupama.

U svom poslu ima nesebičnu podršku supruga Stevana i roditelja svojih đaka. S ponosom ističe da su u pitanju intelektualci: doktori nauka, inženjeri, programeri, dosta je lekara... Roditelji decu dovoze u školu, jer su velike razdaljine u Južnoj Africi, a život je brz, moderan, sa zahtevnim radnim vremenom... Standard je visok, izražene su klasne, religijske i rasne podele, ali, ističe Violeta, svi ipak živimo zajedno.

– Postoji jaka srednja klasa, kojoj mi pripadamo, na primer. Uglavnom svi rade za strane firme, velike kompanije i, nažalost, najveći deo vremena provodimo u kolima. Da bih držala časove u odeljenju u Pretoriji vozim svake nedelje po sto kilometara. Srpska zajednica u Africi je mala, Srba je oko 20.000, ali smo čvrsto povezani. Uprkos razdaljinama i brzom načinu života nalazimo vreme za druženje po kućama, obavezno se viđamo na slavama, organizujemo razne manifestacije zajedno s drugim srpskim organizacijama i SPC – priča Violeta Pavlović.

Ona ističe da veliku podršku radu škole, osim roditelja, donatora i sponzora, pruža i naša ambasada u Pretoriji, Uprava za saradnju s dijasporom Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstvo prosvete. Đaci i roditelji nekada prelistaju i „Politiku” kada je Vanja donese iz Srbije, a naše tekstove o školi čuvaju u posebnoj fascikli.

Matura i povratak u Srbiju

– Uporedo s osnivanjem škole u Johanesburgu, tekla je borba i za priznavanje srpskog jezika kao maternjeg jezika za decu emigranata i kao izbornog predmeta za decu koja su rođena u Južnoj Africi. To znači da je danas srpski jezik priznat u kurikulumu od četvrtog razreda osnovne škole i do četvrtog razreda srednje škole u Južnoj Africi i po tome smo jedinstveni u svetu. Maturu je već položilo desetoro đaka i oni su upisali fakultete. Ove godine je među 10 najboljih maturanata u Africi bila i naša učenica, koja je upisala Tehnički fakultet u Pretoriji – objašnjava ova profesorka.

Ona kaže da je zanimljiv trend povratka u Srbiju i da se do sada u našu zemlju vratilo 16 njenih đaka, a ima i onih koji su upisali fakultete u inostranstvu.


Komentari5
6c924
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar Petrovic
Свака част! Само сте можда направили мали превид. Уругвај је колико ја знам у Јужној Америци а не Африци.
Данило
Шта је кошница без матице? Шта су Срби у расејању без јаке, економски и политички стабилне Србије? Љуспа од ораха у леденом океану. Како они да сачувају ћирилицу када је Вук предубоким реформама језика и писма утро пут латиници у Србији. Што Руси, Бугари, Украјинци, Белоруси ...не пишу свој језик латиницом. Код нас, један језик а два писма? То свет није видео. Али то је богатство, кажу бистре пчелице. Па замислите, не дао Бог роди се дете са две главе, је ли то богатство или хендикеп? Шта ће латинично "ј" у ћирилици када смо ми имали своје "й"? Да би се наш Јован рвао са целим светом да докаже да није Џован
Иван С. Белић
Мало је посттитоистичких Срба који су достојни да едукују или снимају серије и филмове о српској историји. Оно мало достојно, стигматизовано је као национал/шовинистичко по већ опробаној титоистч. матрици везивања свега српског, честитог, лепо васпитаног и "варошког" за велко српски хегемонизам, који још нико и никада није децидно објаснио..! Баш су црни примери серије које су узете као пардигма српске историје где је свака реченица па и реч неког српског светски признатог барда, детерминисана до у ситна црева, како не би нарушили "братство и јединство" или је, као у серији "Монтевидео Бог те видео", тадашњи свет сведен и вулгаризован кроз куплераје као предмет доминантног интерсовања Срба у целини. ДИКСИ!
Миро Марковић
Да ли има некога ко има довољно храбрости у области образовања наше деце на прави начин? Научно је доказано да србски калуђер Ћирило нема никавих заслуга у стварању Србског писма. Ћирило је рођен 828 године, т.ј. у почетку 9.века а на златном печату србског краља Строимира све је уграбирано на Србском писму 830. године, када је Ћирило имао само две године. Други доказ је Србско четворојевађење, које се налази у Ирском национланом музеју у Даблину. Та књига има 305 страница, написана је на Србском писму у време србских владара Свевладовића с краја 5. века. На другој страници тог Четворојевађела се налази цела србска азбука свих слова и са подацима како се она читају. То нико не може дађе да оповргне. Мирослављево јеванђеле из 12. века се сматра као најстарија књига на Србском језику и писму, али то није тачно. За име Бога, драги моји Срби, да ли ви имате очи да гледате, главу да мислите и храброст да схватите да смо сви обнати од стране Латина и Грка?
Срђан
Поштовани г.Марковић како се на енглеском језику зове Србско четворојевађење, које се налази у Ирском национланом музеју у Даблину ?
Preporučujem 17

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja