subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 08.04.2018. u 22:00 Dimitrije Bukvić
DOSIJE „POLITIKE” PONEDELjKOM: MLADI ČUVARI STARIH ZANATA (3)

Dečja igra na krparici

Umetničkim oslikavanjem, vezom i tkanjem, Ana Ilić iz Sombora pokazuje da tradicionalne radinosti mogu da budu usklađene s potrebama današnjice
„Не љути се човече” са ручно осликаним фигурама (Фото А. Илић)

Da tradicionalne radinosti nisu zarobljene u prošlosti, već mogu da se prilagode savremenom tržištu, svedoči primer Ane Ilić. Otkako je 2009, sa svega 32 godine, u okrilju svog doma otvorila preduzetničku radionicu, ova Somborka je razvila biznis s unikatnim ručno rađenim proizvodima, ali i svojevrsnom veštinom umetničkog oslikavanja različitih predmeta. Svoje umeće je predstavila, između ostalog, u Londonu, Berlinu i Hrvatskoj, a pojedini artikli iz njene radionice su primenjivi u razvijanju motoričkih sposobnosti dece. Na taj način, naša sagovornica je uspela da ostvari svoj cilj – prilagođavanje starih zanata potrebama današnjice.

„Od detinjstva se bavim slikanjem, a u mojoj porodici su i baka i mama takođe bili posvećeni ručnom radu. Od njih sam dosta naučila o tekstilu. Posle dizajnerske škole to moje interesovanje je preraslo u saradnju s pojedinim preduzetnicima. Tako sam u Somboru oplemenila enterijer jednog kafea, oslikavajući klupe, prozore, vrata, a oslikala sam i unutrašnjost jedne poslastičarnice”, objašnjava Ana, koja je inače i strukovni inženjer dizajna za tekstil i odeću.

Motivaciju da se registruje kao zanatlija, ona objašnjava time što je kao mlada majka s detetom, bez posla, odlučila da kreativnost i potrebu za radom zadovolji unutar svog doma. Tako je nastala njena radionica u kojoj se Ana, osim oslikavanja, bavi i trukovanjem platna, vezom, tkanjem i izradom suvenira od prirodnih materijala. Uglavnom sve radi sama, a među njenim proizvodima izdvajaju se dva. Prvi je uvećana verzija poznate društvene igre „čoveče, ne ljuti se” s unikatno oslikanim figurama koje je izradio drvodelja na strugu i koje se, umesto na tabli, pomeraju po krparici tkanoj na razboju. Drugi je „bebi tumbalica” – svojevrsna edukativna igračka uz pomoć koje bebe uče boje i pojmove. I ovde je reč o krparici na kojoj se nalaze polja koja predstavljaju različite pojmove u različitim bojama. Ana danas najviše oslikava na tekstilu. Njene rukotvorine mogu da se kupe u informativnom servisu somborske turističke organizacije, kao i u specijalizovanim radnjama i na strukovnim manifestacijama u organizaciji različitih udruženja koja čuvaju stare zanate.

Osim kao proizvođač, Ana je u zaštitu tradicionalnih radinosti uključena i kao predavač na brojnim kursevima. Tako je prošle i ove godine obučavala žene da tkaju na radionici revitalizacije staparskog ćilima koji bi mogao da bude uvršten u zvanični protokol somborske lokalne samouprave. Takođe, starim zanatima podučava i decu i mlade. Tvrdi da su oni željni da prikažu svoju kreativnost, ali da nemaju priliku da se u kući ili školi susretnu s praktičnim radom.

„Problem je što deca i mladi nemaju gde da vide tradicionalne radinosti kako bi uopšte shvatili da li ih vole. To je šteta jer bi radionice na pristupačnim mestima mogle da afirmišu stare zanate koji bi potom mogli da se uključe u turističku ponudu. Konkretno, mislim na primere svetskih gradova u kojima postoje čitavi kvartovi namenjeni predstavljanju, proizvodnji i kupovini rukotvorina. Takođe, bilo bi dobro kada bi postojala nekakva agencija koja bi obavljala korespodenciju između tržišta, mogućnosti ostvarivanja subvencija i proizvođača jer mnogi ljudi koji, recimo, u ruralnim područjima neguju stare zanate nemaju menadžerske sposobnosti niti saznanja o pisanju projekata za određene konkurse”, objašnjava Ana Ilić.

Ako pak govorimo o mladoj populaciji u gradovima, dodaje ona, njima je svakako potrebno ne samo zanatsko umeće, već i upućenost u preduzetništvo što podrazumeva dobar marketing, promociju, ali i dizajn i ambalažu. Upornost i strpljenje se podrazumevaju.
„Moj savet mladima koji stvaraju zanatske proizvode bio bi da pokušaju da ih najpre plasiraju kroz strukovna udruženja proizvođača rukotvorina ili preduzetnika. Tako će ujedno saznati postoji li interesovanje na tržištu za to što rade i može li to da im se isplati. A tek potom neka registruju delatnost. Mnogi se polakome na subvencije, izdrže pola godine ili godinu dana, a potom zatvore radionicu”, kaže Ana Ilić.

Komentari0
42ec1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja