nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:58

Novim propisima do većeg broja transplantacija

Zakon o presađivanju organa je pripremljen i biće upućen vladi na usvajanje
Autor: Danijela Davidov-Kesarponedeljak, 09.04.2018. u 22:00
У току 2017. године у Србији је било 40 преминулих донора, а урађене су 92 трансплантације (Фото А. Васиљевић)

Nacrt zakona o presađivanju organa je pripremljen i u prvoj polovini ove godine biće upućen vladi na usvajanje, saznaje „Politika” u Ministarstvu zdravlja. Novi propis podrazumeva uvođenje pretpostavljene saglasnosti, po kojoj su svi građani Srbije potencijalni donori, ukoliko to izričito ne odbiju. Ipak, i dalje će se tražiti odobrenje porodice da se organi njihovih najmilijih, koji se nađu u stanju moždane smrti, mogu iskoristiti za transplantacije i produžavanje života onima kojima je to jedini lek.

Mladen Todić, predsednik Udruženja transplantiranih pacijenata i onih koji čekaju na ovu intervenciju „Zajedno za novi život”, naglašava da oni podržavaju usvajanje novog zakona jer je to način da se dođe do većeg broja donora, obavljenih presađivanja organa, a samim tim i boljeg kvaliteta života pacijenata.

– Mislimo da će doći i do povećanja svesti ljudi o ovoj važnoj oblasti. Naravno, sigurno je da će se jedan broj građana pobuniti i da će biti protiv zbog određenog nepoverenja koje imaju prema zdravstvu i transplantacijama. Zato je bitno da lekari i pacijenti stalno govore o ovoj važnoj temi kako bi se razbijale predrasude. Mi to radimo na tribinama širom Srbije – istakao je Todić.

U toku 2017. godine u Srbiji je bilo 40 preminulih donora, urađene su 92 transplantacije, od toga 62 bubrega, 23 jetre i sedam srca.

U toku januara i februara 2018. godine zabeleženo je sedam donora i obavljeno je 16 transplantacija (devet bubrega, pet jetri i dva srca).

Ipak, na transplantaciju i dalje čeka veliki broj ljudi. Za 600–700 pacijenata neophodna je transplantacija bubrega, za više od sto bolesnika presađivanje jetre, a za oko 50 srce. Očekuje se da se uskoro da se razviju i programi transplantacije pankreasa i pluća. Pukovnik profesor dr Đoko Maksić, načelnik Klinike za nefrologiju Vojnomedicinske akademije, kaže da je najveći problem u ovoj oblasti nedostatak donora jer se u Srbiji trenutno beleži šest donora na milion stanovnika, za razliku od zemalja bivše SFRJ koje su stalne članice organizacije „Evrotransplant” i koje imaju od 25 do 30 u Sloveniji, a u Hrvatskoj broj je veći od 40.

– Zbog toga kod njih postoje mnogo veće šanse da građani po gubitku funkcija određenih vitalnih organa u najoptimalnijem vremenu dobiju novi organ i učine kvalitetnijim svoj život. Sigurno će novi zakon o pretpostavljenoj saglasnosti doprineti da imamo više transplantacija jer će zakonska regulativa napraviti pomak. Tome bi doprinela i jedna ozbiljna državna strategija koja će jasno definisati institucije koje se bave transplantacijom i kadrove, ali i izbudžetirati sredstva za program transplantacije što je neophodno kako bismo vrlo brzo došli do 10 donora na milion stanovnika i pridružili se aktivno kolegama u „Evrotransplantu”. Tako bismo ubrzali program transplantacije, a sve za dobrobit pacijenata. Sigurno je da transplantacione lekare u Srbiji čeka dosta posla – dodao je dr Maksić.

Od svih bivših jugoslovenskih republika, Hrvatska se u ovoj oblasti najbolje snašla jer je zajedno sa Španijom lider po broju donora i obavljenih intervencija u odnosu na broj stanovnika.

Profesor dr Nikolina Bašić Jukić, iz Kliničko-bolničkog centra Zagreb, napominje da su prvi u svetu po razvoju transplantacijske medicine i da su dostigli vrh u toj oblasti zdravstva. Članstvo u „Evrotransplantu” je samo jedna od komponenti uspeha, smatra ona, jer svaka zemlja mora da reši sama problem s nedostatkom donora.

– Srbija, da bi ušla u punopravno članstvo, na tome mora da poradi. Svako mora da se zapita šta bi bilo da njemu ili članu njegove porodice zatreba organ. Nažalost, previše organa propada jer ljudi umiru, a ne ponudi se mogućnost da se oni iskoriste za transplantacije i preživljavanje drugih pacijenata. Od jednog donora mnogo osoba može da nastavi da živi. Važna je dobra unutrašnja organizacija transplantacionog programa. To podrazumeva postojanje nacionalnog i bolničkih koordinatora za ovu oblast, finansijsku stimulaciju ljudima koji to rade da bi se motivisali. U Hrvatskoj su sve bolnice donorske. Jedna od najuspešnijih je, recimo, u Varaždinu, u kojoj se godišnje pojavi 20 donora. Lovorike ne može da nosi jedan lekar već tim jer u jednom presađivanju organa učestvuje oko sto ljudi – pojasnila je dr Bašić Jukić.

Transplantaciona medicina je najkompleksnija, podseća profesor dr Mihajlo Arnold, iz Univerzitetskog kliničkog centra Ljubljana.

– Slovenija ima samo dva miliona stanovnika i ova oblast medicine je kod nas skoncentrisana u jednom centru. To je unikatno u svetu jer se svi pacijenti iz države prate na jednom mestu – dodaje dr Arnold.

Prva uspešna transplantacija u bivšoj Jugoslaviji obavljena je u Rijeci 1972. godine, a u Beogradu godinu dana kasnije u Kliničkom centru Srbije.


Komentari4
d4a10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milica
Nigde u svetu ne postoji "pretpostavljena saglasnost", neko hoce da pretvori Srbe u fabriku potrebnih organa bez saglasnosti istih, nemam nista protiv da svako zavesta svoje organe u medicinske svrhe ali da neko donese zakon, po kome moze slobodno i da zloupotrebi podobne pacijente za doniranje organa, ne dolazi u obzir. Ljudi , osvestite se,neko se ponasa prema nama kao prema zamorcicima...
Ana
Mozdana smrt ne postoji. Mozak zadnji prestaje da radi. Ne verujem drzavi i lekarima.
Велибор Рајковић, филмски преводилац
Први пут само дао крв у војсци у Крушевцу 1982. године. Од тада сам давао крв још тридесет четири пута. Међутим, на ово не пристајем. Пре свега, сама због саме речи ДОНОР, као и зато што не дам никоме право на претпостављену сагласност. Могао сам да будем ДАВАЛАЦ ОРГАНА, али та одлука је искључиво мој лични чин. Не бих имао ништа против да продужим живот некој обичној, нормалној особи. Штавише било би ми драго. Имам против да будемо сведени на биолошку масу, на сировину за трговину органима. Дејвид Рокфелер је у тренутку смрти трошио седмо срце. Прво је било његово, а за осталих шест није провео године на листи чекања. Размишљајте о томе.
Ненад
Јавност мора да зна потпуну истину о трансплантацији органа.Мора се јасно објаснити становништву да у стању мождане смрти срце ради.Слушао сам емисију о трансплантацији на Радио Београду и даље памтим речи лекара који ради трансплантацију,односно експлантацију срца из донора када каже :"и онда заустављамо рад срца".Замислимо се добро куда ово води!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja