četvrtak, 19.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:42
EKSKLUZIVNO: FABIOLA ĐANOTI, generalna direktorka CERN-a

U osvajanju budućnosti računamo na Srbiju

Veoma cenimo podršku srpske vlade našoj misiji, a čula sam da je premijerka istakla jasnu opredeljenost Vlade da podrži nauku i istraživanja. Biće nam drago da Ana Brnabić uskoro bude naš gost
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 09.04.2018. u 22:00
Можете бити физичар и веровати у бога. Или не... (Фото ЦЕРН/Кристијан Ботлер)

Ona je prva žena na čelu Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN), od januara 2016. je na mestu generalnog direktora CERN-a, što je verovatno najmoćnija i najuticajnija funkcija koja postoji u savremenoj nauci. Fabiola Đanoti (58) ekspert je za fiziku elementarnih čestica, osoba koja je 4. jula 2012. godine svetu obznanila otkriće Higsovog bozona ili Božije čestice (izraz koji naučnici ne vole). Od 2009. godine je bila na čelu eksperimenta „Atlas” u CERN-u, koji uključuje 3.000 fizičara iz 180 institucija iz 38 zemalja, a u kojem učestvuju i srpski fizičari. Dobitnik je najvišeg ordena za viteštvo koji dodeljuje predsednik Italije, „Gardijan” i „Forbs” su je svrstali među 100 najuticajnijih žena današnjice, a magazin „Tajm” je rangirao na peto mesto „Ličnosti 2012. godine”.

Pre nekoliko dana, delegacija CERN-a bila je u višednevnoj poseti Srbiji, predvođena direktorkom za međunarodne odnose Šarlotom Varakoli, kako bi ustanovili da li Srbija ispunjava uslove za punopravno članstvo u ovoj organizaciji. Premijerka Ana Brnabić je rekla da je Srbija za to spremna, što pokazuju ne samo uspesi naših fakulteta i instituta, koji su i danas značajan činilac u ovoj važnoj organizaciji, već i činjenica da će Vlada u naredne tri godine uložiti više od 50 miliona evra u infrastrukturu i projekte kojima podstiče primenjenu upotrebu tehnologije i inovacija.

Poseta našoj zemlji je bilo i prvo pitanje koje smo postavili generalnoj direktorki CERN-a, koju smo pozvali iz prostorija Instituta za fiziku u Beogradu, prvog instituta koji je dobio status nacionalnog značaja, a čiji stručnjaci su važan deo eksperimenata koji se izvode 100 metara ispod zemlje na granici Švajcarske i Francuske.

Članovi CERN-a su danas 22 države, a Jugoslavija je bila jedan od osnivača. Srbija ima status pridruženog člana od 2012. i, kako smo čuli, naša zemlja nije od tada iskoristila sve finansijske mogućnosti i tendere koje je raspisivao CERN. Kakav je izveštaj komisije koja je obišla Srbiju, da li smo spremni za punopravno članstvo?

Komisija koja je bila u vašoj zemlji tek treba da sastavi izveštaj i da ga predloži Savetu CERN-a na usvajanje. Savet je najviši organ organizacije, a čine ga po dva člana iz svake zemlje članice. Rado ću vam odgovoriti na ovo pitanje pošto izveštaj prođe Savet. Do tada mogu da vam kažem da smo izuzetno zadovoljni saradnjom sa srpskim naučnicima, među njima ima i fizičara i inženjera i mnogo mladih i oni su važan deo naših najvećih projekata poput „Atlasa” i SMS-a.

 

Poznajemo svega pet odsto svemira, ostalih 95 čine tamna materija i tamna energija koje su još nepoznanica. Dakle, imamo još mnogo toga da naučimo i otkrijemo

Da li poznajete lično neke od njih, u CERN-u je ipak u svakom trenutku najmanje 11.000 najboljih naučnika iz čitavog sveta?

Naravno, s njima sam sarađivala na projektu „Atlas”, koji je bio jedan od dva eksperimenta koji je doveo do otkrića Higsovog bozona i nadam se da će se ova plodna saradnja nastaviti i u budućnosti.

​Mesto gde je nastala www
Zašto je CERN važan za svet?Dva su razloga: u CERN-u poboljšavamo znanje čovečanstva, otkrivamo prirodu univerzuma, odakle dolazimo, kako priroda funkcioniše... Mi smo bića s mozgom i neprekidno moramo da učimo, da pomeramo granice znanja. CERN je takođe jako bitan jer da bismo dobili odgovore na otvorena pitanja nauke, što je veoma ambiciozan plan, moramo da razvijamo instrumente koji do sada nisu postojali, da pomeramo granice tehnologije, a to možemo samo zajedno. Ne zaboravite da je svetska mreža (www) nastala upravo u CERN-u, da brojne naše izume koristi moderna medicina i tako dalje...

Dok ne stigne izveštaj, možete li nam reći kakav je vaš utisak nakon ove posete u smislu spremnosti naše vlade da se Srbija pridruži CERN familiji u punopravnom statusu?

Poznato mi je sve što je vaša premijerka Ana Brnabić rekla našoj delegaciji i medijima nakon sastanka i drago mi je što imamo njenu podršku. Ono što veoma cenimo jeste podrška vaše vlade našoj misiji, a premijerka je istakla jasnu želju i opredeljenost Vlade Srbije da podrži nauku i istraživanja i međunarodnu naučnu saradnju. Tako da sam veoma, veoma zadovoljna zbog takvog stava i interesovanja predsednice srpske vlade.

Da li možda očekujete njenu posetu CERN-u, koliko smo saznali postoje takvi planovi?

Da, biće nam veoma drago da dođe u Ženevu.

Zašto je najveća organizacija na svetu za nuklearna istraživanja zainteresovana za malu zemlju poput Srbije?

CERN je osnovan 1954. godine da bude centar vrhunskih istraživanja u oblasti fizike i naša misija je da podstičemo saradnju zemalja Evrope u nauci, tehnologiji i obrazovanju i logično je da želimo da u toj naučnoj kolaboraciji bude što više zemalja. Mislim da svoj veliki doprinos na tom putu mogu da daju sve države, naročito Srbija, i bili bismo veoma, veoma srećni da se Srbija pridruži našoj porodici i ojača CERN.

CERN-ov akcelerator, Veliki sudarač hadrona (Large Hadron Collider, LHC), obično se zatvara tokom zime. Sada je ponovo pokrenut. Koje izmene su načinjene i šta se može očekivati nakon dugog zatvaranja krajem ove godine?

Obično zimsku pauzu koristimo kako bismo otklonili male probleme s određenim komponentama. Nadam se da ćemo tokom ove godine, koja je poslednja godina rada akceleratora pre početka duge pauze, uspeti da zabeležimo najveći broj sudara i dobijemo najveći broj kvalitetnih podataka do sada. Planiramo da tokom duge pauze unapredimo sistem akceleratora koji prethodi Velikom sudaraču hadrona (LHC) i koji „ubacuje” snop u akcelerator, ali i da učinimo i neka važna unapređenja na samom Velikom sudaraču. Cilj je da kada 2021. godine ponovo startujemo akcelerator on bude u mogućnosti da radi sa snažnijim snopom. Takođe, radiće na nešto višoj dostupnoj energiji sudara – sada je ona 13 TeV, a tada će moći da postigne i svih 14 TeV, što je energija za koju je LHC projektovan.

Da li postoji rizik od eksperimenata koji se sprovode u CERN-u? Ljudi koji nisu naučnici, običan narod, često komentarišu kako se ne treba igrati ovim stvarima, česta je rečenica da će „Zemlju da proguta crna rupa” i slično?

Odgovoriću pitanjem: da li ste do sada, tokom deset godina otkako radi akcelerator, videli da se dogodio bilo kakav problem? Ozbiljno, naša planeta je svakodnevno bombardovana kosmičkim zracima iz dubokog svemira i nikada nijedan akcelerator na Zemlji neće postići tu jačinu koju imaju kosmički zraci. Ako bi opasnosti i bilo, ona neće doći iz CERN-a.

Fizika je veoma uzbudljiva ovih dana, mnogo je novih otkrića, kakva je budućnost nauke po vašem mišljenju?

Svetla. Reći ću vam samo primer koja često navodim – mi poznajemo svega pet odsto svemira, ostalih 95 čine tamna materija i tamna energija koje su još nepoznanica. Dakle, imamo još mnogo toga da naučimo i otkrijemo.

Koliko je bilo teško da kao naučnica uspete u „muškom svetu”?

Nikada nisam pokušavala da se dokažem, već samo da radim svoj posao najbolje što mogu. Ja sam fizičar u potrazi za otvorenim pitanjima nauke i nikada se na tom putu nisam osećala diskriminisano zato što sam žena. Uostalom, ne bih ni bila na ovom mestu da je bilo polne diskriminacije. Ipak, žena naučnica je i dalje veoma malo – ima nas svega oko 20 odsto.

Kako povećati taj procenat?

Veoma je važno omogućiti ženama da imaju izbalansiran profesionalni i privatni život, da se od malih nogu đacima objašnjava da je nauka i za dečake i za devojčice i da ih privučemo nauci, da shvate da žene mogu da budu veoma uspešne i u karijeri i u porodici. To radimo i u CERN-u: šaljemo poruku da je nauka za svakoga. Poslednjih godina je bilo velikih pomaka po tom pitanju u mnogim zemljama, ali to i dalje nije dovoljno.

Nadam se da nećete zameriti na sledećem pitanju, mada je lično, ali većina naučnika s kojima sam razgovarala kažu da nauka i religija ne mogu da budu u istoj rečenici. Kakav je vaš stav, da li verujete u boga?

Trudim se da moj lični život i uverenja budu privatni, ali naravno da sloboda mišljenja mora da postoji. Nauka ne može da dokaže da bog postoji, ali isto ne može da dokaže ni da bog ne postoji, tako da je to stvar verovanja svakog pojedinca, bio on naučnik ili ne.

Koji su planovi vas kao novog direktora?

CERN sada koristi Veliki sudarač hadrona (LHC). Nakon toga, planiramo da ga unapredimo i da pređemo na deset puta moćniji Visokoluminozni veliki sudarač hadrona (High Luminosity LHC) koji bi trebalo da bude završen do 2025. godine. Naravno, naš fokus je i na brojnim drugim postrojenjima – u CERN-u se nalaze i postrojenja za stvaranje radioizotopa, jedino postrojenje u kom se proizvodi antimaterija, ali i čitava svita manjih eksperimenata u kojima se proučavaju razni fenomeni, kakav je na primer uticaj kosmičkog zračenja na atmosferu. Sada, od 2018. do 2020. godine, zajednica fizičara visokih energija u Evropi ima značajan zadatak – da ažurira Evropsku strategiju fizike elementarnih čestica. Mislim da su to svakako razvoj Velikog sudarača u CERN-u, unapređenje u Visokoluminozni akcelerator, pravljenje planova za razvoj akceleratora nakon Velikog sudarača, ali i održavanje i razvoj tog velikog spektra važnih oblasti istraživanja koje se ne tiču samo akceleratora, a kojima se CERN takođe bavi.

Nadam se da će i Srbija biti deo toga u budućnosti.

Naravno da će biti.


Komentari2
906fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sreten Bozic -Wongar
Tokom skupa atomskih strucnjaga odrzanom u Sidneju 1980tih sreo sam se sa Dr.Petarom Markovic iz Vince koji je predvodio delegaciju Jugoslavije.Poznavali smo se iz sela Gor. Tresnjevice gde smo zajedno isli u sonovnuv skolu.Kasnije tokom studija fizike moj vrsnjak Markovic bio je odusevljen Pavlom Savicem . Kada smo se sreli u Australiju pricali smo o 12 nuklearnih prob koje su Englezi obavili u Astraliji .Kao fizicara nisu ga mnogo interesovale posledice koje su te probe jmale na zivot Australskih Aboridzana. Aboridzani su imali kulturu staru 70.000g. Unistena je dolaskog Atomskog vremena ,ali za mog poznanika Dr. Petra Markovica iz Vicne to je bila "neznatna zrtva perograsa".
Jovan
Svakako da valja racunati. Doduse trenutno smo u fazi namotavanja kablova ali sa tendencijom porasta u najavi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja