ponedeljak, 12.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 10.04.2018. u 08:40 E. R.

Počinje procena vrednosti srpskih banja

Kako bi se rešio dugogodišnji problem privatizacije i razvoja banjskog turizma u Srbiji, formirana je radna grupa u vladi koja će uraditi procenu vrednosti banja, a zatim i mogućnost pronalaženja strateškog partnera za njih
Бања Ковиљача (Фото Ж. Јовановић)

Svakog vikenda od četiri do pet hiljada građana Srbije odlazi u banjska lečilišta u susedne zemlje, pre svega u Mađarsku i Sloveniju, dok u našoj zemlji zbog nerešenih imovinskopravnih odnosa mnoge banje godinama propadaju.

Nerešeni vlasnički odnosi, bilo da je vlasnik spornih banja Fond PIO, država ili neka druga institucija, a s druge strane interesi sindikata i rukovodstva banja, dva su osnovna razloga zašto se srpske banje sporo privatizuju, kaže za Tanjug ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić.

Kako bi se rešio dugogodišnji problem privatizacije i razvoja banjskog turizma u Srbiji, formirana je, objašnjava Ljajić, radna grupa u vladi koja će uraditi procenu vrednosti banja, a zatim i mogućnost pronalaženja strateškog partnera za njih.

„Moramo ove godine da imamo rezultat jer to je resurs koji je apsolutno neiskorišćen. Svakog vikenda od četiri do pet hiljada naših ljudi ide u Mađarske, Slovenačke banje, iako značajan deo naših banja pruža bolje uslove i ima bolje reference”, ocenjuje Ljajić.

Godinama država vodi bitku oko „rekonstrukcije banja”, desetine su zapuštene i u njih se nije ozbiljno ulagalo decenijama zbog dugih sporova oko pitanja imovine, dok zemlje u okruženju, ističe Ljajić, kroz privatizaciju ili javno-privatno partnerstvo ulažu značajna sredstva u banjski turizam.

Podseća da su vođeni sudski sporovi u kojima je Fond PIO polagao pravo na većinu banja, da je dobio 10, a još 16 slučajeva se nalazi u sudovima.

„To je do sada bio glavni razlog zašto stvar s banjama tapka praktično u mestu. Drugi razlog je zadržavanje statusa kvo od strane sindikata. Ljudi u Srbiji se plaše svake promene jer onaj ko tamo radi, plaši se da će ostati bez posla ako dođe novi vlasnik, a rukovodstvu banja odgovara ovakvo stanje jer upravljaju državnim banjama pa ako se promeni vlasnik, verovatno će doći i novi menadžment”, kaže Ljajić.

Zbog svega toga, objašnjava ministar, niko nije hteo da ulazi u eventualni problem promene vlasničke strukture tih banja.

„Banjama su potrebne nove investicije i mora se ići u susret savremenim zahtevima turista, posebno inostranim. Zato smo pokrenuli akciju ne samo privatizacije i prodaje, nego hoćemo da stvorimo mogućnost javno-privatnog partnerstva s privatnim investitorima kako bi zajedno ulagali”, objašnjava Ljajić.

Kada je reč o privatizaciji banja u Srbiji, postoji dogovor da se svaka banja tretira posebno jer je njihov pravni status i stanje različito, te da ima zainteresovanih, izjavio je pre nekoliko meseci Rasim Ljajić.

„Imate banje koje ne možete prodati za dva dinara, a ima banja u odličnom stanju, tu bismo tražili solidne novce. Negde ćemo tražiti strateško partnerstvo”, rekao je tada Ljajić.

Kako je naveo, Mataruška i Bogutovačka banja „idu u paketu”, dok se za Bujanovačku i Kuršumlijsku traže posebna rešenja.

Slovaci su bili zainteresovani za kupovinu Mataruške i Bogutovačke banje.

Navodeći da zna da se većina radnika u banjama i medicinskim centrima u vlasništvu države protivi privatizaciji, Ljajić navodi da status kvo može da dovede do toga da banje propadnu.

Komеntari10
a72cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan
To sve treba maksimalno ubrzati
Aleksandar Mihailovic
Izvorišta vode, oranice, banje i prirodne resurse, JP i ključne infrastrukturne objekte prodaju samo neodgovorni, nesavesni, alavi, komformisti i korumpirani. Vlada Srbije neka proceni babovinu svojih članova i nju proda strancima, a u imovinu koju su gradili oni koje reketiraju neka ne dira. Banje vratiti Fondu PiO na upravljanje, a Fond PiO penzionerima, ne onima kojima služi kao švedski sto za rijalitije i sopstveni komfor, a kada prifali još i terorišu penzionere bezdušnim reketiranjem. Banje su namerno zapostavljane da bi se jeftino prodale i dobila neka provizija, a to što se građani Srbije pretvaraju u strance i migrante u sopstvenoj državi neodgovorne, neozbiljne i državnički totalne amatere uopšte ne dotiče. Kada će Vlada Srbije da napravi neki objekat koji će ostati narednim pokolenjima a ne da rasprodaje ono što su drugi gradili? Ako ste nesposobni, bezidejni, neproduktivni, neracionalni, neinventivni i univerzalni laici, te kao takvi možete u sve fotelje, sklonite se.
Снежана Лазаревић
Како би било да држава испроба "Сечењи план" Већ се показао добар у Мађарској. Кад Је Буковичка Бања у питању - Дворац Старо Здање, који је више деценија био хотел, Задужбина Михаила Обреновића, никако не би смео да буде приватизован. Нити један Дворац у Србији није приватно власништво! Ово је и једини Дворац у Шумадији. Није тек тамо нека бањска зграда!
Muradin Rebronja
Не процена вредности српских бања, него процена вредности хотела и других угоститељских објеката у тим бањама. Бање, вода и паркови, треба да остану у власништву локалних самоуправа, да брину о њима, као јавно предузеће. Ту нема много пара. Паре су у хотелима, под условом да су пуни туриста. Питање за сваког инвеститора је да ли има тржиште за њих? То, "сви су дободошли" не пије воду. Потпуно сам сигуран да би хотели у свим бањама били врло профитабилни ако би им главна понуда била лечење шкембавих Србије, Балкана, ЕУ, Америке и Канаде, Емирата... методом Хипократовог начела "да вам храна буде лек а лек храна". Е, то можемо да радимо само ми, професионални шефови кухиња који креирамо такву храну, уз помоћ нутрициониста да кувају и саветују. Критеријум треба да буде то колико ће бити уложено у те хотеле а не ко да више? Многи хотели су у јадном стању тако да би било најбоље да их сруше и да ту направе нови хотел. У сваком случају, сваки нормалан инвеститор зна шта ће и како ће радити.
Rasa
Netreba nikakva privatizacija nego dobar menadzment I povoljni bankarski krediti uz drzavne garancije.Da ne ostanemo samo na koridorima.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja