Hrskava korenasta tekstura i slatki ukus šargarepe omiljeni su kod odraslih i dece koji vole zdravu ishranu. Dostupna je u našim prodavnicama tokom cele godine.
Šargarepa po svojoj hranljivoj vrednosti zauzima jedno od prvih mesta među korenastim povrćem. Energetska vrednost joj se kreće od 45 kilokalorija na 100 grama.
Ubedljivo je najveći izvor karotenoida od sveg povrća. Karotenoidi imaju povoljan uticaj na smanjenje verovatnoće za dobijanje raka bešike, grlića materice, prostate, debelog creva, grkljana i jednjaka. To je zasluga fitonutrijenta falkarinola koji je takođe prisutan u šargarepi. Karotenoidi iz šargarepe povoljno deluju na regulaciju nivoa šećera u krvi. Samo jedna šargarepa dnevno može prepoloviti verovatnoću dobijanja raka pluća kod pušača.
Ovo korenasto povrće bogato je vitaminima i mineralima, sadrži natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, selen, jod i gvožđe. Ona sadrži provitamin A (beta karoten), vitamine Be, Ce, De, E, Ka i folnu kiselinu. Beta karoten se u jetri pretvara u vitamin A. Šargarepa se ističe vrlo kvalitetnim belančevinama, iako ih sadrži u malim količinama. Značajan je izvor antioksidanasa koji štite krvne sudove od delovanja slobodnih radikala i poboljšavaju vid, naročito noću. Izvor je posebnih vrsta vlakana koje smanjuju nivo holesterola u krvi.
Blagotvorni efekti šargarepe se ogledaju u sprečavanju infekcije očiju, grla, krajnika, sinusa i respiratornih organa. Pored toga, jača kosti, suzbija anemičnost, blagotvorno deluje na rad jetre. Zbog svega navedenog, šargarepu je uvek korisno dodati jelu makar u malim količinama.
Korisni saveti
Kada kupujete šargarepu, birajte čvrstu i glatku. Izbegavajte ispucale, mlitave i gumenaste korenove. Tanje šargarepe su manje slatke od onih debljih jer je većina šećera u šargarepi koncentrisana u njenom jezgru. Šargarepa je povrće koje se dugo može čuvati u frižideru, a trik je u tome da smanjite količinu vlage koju šargarepa gubi. Stavite je na dno frižidera umotanu u papirnu kesu ili ubrus, kako se vlaga ne bi zadržavala na njoj. Tako se obično čuva oko dve nedelje. Čuvajte je odvojeno od jabuka, breskvi i drugog voća i povrća jer će u suprotnom šargarepa postati gorka. Ako kupujete šargarepu sa listovima, pre ostavljanja u frižider odrežite listove da ne bi brzo uvenula.
Ako pri rezanju šargarepe primetite da je jezgro zelenkasto, pre jela ili kuvanja izrežite taj deo jer je on gorak. Kuvanjem šargarepe beta karoten se ne uništava, tako da je hranjiva vrednost očuvana i ona se ne mora konzumirati samo u svežem stanju. Verovatno ste primetili da šargarepa kuvanjem postaje slađa, a to je zato što se tada rastvaraju vlakna, čime slatki ukus dolazi do izražaja. Kuvanjem se, međutim, gube ostali vitamini, pa zato u tome nemojte preterivati.
Puno ukusa u malo kalorija
Kao salata šargarepa se ređe upotrebljava, verovatno zbog neznanja, a veoma je ukusna kada se izrenda sa jabukama i cveklom. Možete je dodati u gotovo svaku salatu u rendanom obliku.
Šargarepa je veoma pogodna za pravljenje pirea kada u kuvan krompir dodate i kuvanu šargarepu. Kada sve ovo ispasirate i dodate začine, videćete da je pire ovako ukusniji. I bebe vole kašice od šargarepe, koje takođe možete sami pripremiti ili kupiti gotove. Ako volite supu, dodajte joj šargarepu, dobiće sladunjav, prijatan ukus.
Ruska salata? Ne valja bez šargarepe. Imate li blender? Ubacite nekoliko šargarepa, dodajte sojino mleko i banane i napravite šejk za doručak.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
