nedelja, 22.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:41
POZNATE PORODICE: DRELIHOVI

Sombor sačuvali u srcu

Moše Musafija i Magda Drelih preživeli su užase Aušvica, u Izraelu započeli novi život, a kao najlepše, pamtili su dane provedene u gradu na severu Bačke
Autor: Miroslav Stefanovićpetak, 13.04.2018. u 13:15
Породица Дрелих (Фотографије из архиве Градског музеја Сомбора)

Bila je to romansa dvoje mladih kakva se samo poželeti može. On, Moše Musafija, ona Magda Drelih, upoznali su se na somborskim ulicama pre skoro osam decenija. Gradić na severu Bačke, obale kanala, legendarna Šikara, korzo, stari fijaker „koji ulicama luta i nosi zaljubljeni par”. Sve je to obeležilo njihovu mladost i ljubav.

Drelihovi su bili jedna od mnogobrojnih uglednih, vrednih i čestitih jevrejskih porodica u Somboru. Nažalost, skroman život pomutio im je Drugi svetski rat. Magda i Moše završili su u Aušvicu, ali su taj pakao preživeli, vrativši se u Sombor, grad svoje mladosti i najlepših uspomena. Posle izvesnog vremena su, ipak, odlučili da životne staze nastave u Izraelu.

Kutija sećanja

Somborski Gradski muzej je svojevremeno o ovoj porodici objavio publikaciju „Kutija sećanja” koja je pripremljena najviše zahvaljujući njihovoj ćerki Mihal Liviji Tulpan. Ona je, posle smrti majke, u pomalo zarđaloj, limenoj kutiji pronašla mnoštvo porodičnih, ali i fotografija somborskih Jevreja, i sve to poklonila onima koji će sačuvati ovu istorijsku građu.

Dobri trgovci
Prema popisu stanovništva iz 1938. godine, u Kraljevini Jugoslaviji živelo je oko 82.000 Jevreja. Oni su se brzo prilagođavali, jer im je država garantovala individualna ljudska i kolektivna građanska prava. U međuratnom periodu su se najčešće bavili trgovinom, zanatstvom i, kako se tada govorilo, neproduktivnim zanimanjima. Bili su dobri trgovci, poštovani od lokalnog stanovništva. Pred Drugi svetski rat, Sombor je imao pedeset fakultetski obrazovanih Jevreja.

Moše i Magda su u zloglasni logor Aušvic odvedeni 1944. Posle sedam meseci provedenih iza bodljikavih žica, ona je bila učesnik čuvenog „Marša smrti” da bi se, nakon mnogo muka i prepreka, vratila u Sombor. Svoje najbliže nije zatekla u kući, u ulici Apatinski put broj 4. Sačekale su je samo porodične fotografije koje je ponela i kad je, docnije, krenula put Haife. Ponela je i jednu kašiku. Nije to bila obična kašika, već njena veoma draga uspomena iz Aušvica.

– Majka je – prisećala se njena ćerka Mihal – u Aušvic stigla u maju 1944. godine, gde je sa pet žena delila činiju supe. Da bi sačuvala samo njoj svojstveno dostojanstvo, u logoru je kupila kašiku u zamenu za dnevnu porciju hleba. Kad je uspela da se domogne slobode, u skromnom zavežljaju bila je i kašika. Od tada se njih dve više nisu razdvajale, pa su tako bile zajedno i na putu za Haifu. Kakva je to bila kašika? Velika, stabilna, jaka, za moju majku nešto posebno, uzvišeno, nešto bez čega više nije mogla da zamisli dan, život, neka vrsta njene amajlije.

Magda na brodu ka Izraelu

Pripremala je Magda bogate praznične ručkove, dočekivala goste sa Rozentalovim posuđem i kristalnim čašama, ali je na počasnom mestu uvek bila kašika iz logora. To više nije bio deo kuhinjskog pribora, već njena najdraža uspomena kojom je deci pripremala hranu, a uveče im mutila čokoladni puding. Kad je sahranjivana, Moše je pomišljao da sa njom ode i kašika. Predomislio se i ostavio je ćerki da brine o toj majčinoj relikviji.

Ove priče svakako ne bi bilo da u ormanu Magdine spavaće sobe nije čamila kutija sa fotografijama. Kutija sećanja. Mihal Livija, koja je ime dobila po svojoj tetki, znala je za kutiju, jer bi je i sama povremeno, krišom, otvarala i razgledala fotografije. Činila je to pažljivo i s poštovanjem prema onima koji su na njima ovekovečeni.

– Odmah posle majčine smrti otac i ja smo otvorili kutiju i tek tada otkrili da je u njoj i mnoštvo fotografija od pre Drugog svetskog rata – rekla je Mihal. – Gledala sam svaku od njih, a otac mi je govorio ko je na slikama. Pronašli smo i majčine slike sa prijateljima. Bila je nasmejana i puna života. Na ostalim slikama smešili su se moje bake, deke, tetke. Čitava plejada dragih likova poznate somborske porodice Drelih.

Zaostavština za muzej
Mihal Tulpan je sačuvala bogatu porodičnu zaostavštinu u kojoj su fotografije, dokumenta i poneki lični predmet. Sačuvala je, zapravo, autentična svedočanstva o životu Jevreja u Somboru pre više decenija. Mnogi od njih su ubijeni u Hitlerovim logorima samo zato što su bili drugog porekla. Ustupljeni materijal je deo buduće izložbe u Državnom muzeju Aušvic-Birkenau. Najveći broj fotografija potiče iz Sombora pre, tokom i posle Drugog svetskog rata. Na njima su, pored članova porodice Drelih, i pojedini Somborci, tako da sadržaj Kutije sećanja i drugi predmeti dočaravaju prohujalo vreme kojeg se, kako starije generacije odlaze, malo ko seća.

Godinu dana pre nego što će napustiti ovaj svet, Moše je 2009. sa decom boravio u Somboru. Posetu je doživeo veoma emotivno. Sve ga je podsećalo na srećne trenutke sa Magdom, porodicom, rođacima, na druženje sa prijateljima. Gde god da je krenuo, sa kim god da je razgovarao, emocije nije uspeo da sakrije, a to nije ni pokušavao.

Srpski jezik pamtili

Prema kazivanju ćerke, dobro se sećao mnogih mesta u Somboru i okolini, dok su se, kako je zapisala Suzana Sudar, „sin i ćerka trudili da što više nauče o istoriji grada, protkanoj pričama i pesmama koje su slušali od majke...” Našao je Moše i kuću u kojoj je živela porodica Drelih, vozio se fijakerom, slušao tamburaše, šetao pored kanala, jeo omiljene kolače.

– U tim trenucima su počele da mi odzvanjaju majčine reči koje je, dok sam bila mala, izgovarala na srpskom: „Ustaj, Mihal. Budi se. Kako si? Idemo brzo. Hajde, pazi, pazi. Sve je dobro” – zapisala je Mihal. – Čini mi se da su mi tada zamirisala i njena poznata somborska jela: musaka, paprikaš, pečena guska.


Komentari0
de65d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja