nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:07
U KULTURNOM DODATKU 14. APRILA

Progres 21. veka je šuplja i opasna varka

petak, 13.04.2018. u 15:29
Даша Дрндић (Фото Твртко Марас)

INTERVJU

Danas Beograd vidim kao grad koji diše, nažalost, slično kao i Zagreb. S malom, ne naročito glasnom i efektnom, opozicijom i bučnom, neartikulisanom i primitivnom desnicom, sa mnogo putera na glavi, kaže književnica Daša Drndić

Mnogi Beograđani poznaju književnicu Dašu Drndić koja je u ovom gradu živela gotovo četiri decenije i bila je znana kao autorka radio-drama, dramaturg na Radio Beogradu, TV urednica dramskog programa i književna prevoditeljka. U neka loša vremena Daša Drndić se preselila u Rijeku gde na Filozofskom fakultetu predaje britansku književnost i kreativno pisanje. Pažnju kritike privukli su njeni romani iz kasnih devedesetih (Umiranje u Torontu, April u Berlinu, Doppelgänger) u kojima su se mešali dokumenti i fikcija, istorija i nesreća, ljubav i zaborav. Njen roman Sonnenschein, u kojem se susreću Jevreji i deca odgajana da budu nacisti, kao i oni koji večno žele da ostanu po strani, dobio je u Engleskoj nagradu Independent za najbolju stranu knjigu za 2013. godinu i nagradu Kiklop u Puli. Sa novijim romanom Belladonna Daša Drndić je ovih dana ušla u najuži izbor za prestižnu evropsku nagradu Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja se dodeljuje svake godine u Londonu.

Bojan Munjin

AUTOSTOPERSKI SUSRETI SA SAMIM SOBOM
Ludi Englez

Poslednji dani Timotija Džona Bajforda bili su veoma teški. Desetak godina bio je vezan za krevet a negovala ga je Zorica Živanović, njegova poslednja žena. Neprestano je bivao pod temperaturom od četrdeset stepeni, a ona bi mu puštala Hendla koga je mnogo voleo... temperatura bi odmah pala nekoliko stepeni... Lekarka nije mogla da veruje da su duša i užitak najbolji medikament za sve bolesti

Timoti Džon Bajford (Foto Svetlana Dingarac)

Prvi put smo se susreli na skupu o ekologiji u Regionalnom centru za zaštitu životne sredine. Bili su to dani kad se i kod nas počela buditi svest o prirodi i njenom očuvanju. Bilo je to jutro u kome je retko ko znao šta znači reč – ekologija! U svetu njeno značenje je narastalo, a kod nas je bila još pod velikim velom sumnje. Jednom kad su policajci došli kod nas u šumu i pitali čime se bavim, ja sam im odgovorio „ekologijom“. Oni su podviknuli: „E, to... to... to plaćaju službenici CIA.“ Znajući njegov televizijski rad prišao sam mu i predstavio se. Odmah smo jedan kod drugog prepoznali odgovornost za šume, potoke, planine... U istom trenutku obojica smo uzviknuli – Svest ili gest!

Dogovorili smo se da se sutradan nađemo u stanu kod moje prijateljice u tri po podne. Dan je brzo prošao. U pet do tri oglasilo se zvono interfona: „Ovde Timoti Džon Bajford! Mogu li da uđem pet minuta ranije jer duva jak vetar i pada kiša? Već petnaest minuta mrznem se napolju.“ Naravno, upadaj... odgovorio sam mu. Ali nisam mogao da verujem da postoji čovek sa takvim poštovanjem prema kosmičkoj preciznosti. A to su vreme i ličnost. A onda je usledio još jedan nekonvencionalan potez. Zamolio je da izuje cipele i navuče još jedne čarape koje je izvukao iz džepa sakoa, jer mora da čuva tabane. Rekao je da se ispod njih nalaze svi odgovori, samo je nužno da se pokrenemo.

Božidar Mandić

MUZIKA
Iz Debisijeve kutije

Pokušavamo da osvežimo i somborski i srpski muzički podijum novim licima, novim delima, novim koncertnim prostorima, novim dizajnom, ali se takođe oslanjamo i na tradiciju festivala: „Od juče – ka sutra“, kaže pijanistkinja Lidija Bizjak povodom festivala Somus

Lidija Bizjak: Somus se otvara za mlađe i manje poznate kompozitore (Foto: Marco Borggreve)

Mlada pijanistkinja Lidija Bizjak, zajedno sa sestrom Sanjom, već dve decenije je jedno od veoma poštovanih i traženih imena na muzičkoj sceni Francuske. Srbija pamti njene dečije uspehe kao i ne tako česte, ali uvek programski atraktivne i interpretativno vrhunske nastupe u domovini. Nekoliko godina unazad, sredinom aprila, uvek je deo malog tima organizatora i svira na izvrsnom 'malom' muzičkom festivalu u Somboru, Somusu.

Šta se dešavalo u vašem umetničkom radu krajem prošle i tokom ove godine?

Prošla godina se završila jednim izuzetno važnim resitalom za dva klavira i udaraljke kada smo moja sestra Sanja i ja delile scenu prestižne koncertne sezone pariskog „Théâtre de la Ville“ sa našim kolegama, perkusionistima Silvanom Bertranom i Erikom Minamijem. Sa njima smo već nastupale na festivalu „Rok d'Anteron“ pre par godina. Program ovog koncerta bio je poseban zato što smo pariskoj publici predstavili naše interpretativne kvalitete u nekim od najznačajnijih ostvarenja za dva klavira nastalim početkom 20. veka: „Crno i belo“ Kloda Debisija, Ravelov „La vals“, Bartokovu Sonatu za dva klavira i udaraljke i Bernštajnovu „Priču sa zapadne strane“ u aranžmanu koji je napravio baš Silvano Bertran. Godina 2018. je započela Pulankovim Koncertom u Kanu, a nastavila se u prelepoj dvorani „Bozar“ u Briselu, Koncertom za dva klavira i orkestar savremenog turskog pijaniste i kompozitora Fazila Saja…

Zorica Premate

KULTURA PAMĆENjA
Na nultoj tački

Specijalno za „Politiku” iz Njujorka

Na mestu srušenih kula „bliznakinja” dešava se čudesni dijalog između dva maga savremene arhitekture – španskog arhitekte Santjaga Kalatrave i  njegovog „Okulusa”, građevine u obliku džinovske bele ptice razvijenih krila, i poljsko-američkog arhitekte Danijela Libeskinda, kreatora fontana/bazena „Usek svetla”.

„Okulus”, detalj građevine Santjaga Kalatrave (Foto: Dušan Drakulić)

U novijoj svetskoj istoriji jedan od datuma koji se mnogima urezao u sećanje jeste 11. septembar 2001, kada se desio teroristički napad na Svetski trgovački centar u Njujorku i kada su srušene dve čuvene kule, popularno zvane „bliznakinje”, odnevši sa sobom i 2996. Mesto tragedije i kolektivne traume postalo je i snažan simbol u koji su se učitavala tokom skoro dve decenije različita politička, istorijska i druga značenja.

Svetski trgovinski centar je bio kompleks od nekoliko zgrada oko centralnog trga na južnom Menhetnu, među kojima su najviše bile dve kule „bliznakinje” koje je projektovao američki arhitekta, japanskog porekla, Minoru Jamasaki. Jedno vreme su bile najviše zgrade na svetu, a svakako su predstavljale simbol Njujorka i SAD. Bile su i ranije predmet terorističkih napada, ali ovaj iz 2001. je pored ogromnih ljudskih žrtava i velikog broja ranjenih, uspeo da uništi ne samo te dve kule već i okolne zgrade i nanese ogromne materijalne štete celom tom delu grada.

Kada sam 2005. godine, povodom obeležavanja godišnjice ovog događaja, bila pozvana na konferenciju Umetnost i prevazilaženje traume, na obilazak samog mesta povela nas je ekonomistkinja koja je volonterski vodila u obilazak ogromne ograđene zjapeće provalije, koju su tada nazivali „graund zero”, to jest nulta tačka, u prenesenom značenju „mesto katastrofe”.

Dijana Milošević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari4
1bcb1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
D o p u n a 2 - Da je Internet šuplja i opasna varka 21. veka, video sam prvi put dans i iz teksta N1 - "Droga i pornografija nisu najstrašnija stvar na Dark Netu".
zoran stokic
Sa postankom prvih civilizacija, koje su počivale na autoritarnoj despotskoj tehnici na mitu o mašini započeo je i proces globalizacije. Tu mašinu su činili sami ljudi! Građevinski poduhvati gigantskih razmera u Sumerana, Kini, Egiptu – proizvod su ljudske mašine. Sve to bio je omogućio izum pisma i institucija pisara koji su šifrovali i dešifrovali faraonova naređenja. Pisari, glasnici, nadzornici, činovnici – jednom rečju izum birokratije – bio je neophodna karika između faraona i ljudske mašine! Masovni prinudan rad, vođen bičem birokratije iscrpljivao se u realizaciji metafizičkih ciljeva apsolutne moći. Ovu autoritarnu tehniku života zamenila je zapadna demokratska sa eotehničkom fazom (od 1000. - 1750. g.) bila je zasnovana na konceptu humanizovanog rada i građanskog udruživanja na kompleksu vode i drveta. Nažalost eotehničku fazu smenila je paleotehnička (faza uglja i gvožđa) i neotehniča (faza električne stuje i legura) koje su civilizaciju vratile u zagrljaj autoritarne moći!
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
D o p u n a - Prema Delu II. clanka "On the Roots of Wireless Communications", pronalazaci su: ■ Michael Faraday (1791–1867), ■ William Thomson (Lord Kelvin) (1824–1907), ■ James Clerk Maxwell (1831–1879), ■ Heinrich Rudolf Hertz (1857–1894. Po Delu III. ovog clanka, inovatori su: ■ Nikola Tesla (1856–1943), ■ Guglielmo Marconi (1874–1937), ■ Reginal Aubrey Fessenden (1866–1932), and ■ Lee De Forest (1873–1961). Progres 21. veka je suplja i opasna varka, zato sto se se zasniva na inovatorima i inovacijama, a ne na pronalazacima i pronalascima.
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Da je naslov ovog "Kulturnog dodatka" - "Progres 21. veka je šuplja i opasna varka" - tacan, znao sam odmah posle citanja clanka Andreasa Antinia iz 2011. - "On the Roots of Wireless Communications" ("O korenima bezicnih komunikacija"). Ovaj vek je suplja i opasna varka, pre svega zbog pojave i koriscenja Interneta kao usavrsenog teleprintera. Po rezimeu ovog clanka, ubrzo nakon otkrića i karakterizacije elektromagnetnih polja Faradaja i Thomsona, predviđanje Makvella da će promena električnih polja proizvesti elektromagnetne talase i eksperimentaln verifikacije njihovog postojanja od strane Hertza, četiri preduzetnička inovatora, naime Tesla, Marconi, Fessenden i De Forrest, i mnogi drugi izveli su prvu generaciju bežičnih komunikacionih sistema. Ovaj članak razmatra neke od najvažnijih otkrića i pronalazaka, kao i ključne aktere ukljucene u pojavu bežičnih komunikacija. Umesto zakljucka: Internet je šuplja i opasna varka 21. veka.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja