Veliki plan „Novi put svile”, koji je 2013. godine lansirao kineski predsednik Si Đinping, nije oduševio direktorku Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard. Učestvujući na forumu u Pekingu, Lagardova je upozorila na rizik od finansijskih teškoća i zaduženosti zemalja uključenih u izgradnju infrastrukturnih projekata u okviru ove kineske inicijative.

I Srbija je deo te inicijative, koja okuplja 70 zemalja, a naši državni zvaničnici su nebrojano puta izjavljivali da je „Jedan pojas – jedan put” za nas od ogromne važnosti i da, kao tranzitna zemlja, želimo da budemo što više deo tog projekta. Posebno u oblasti železničkog i drumskog saobraćaja.

I pre nego što se Srbija priključila „Novom putu svile”, Sporazumom o ekonomskoj i tehničkoj saradnji iz 2009. godine ugovorena je revitalizacija i izgradnja novog bloka Termoelektrane „Kostolac”, vrednosti veće od 700 miliona dolara, ali i izgradnja dela auto-puta na Koridoru 11 – od Obrenovca do Ljiga.

Nakon toga ugovorena je i izgradnja mosta Zemun–Borča preko Dunava, a posle zvaničnog uključivanja u inicijativu „Jedan pojas – jedan put”, kao jedan od kapitalnih projekata dogovorena je modernizacija pruge Beograd–Budimpešta.

Ukupna vrednost najvećih zajedničkih projekata Srbije i Kine dostigla je cifru od šest milijardi dolara, od čega je za projekte na kojima se trenutno radi izdvojeno 2,5 milijardi dolara, isticali su iz Vlade Srbije.

Da li će učešće u toj inicijativi i za Srbiju predstavljati fiskalni rizik, kao što to tvrdi direktorka MMF-a?

„Svakako ’putevi svile’ mogu da odgovore na hitnu potrebu za infrastrukturom širom sveta i donesu finansiranje koje je prekopotrebno zemljama koje ih dobijaju”, rekla je Lagardova na skupu kineskih i stranih zvaničnika.

Ona je, međutim, upozorila da bi ta partnerstva „mogla da dovedu do problematičnog porasta zaduženja datih zemalja” i da ograniče njihovu drugu potrošnju u meri u kojoj budu rasli troškovi za servisiranje duga. „U zemljama gde je javni dug već visok, presudno je pažljivo praćenje finansijskih uslova”, rekla je ona.

Kineski predsednik Si Đinping odbacio je kritike upućene „Putu svile”.

„Nije reč o Maršalovom planu, niti o kineskoj zaveri. Reč je o inicijativi koja ide svojim tokom potpuno otvoreno”, rekao je Si, a prenela agencija Sinhua.

Prema oceni Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, javne finansije Srbije nisu ugrožene zbog našeg učešća u inicijativi „Novi put svile”.

– To upozorenje direktorke MMF-a ne bi moglo direktno da se primeni na Srbiju jer ima opadajući javni dug i suficit – kaže Arsić.

Geostrateški posmatrano, MMF ponekad ne želi prisustvo konkurenata u nekom delu sveta koji smatra „svojim”. I Amerika i Evropa bi da u tom smislu zavisimo samo od njih, dodaje naš sagovornik.

– Oni smatraju da Kina preko Srbije i Mađarske ulazi u njihovu interesnu sferu i njihovo dvorište – ističe Arsić i dodaje da je upozorenje Kristin Lagard verovatno i posledica zaoštravanja odnosa između grupe zemalja. Amerike i Evrope, s jedne, i Kine sa druge strane. Jedino što je s naše strane sporno, kada je o kineskim projektima reč, jeste veliko učešće kineskih izvođača u projektima, smatra Arsić. Zato je logično postavljati pitanje da li bi sa stanovišta razvoja bilo bolje da i domaće kompanije mogu da budu podizvođači na tim projektima.

Frans pres javlja da kineske državne razvojne banke, i druge institucije, zapravo daju ogromne zajmove za gradilišta pokrenuta u zemljama na „Putu svile”, do te mere da rizikuju da ih dovedu do neodržive finansijske situacije.

Međutim, kineski projekti finansiraju se i evropskim zajmovima. Tako su bankarska grupacija Inteza Sanpaolo i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) 2016. godine saopštili da će sa milijardu evra kreditirati mala i srednja preduzeća na zapadnom Balkanu, kako bi bila konkurentna za učešće u projektima koje finansira Kina.

Procenjuje se da će u infrastrukturne projekte na zapadnom Balkanu na „Novom putu svile” u narednim decenijama biti investirano oko 11 milijardi dolara.