nedelja, 25.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:44

Srpske njive još čekaju dronove

Autor: Ivana Albunovićsubota, 14.04.2018. u 22:00
За већину домаћих произвођача могућност да оком камере прате стање усева и даље се граничи с научном фантастиком (Фото Пиксабеј)

Ka­da je kra­jem 2015. hr­vat­ski „Agro­kor” na­ja­vio da ob­u­ča­va far­me­re za upo­tre­bu dro­no­va i da na svo­jim plan­ta­ža­ma u „Be­lju” već uve­li­ko ko­ri­sti bes­pi­lot­ne le­te­li­ce za pre­ci­znu se­tvu bi­la je to sen­za­ci­ja ko­ju su pre­ne­li svi re­gi­o­nal­ni me­di­ji. 

I dok je Ivi­ca To­do­rić ta­da još išao u ko­rak sa vre­me­nom – ista 2015. pro­gla­še­na je svet­skom go­di­nom uspo­na dro­no­va u po­ljo­pri­vre­di – Sr­bi­ja i da­lje ka­ska u pri­me­ni ove sa­vre­me­ne i s aspek­ta is­pla­ti­vo­sti re­la­tiv­no jef­ti­ne teh­no­lo­gi­je u agra­ru. 

Prog­no­zi­ra se da će 2020. u sve­tu bi­ti de­set pu­ta vi­še dro­no­va ne­go avi­o­na ko­jim upra­vlja­ju pi­lo­ti. Vred­nost tog tr­ži­šta u na­red­noj de­ce­ni­ji mo­gla bi da do­stig­ne 1,7 mi­li­jar­di do­la­ra, a struč­nja­ci tvr­de da će naj­ve­ći udeo či­ni­ti le­te­li­ce za upo­tre­bu upra­vo u po­ljo­pri­vre­di i šu­mar­stvu.

Već sa­da po­ljo­pri­vred­ni­ci u mno­gim ze­mlja­ma uz ku­po­vi­nu trak­to­ra do­bi­ja­ju i bes­plat­nu le­te­li­cu sa soft­ve­rom za pra­će­nje sta­nja na nji­va­ma.   

Da li će srp­ski agrar uhva­ti po­sled­nji voz za če­tvr­tu – di­gi­tal­nu tran­sfor­ma­ci­ju ili su dro­no­vi i osta­li si­ste­mi za pra­će­nja za nas da­le­ka bu­duć­nost? Pre­ma is­tra­ži­va­nju „Po­li­ti­ke” za ve­ći­nu pro­iz­vo­đa­ča mo­guć­nost da re­ci­mo vi­de svo­ju nji­vu iz sve­mi­ra ili „okom ka­me­re” pra­te sta­nje use­va i da­lje se gra­nič­ni sa na­uč­nom fan­ta­sti­kom. Uglav­nom zbog ce­ne ko­ja se kre­će od 2.000 do­la­ra (za le­te­li­ce ko­je ko­ri­sni­ci sa­mi sa­sta­vlja­ju od ku­plje­nih de­lo­va) do čak 20.000 do­la­ra za agro­dro­no­ve slo­že­ni­je na­me­ne.      

– Po­sto­ji aneg­do­ta da ame­rič­ki far­me­ri pr­vo na­ba­ve agro­dron, pa tek on­da lo­vač­kog psa. Ali kod nas pro­blem ni­je sa­mo no­vac, već na­bav­ka soft­ve­ra i obu­ka lju­di za nji­ho­vo ko­ri­šće­nje – ka­že za naš list pro­fe­sor Mi­ćo Olja­ča sa Po­ljo­pri­vred­nog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, ko­ji je sa gru­pom auto­ra sa tog fa­kul­te­ta na­pi­sao rad o mo­guć­no­sti upo­tre­be bes­pi­lot­nih le­te­li­ca u po­ljo­pri­vre­di. 

– Sr­bi­ja ne­ma ni sa­vre­me­ne trak­to­re, a ka­mo­li dro­no­ve u ma­sov­noj upo­tre­bi. Čak ne­ma­mo ni pre­ci­zne po­dat­ke ko­li­ko se ko­ri­ste. Ko­li­ko znam ima ih ne­ko­li­ko u vla­sni­štvu pri­vat­nih fir­mi. Ali ne i u dr­žav­nim si­ste­ma, po­put PKB-a gde bi dro­no­vi bi­li naj­po­treb­ni­ji – ka­že Olja­ča.  

On is­ti­če da su za pra­će­nje use­va na po­vr­ši­na­ma od 50 do 500 hek­ta­ra dro­no­vi tre­nut­no naj­bo­lji iz­bor. To­kom krat­kog le­ta od 45 mi­nu­ta mo­gu da ana­li­zi­ra­ju sta­nje use­va na oko 120 hek­ta­ra i sve po­dat­ke isto­vre­me­no po­ša­lju na vi­še lo­ka­ci­ja, re­ci­mo u ra­čun­sko-in­for­ma­tiv­ni cen­tar i na mo­bil­ni te­le­fon ko­ri­sni­ka. Naš sa­go­vor­nik ob­ja­šnja­va da je upo­tre­ba agro­dro­na mo­žda sku­pa na po­čet­ku, ali da far­me­ri mo­gu da po­vra­te ulo­žen no­vac ne­ka­da i za sa­mo go­di­nu da­na, ako se uzme u ob­zir broj po­da­ta­ka ko­ji mo­gu br­zo da pri­ku­pe. Re­ci­mo, ima­ju mo­guć­nost da iden­ti­fi­ku­ju vr­ste in­se­ka­ta i bilj­nih bo­le­sti, gde je po­treb­no na­vod­nja­va­nje, ali i da pro­ce­ne pri­no­se ili pra­te kre­ta­nja ži­vo­ti­nja na far­ma­ma. 

– Pro­iz­vo­đa­či mo­gu da ih ko­ri­ste i u ra­ci­o­nal­noj i pre­ci­znoj upo­tre­bi pe­sti­ci­da, her­bi­ci­da, mi­ne­ral­nih đu­bri­va. Ta­ko ima­ju ve­li­ke fi­nan­sij­ske ko­ri­sti, jer je­dan let dro­na ko­šta kao i fla­še obič­ne vo­de a po­da­ci ko­je pri­ku­plja ima­ju ogrom­nu vred­nost – ka­že Olja­ča. 

Ipak, do­da­je, agre­siv­na re­kla­ma za upo­tre­bu ne­kih ti­po­va bes­pi­lot­nih le­te­li­ca u po­ljo­pri­vre­di, pod­sta­kla je do­sta kon­tro­ver­zi. Mno­gi is­tra­ži­va­či po­dr­ža­va­ju i pri­želj­ku­ju nji­ho­vu ma­sov­nu upo­tre­bu sma­tra­ju­ći da bi ti­me i pre­ci­zna po­ljo­pri­vre­da do­bi­la nov kva­li­tet. Oni opre­zni­ji se bo­je da bi ogro­man broj po­da­ta­ka do­bi­je­nih na ova­kav na­čin pred­sta­vljao pro­blem, ka­ko u nji­ho­voj ade­kvat­noj ob­ra­di, ta­ko i u prak­tič­noj pri­me­ni. 

Isto­vre­me­no i prav­ni aspekt pri­me­ne dro­na u po­ljo­pri­vre­di i da­lje je ne­ja­san. Pro­pi­sa­no je niz ogra­ni­če­nja zbog mo­gu­će zlo­u­po­tre­be, na pri­mer: pra­va na pri­vat­nost, mo­guć­no­sti voj­ne i in­du­strij­ske špi­ju­na­že, te­ro­ri­zma, ome­ta­nja va­zdu­šnog sa­o­bra­ća­ja…

Šta sve mo­že agro­le­te­li­ca

Dron sa GPS na­vi­ga­ci­jom mo­že br­zo da sni­mi far­me ili plan­ta­žu, pre­ci­zno pri­ka­že po­vr­ši­ne sa šte­to­či­na­ma, po­ja­vu bilj­nih bo­le­sti, ne­do­sta­tak vla­ge u ze­mlji­štu i slič­na sta­nja na far­ma­ma. I to na tač­nim lo­ka­ci­ja­ma (ge­o­graf­ska ši­ri­na i du­ži­na) i ta­ko omo­gu­ći br­zu re­ak­ci­ju pro­iz­vo­đa­ča, što dra­stič­no mo­že da sma­nji tro­ško­ve pro­iz­vod­nje, uklju­ču­ju­ći i broj po­treb­nih rad­ni­ka. Za re­dov­no iz­vi­đa­nje sta­nja use­va ko­ri­ste se ma­le i jef­ti­ne le­te­li­ce – mi­ni-agro­dro­no­vi uz či­ju po­moć far­mer ima ši­rok i pre­ci­zan po­gled „s ne­ba”.


Komentari2
a69e4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Дрон оператер
Зато што је у Србији на снази правилник о употреби беспилотних летилица који не дозвољава такву делатност, да не спомињем да је такав да би свакав лет изнад њиве морао да буде најављен контроли лета...
Imam rešenje
Posto nam hrvati ne isporučuju albanca koji je pustio dron na stadion a todorić je u izbeglištvu, treba mu dati drzavljanstvo i pustiti ga da radi! P.s. Zašto je ovako komplikovano ostavljanje komentara? Dok sve ovo uneseš na mobilnom rodis mečku!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja