sreda, 14.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:03

Nostalgija kao večna robija

Kad odeš ostaviš im nemir, majci i ocu daljinu, bratu večno duguješ sraslu blizinu a u sebi lučiš gorčinu.- Zašto Srbi na kraju prezimena stavljaju „h” - ili su bolesni za kućom (homesickness) ili im treba pomoć (help).- Nostalgija je kao ljubav – ti tu zemlju voliš a ona ne zna gde si
Autor: Nenad Stankovićsubota, 21.04.2018. u 21:22
(Фото Пиксабеј)

Smejao sam se, smejao i samo smejao, a smeh je koracima mojim davao dužinu koliku god je hteo. U mojim rukama vizirana pravna isprava kao upozorenje na granici da me propuste. Pod jednim nebom odgojen, prebrzo pregoreo, nagonom avanturističkog egoiste želeo sam da vidim taj Zapad, iako tamo zalazi sunce.

Uvek sam hteo da zavirim u moje sakriveno i nesvesno jer u svakom od nas čuči po jedna budala, hteli mi to ili ne. Izgleda da me je ta budala i izvela iz kuće. Znao sam da moram da se pokrenem i koračam negde dugo, dugo da tu budalu umorim.

Kada je jat-ov avion uzleteo čuo sam kako oblaci zvone. Pogledam dole i primetim da jedan fali u jatu. Ubeđen da sam na mlečnom putu tada nisam znao da će se iz te budale, koju sam umorio i uspavao, probuditi nešto što će da mi razvali osećanja.

(Foto Piksabej)

Ostavio sam zemlju gde ceh placa onaj koji ima samo jedno jedino odelo. Prizemljenje je bilo rutinsko, sudbinsko. Po džepovima nisam imao ništa od metala ali na sve strane je počelo da zvoni. Pomislio sam da nisam otključao ludnicu.

Ulazim u tu zemlju kao da nekome idem na megdan. Inficiran stidljivošću, tada još bez mentalne falinke euforičnog raspoloženja pijanog milijardera, omaškom ovde nisam preneo kalup mog pitomog života. Prve bolove dobijam kad sam temperament nivelisao na njihovu smirenu toleranciju. Gura me i vodi neka sila kuda ne želim da idem. Bilo mi je jasno da neću da biram zlatnu šnalu za kravatu, niti će mi prsti biti u pesku.

Postao sam, nostalgičan, bolestan za kućom. Tako kažu na engleskom – homesickness. Sada mi je jasno zašto su neki naši na kraju prezimena stavili slovo „h” - ili su homesickness ili im treba pomoć (help).

Noću ustaljeno i uvek u nepravilnim smenama ona budala se budi i podseća kad me je izveo iz kuće. Tada kreću vulkanski izlivi emocija vreli kao lava, koji će da se skamene u meni u obliku večne nostalgije. Nostalgija je kao ljubav – ti tu zemlju voliš a ona ne zna gde si.

Samo krv zna istinu, ličnost sam zaturio a karakter ispustio. Gde je ono što sam gradio sva ova leta? Imao sam oblik kao oblak. Poruka glavnom,  osećam se potpuno nekompletno na ovim prostorima i ne znam kako ovom okruženju da objasnim zašto neće odande da mi se teleportuju isprepletani snopovi energije. Znam da je opipljiva energija sastavljena od duše i svetlosti.

Verujem da mi je duša ostala tamo, sklupčala se u zadnji čas, primirila tog dana kad me je ta budala prebacila ovde, nasukala, zakatančila i uplela u daljine. Pokušavam da pravilno održavam ravnotežu jer ne znam više gde udaram. Stalno me nešto naginje prema ivici i baca na oštre stene a ja uvek hodam bez mreže.

(Foto Piksabej)

Ako vas juri zombi bežite u biblioteku on neće tamo, ili u muzej, ne dodirujte antiku a ja ovde sa nostalgijom imam romantiku. Ovde popusta samo kad zapneš. Ako ne dođeš pet minuta ranije ti kasniš. A moji vitezovi su tamo i ne znam sa čim ću izaći pred njih.

Bliskost je ranjivost. Koreni tamo bedemi a ovamo tuga vreba. Grabim jutarnju svežinu da pomerim nagomilanu tuđinu.

Ako odlučim da idem kući do Čubure to sigurno neće biti u septembru. Tada prvaci polaze u školu. Šta da mu kažem ako me nešto pita. Bolje da sretnem nekog nevažnog ko će u meni da spazi dugu odsutnost. Kad odeš ostaviš im nemir, majci i ocu daljinu, bratu večno duguješ sraslu blizinu a u sebi lučiš gorčinu.

Ljubav je bol koja zaostaje, dok nostalgija tutnji, ne odustaje i dovlači žal.  Moje nebo zove me na plavo a ovo naborano, naopako samo što još nije palo.

Ispreskakaću odvažne, izvadiću trn čekanja, zagrliću istinu i krenuću tamo gde i pripadam. Nadirala je ta nostalgija u mene a kada se snašla osudila me je i zaključala. Sad moram da je robijam doživotno.

I gde ste vi, tu nisam ja i zato obećajte samom sebi da vam ova moja istinita priča nikada ne bude mapa.


Komentari21
7296c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Emilija Petrovic
Divno...
mila
Rubrika se zove ..Moj zivot u inostrnstvu"..ljudi pisu svoja osijecanja...svoja nedostajanja...tugu za rodnim krajem...prepisuju sa duse...a pecalbarsku dusu mogu da razumiju samo oni koji su u pecalbi..Zasto nekome smetaju necije emocije..pretocene u rijeci..Pa se daju komentari VRATITE SE,,sta da kazu oni koji su iz korijena iscupani....koji nemaju gdje da se vrate..kojima su temelji njihovih predaka spaljeni poruseni...zemlja oteta...koji su otisli vani ..jer su protjerani sa vlastitog ognjist ..koji su izgubili svoje najmilije... Takvh je puno u inostranstvu...i zive zivot u sijenci minulih dogadjaja..gdje..i kome.. oni da se vrate.....Treba imati dusu..da bi se razumijele necije druge duse....Ne dozivljavamo inostranstvo svi jednako..Ne vrednujemo zivot svi jednako...Ljudi smo sa razlicitim pogledima..shvatanjima..zapazanjima..zeljama...emocijama....Svi imamo ono nesto..negdje..nekog..tamo..ovamo..sto nam nekad ..krade misli..odnosi emocije..odredjiva zivotni tok..ubrzava ritam..
Vladija Sarac
Isprazno, neiskreno pecalbarsko bugarenje. Zasto neko narice za rodnim krajem kao zadusna baba, a povratak mu niko ne brani? Pola prica iz ove rubrike ide po sablonu: u tudjini hrana nema ukus / cvece nema miris / nebo nije tako plavo / trava nije tako zelena / voda nije tako bistra itd itd.
Panurgije
@Ljiljana - "To, zasto se ne vracamo, nije za ovu rubriku. " Naprotiv, bash to je za ovu rubriku. Neke stvari bi bile jasnije. Naprimer, da li smo mi iracionalan narod pa volimo da nas zzulja cipela, ili smo ipak veoma racionalan koji od dva zla bira manje, ili pak od dva dobra bira bolje. Vrlo chesto
Preporučujem 2
Vladija Sarac
Gospodjo/gospodjice Ljiljana, prvo, zivim trideset godina preko okeana, hvala lepo. Drugo, ne znam nijednog naseg coveka koji je za kaznu proteran u Australiju/Kanadu/SAD itd, svi su se gurali u amabasadama za vizu. Sad takvi kao vi sede daleko od otadzbine i probijaju usi jadikovkama u stilu "Ostajte ovdje..." (i zaista ostaju tamo gde su).
Preporučujem 8
Prikaži još odgovora
Misa
Svaka cast ! za svojih sedamdeset godina nisam procitao pametnije zivo stivo sem u knjigama !!!
Ljilja K.
Možda je ovo trebalo da bude priča o osećanjima. Ja sam videla nešto drugo, ali neću o tome. Hoću o nečem o čemu sam i ranije ovde pisala. Kako neko misli da ono gde ide neće uticati na njega, nije mi jasno. Naslušala sam se priča onih koji su otišli devedesetih. Smeta im što putuju sat vremena do posla, smeta im klima, smeta im ovo, smeta im ono. I klima i ljudi i jezik i toliko toga utiče na to kako će se čovek osećati. Čak i kad reši svoj privatan život. Lično i poslovno. A obično to ne reši. Pa to nerešeno pretače u priče o tome šta sve smeta. Znam da je nostalgija fizički bol, ali, pobogu, valjda znate da čovek nauči da se nosi sa takvim stvarima .U Srbiji nam svašta smeta. Kad shvatimo da to nema mnogo veze sa onim što život jeste, onda naučimo kako da plivamo kroz to. Ili ne naučimo. Sećam se da su mi, pričajući o nekim medjunarodnim susretima gde se pričalo kako vidite druge nacije SVI prvo rekli da Srbi mnogo vole da se žale. Da li smo stvarno sapunska nacija koja samo kuka?
mn
Ljiljana, zasto tako pisete. Da li vi uopste znate sta je nostalgija. Komentar da ljudi licno I poslovno uglavnom ne rese pa se to transferuje na nostalgiju je netacan. Evo ja sam primer koji je sve resila I licno I poslovno pa patim od nostalgije.
Preporučujem 9
Sanja
И ево Ви дајете себи за право да судите о туђим осећањима, штавише о нечему што нисте искусили. Да неки Срби нису можда и мало непристојни, те намећу своје ставове..
Preporučujem 29

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja