četvrtak, 20.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:53

Kako je Andrija uzeo Đoletu sve „do gole kože”

Svu ušteđevinu od 28 hiljada nemačkih maraka koju je uglavnom žena zaradila, i na kraju debeli zlatni lanac i sat sa ruke. Ipak, na polasku Đoletu je pozajmio hiljadu maraka, da izvadi ženu iz bolnice.- Na putu do Čiče kupio „subarua” da se sa „debelom gutom para u džepu vozi i u dobrom autu, kao čovek”.
Autor: Aleksa Blagojević, Izraelsubota, 14.04.2018. u 21:22
(Фото Пиксабеј)

Mnogi učeni ljudi smatraju da su snovi u neku ruku 'prozori' duše koji nam omogućavaju da bolje razumijemo sebe, donosimo bolje odluke u životu i lakše postignemo svoje ciljeve.

Zato ne razumijem otkud Andrija i nakon trideset godina u mom snu kad sam odavno sve najvažnije odluke potrošio, ciljeve uglavnom ispromašivao, a sebe izgleda ja sâm i dan danas jedino najbolje i razumijem?

Andriju sam prvi put pošteno vidio tek kad smo u ranim jutarnjim satima tog 8. aprila 1988. godine sa telavivskog aerodroma njegovom starom „Susitom” (nekadašnji jedini orginalni izraelski automobil sa „ševroletovim” motorom), stigli u Čičin stan u Bat Jam-u. Prvi put sam video i Čiču koga je Andrija dovezao da nas (mene i mog starijeg brata, njegovog nekadašnjeg „gazdu” u kafani „Beograd” u Inđiji) dočeka.

Bratu nije dozvoljen ulazak u Izrael, vraćen je istim avionom za Beograd, a mene su tako dočekala dvojica ljudi koje nikada u svom životu nisam vidio.

(Foto Piksabej)

Andrija je u Čičinom stanu posjedio malko sa nama, tek toliko da se upoznamo i da sasluša dramatičnu priču u burazovom drugom neuspjelom pokušaju da se ponovo dokopa „Obećane zemlje” u kojoj je početkom osamdesetih godina zajedno sa suprugom ilegalno boravio godinu i po dana. Po povratku u Jugoslaviju dobio je, uz popriličnu novčanu kaznu, i zabranu ulaska u jevrejsku državu.

Andrija je pošao da malo odspava, imao je neki neodložan moleraj čim svane. Čiča i ja smo nastavili i dalje da se uz „balantajn” upoznajemo...

Njih dvojica su bili najbolji drugari a i meni se kasnije Andrija učinio nekako „najnormalnijim” od svih Čičinih „naših Izraelaca”. Iako se mnogo kockao. Njegova stvar.

Za mojih jedanaest tadašnjih mjeseci boravka u Izraelu, na prste jedne ruke bi se možda mogli izbrojati naši susreti. Dva, tri nikada neću zaboraviti, ne računajući onaj doček na aerodromu. Na primer, ono jutro kad se Čiča i ja vratismo iz noćne a Andrija telefonira čim smo sjeli da, uz ohlađen „štok” malo „da`nemo dušom”. Došao je sa skoro novim „subaruom” koji je usput pazario i isplatio kešom nekom Čivri, tu u komšiluku naše ulice.

Ojadio je Cigane (grupa šabačkih Roma koji su ko zna kojom linijom došli u Izrael da na brzinu „oprave velike novce”, živeći u stalnom strahu od policije koja je ganjala ilegalce). Te noći cigi Đoletu, kome se žena upravo porađala u nekom porodilištu kojoj je obezbedila gazdarica zgrade u kojoj je stanovala, uzeo je sve do „do gole kože”.

Svu ušteđevinu od 28 hiljada nemačkih maraka koju je uglavnom žena zaradila, i na kraju debeli zlatni lanac i sat sa ruke. Ipak, na polasku Đoletu je pozajmio hiljadu maraka, da izvadi ženu iz bolnice.

Na putu do Čiče kupio „subarua” da se sa „debelom gutom para u džepu vozi i u dobrom autu, kao čovek”.

(Foto Piksabej)

I drugi put kad se u ranim jutarnjim satima pojavio na našem zbornom mjestu za pecaroše, u Nacionalnom parku u Ramat Ganu i upecao dobrog soma. Kako sam bio samo posmatrač „cirkusa” na tom divnom mjestu gdje sam jednom prisustvovao koncertu čuvene izraelske filharmonije pod otvorenim nebom. Nisam pristao da na nagovor jedne „naše barabe”, kojoj pecanje nije išlo od ruke, pozajmim soma od Andrije kako bi ovaj provocirao Čiču koji na malom ostrvcu vještačkog jezera, tamo preko puta, vadi šarane "k`o rukom".

Jednom je kod Čiče insistirao da i mene povede na neku njihovu feštu kad sam upoznao i njegovu Zusku, ženu sa kojom je živio, i to bi bilo to.

Sve do ovog sna noćas. Sjedim sa Andrijom na nekoj autobuskoj stanici, mogla bi biti i ona naša dobojska, i čekamo naš – avion. On mi kaže, ništa ne brini ja pazim, neće proći. Isti je kao i prije trideset godina, a ja se i u snu radujem onom društvu koje je izostalo, one noći prije tri decenije, u Ramat Ganu.

Možda će sada konačno ući na pravi ulaz i neće nas, kao onda, sve do jutra tražiti na sasvim drugoj strani ogromnog parka. Na kraju krajeva, sada su i mobilni telefoni tu.

Možda bih ih konačno i dočekao u samom snu, ali me probudio – telefon.


Komentari4
5428e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nenad
Mora da je to upozorenje da ga se pazite. Ako je nekome ukrao zivotnu ustedjevinu mozda ce pokusati i vama. Cuvajte se.
dzordz
ponekad, u snu, i ja se nadjem na davno zaboravljenim ulicama i varosicama detinjstva. mada nisam u izraelu nego ovde. ponekad mi u snu pridju zaboravljeni likovi nestvarne proslosti. neki cak na javi, danas. pricao mi jedan kako se igrao kao dete sa mojom majkom negde pred WWII, i posle toga je netragom nestao!? mi smo fajlovi nasih zivota i porodica, nikad iskopirani.
Ljiljana Radenkovic
Postovani Dzordz, ako ste vi Dzordz Petrovic, zasto vise ne pisete za ovu rubriku? Bilo je nekad mnogo divnih priloga potpisanih Dzordz Petrovic, Australija. Zao mi je sto ih nema vise.
Preporučujem 1
Aleksa
Da, to u vezi sa porodicom i okruženjem mogu i da razumijem, ali kad čovjeka vidim nekoliko puta u životu, pa mi se on, nakon 3o godina odjednom pojavi u snu, malo teže...
Preporučujem 4

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja