Ko­lin Pič­fork (1960), osu­đen za si­lo­va­nja i ubi­stva dve ti­nej­džer­ke, iz­vr­še­na sre­di­nom osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, usko­ro će se, sva je pri­li­ka, na­ći na slo­bo­di po­sle 30 go­di­na pro­ve­de­nih iza re­še­ta­ka. On je uve­li­ko u bla­žem re­ži­mu slu­že­nja ka­zne, pu­štan je da iza­đe iz za­tvo­ra to­kom da­na, a ne­dav­no je, na za­pre­pa­šće­nje po­ro­di­ca žr­ta­va i uža­sa­va­nje me­di­ja, do­bio odo­bre­nje i da pre­no­ći iz­van za­tvor­skih zi­di­na.

On je osu­đen na do­ži­vot­ni za­tvor, bez pra­va na po­mi­lo­va­nje 30 go­di­na, što je rok ko­ji upra­vo is­ti­če. Iako ga bri­tan­ska štam­pa na­zi­va „naj­zlo­gla­sni­jim ubi­com de­ce”, nad­le­žna pra­vo­sud­na te­la su kon­sta­to­va­la da je re­so­ci­ja­li­zo­van i da vi­še ne pred­sta­vlja opa­snost za dru­ge lju­de. 

Pič­for­ku je za­bra­njen pri­stup na pod­ruč­je Le­ste­ra, gde je ubio pet­na­e­sto­go­di­šnje Lin­du Men i Don Ešvort.

Pro­me­nio je ime u Torp, pret­po­sta­vlja se da će po iz­la­sku na slo­bo­du još jed­nom pro­me­ni­ti ime ka­ko bi pri­krio iden­ti­tet. U isto­ri­ji kri­mi­na­li­sti­ke Pič­fork je ušao kao pr­vi ubi­ca osu­đen po­mo­ću ve­šta­če­nja DNK ana­li­zom.

Lin­da Men iz me­sta Nar­bo­rou je, u po­po­dnev­nim sa­ti­ma 21. no­vem­bra 1983. go­di­ne po­šla do pri­ja­te­lja, od­lu­čiv­ši se da pro­đe lo­kal­nom sta­zom, pre­či­com. Pič­fork je pre­sreo, ma­lo­let­ni­ca je po­ku­ša­la da po­beg­ne, ali je na­pa­dač sti­gao, si­lo­vao i za­da­vio nje­nim ša­lom. Ne­što ka­sni­je pri­ja­vljen je njen ne­sta­nak, a nje­no te­lo pro­na­đe­no je uju­tru u bli­zi­ni lo­kal­ne psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce. Ni­je bi­lo sve­do­ka i do­ka­za.

Tri go­di­ne ka­sni­je, 31. ju­la 1986. go­di­ne oko 16.30, Don Ešvort iz En­der­ba­ja, me­sta u bli­zi­ni Nar­bo­ro­ua, po­šla je od ku­će da se vi­di s pri­ja­te­lji­ma i – ne­sta­la. Dva da­na ka­sni­je pro­na­đe­no je nje­no te­lo u šu­mar­ku, sve­ga ne­ko­li­ko sto­ti­na me­ta­ra od me­sta na ko­jem je ubi­je­na Lin­da Men. Is­po­sta­vi­lo se da je i ona po­šla pre­či­com. Pri­li­kom ob­duk­ci­je utvr­đe­no je da je pre­tu­če­na, si­lo­va­na i za­da­vlje­na. Po­li­ci­ji je bi­lo ja­sno da ima­ju po­sla sa se­rij­skim ubi­com.

Po­kre­nu­ta je is­tra­ga, raz­go­va­ra­no je s mno­go lju­di, pa i sa se­dam­na­e­sto­go­di­šnjim Ri­čar­dom Bu­klan­dom, mla­di­ćem s pro­ble­mi­ma u raz­vo­ju, ko­ji je ra­dio u obli­žnjoj psi­hi­ja­trij­skoj bol­ni­ci. Is­po­sta­vi­lo se da su mu po­zna­ti ne­ki de­ta­lji ubi­stva Don Ešvort, po­li­ci­ja ga je „pri­ti­sla” i mo­mak je pri­znao ubi­stvo. Me­đu­tim, bi­lo je ja­sno da o slu­ča­ju Lin­de Men ne zna ni­šta.

Ri­čar­do­vi ro­di­te­lji bi­li su očaj­ni, sve­sni ogra­ni­če­nja si­na, ali ve­ru­ju­ći u nje­go­vu ne­vi­nost, a ni po­li­ci­ja ni­je ima­la od­go­vo­re na sva pi­ta­nja. Ne­ma­ju­ći kud, obra­ti­li su se ge­ne­ti­ča­ru Ale­ku Dže­fri­su s Uni­ver­zi­te­ta u Le­ste­ru, ko­ji je bio pi­o­nir u raz­vo­ju DNK ana­li­ze, ko­ja do­tad ni­je ko­ri­šće­na u fo­ren­zi­ci. Ovaj struč­njak us­peo je da iz­dvo­ji DNK pro­fil iz­vr­ši­o­ca ovih zlo­či­na iz uzo­ra­ka sper­me pri­ku­plje­nih pri­li­kom ob­duk­ci­je te­la Don i Lin­de.

Test je po­no­vio tri pu­ta. Bi­lo je ja­sno da je reč o istom čo­ve­ku, ali i da – to ni­je Bu­kland, ko­ji je ta­ko po­stao pr­va oso­ba oslo­bo­đe­nja sum­nje po­mo­ću DNK ana­li­ze. Po­li­ci­ja se od­lu­ču­je za ra­di­ka­lan ko­rak – uze­će uzor­ke kr­vi svih mu­ška­ra­ca ko­ji ži­ve na tom pro­sto­ru, ro­đe­nih iz­me­đu 1953. i 1970. go­di­ne. Pret­po­sta­vlja­li su da je iz­vr­ši­lac iz tog kra­ja čim je do­bro po­zna­vao lo­kal­ne sta­ze, pre­či­ce. Krv je na ana­li­zu da­lo 5.511 mu­ška­ra­ca. Po­sle mu­ko­trp­ne ana­li­ze, utvr­đe­no je da ni­je­dan pro­fil ne od­go­va­ra iz­vr­ši­o­cu.

Pro­la­zi­li su me­se­ci, po­ma­ka ni­je bi­lo. U le­to 1987. go­di­ne, po­li­ci­ja do­bi­ja do­ja­vu da je Ian Ke­li, pe­kar, u jed­nom pa­bu u Le­ste­ru is­pri­čao da je dao krv ume­sto svog ko­le­ge Ko­li­na Pič­for­ka. U Pič­for­kov pa­soš sta­vi­li su sli­ku Ke­li­ja, pa je ovaj dao krv ume­sto Pič­for­ka, ko­ji ga je če­kao u ko­li­ma. Že­na ko­ja je ču­la ovaj raz­go­vor vo­đen uz pi­će u pa­bu, pri­ja­vi­la je to po­li­ci­ji. 

Pič­fork, otac dvo­je de­ce, ubr­zo je uhap­šen. Is­po­sta­vi­lo se da je od ti­nej­džer­skih go­di­na po­ka­zi­vao de­vi­jant­no po­na­ša­nje, če­sto se ne­do­lič­no pri­ka­zi­vao že­na­ma što je bi­la uver­ti­ra za si­lo­va­nja i ubi­stva ko­ja će ka­sni­je iz­vr­ši­ti.

Pri­znao je ubi­stva Lin­de Men i Den Ešvort. Is­pri­čao je da je Lin­du pri­me­tio iz auto­mo­bi­la, u ko­jem je vo­zio svog si­na ko­ji je ta­da bio be­ba. De­te je spa­va­lo u par­ki­ra­nom auto­mo­bi­lu, dok je on na fa­tal­noj sta­zi si­lo­vao i ubio Lin­du.

In­spek­to­ri su ga pi­ta­li zbog če­ga je na­pao Den. 

„Mo­guć­nost. Ona je bi­la ta­mo i ja sam bio ta­mo”, hlad­no­krv­no je od­go­vo­rio Pič­fork.