sreda, 18.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:07
PREKO PUNE LINIJE

Beograđanka protiv predrasuda o Nišu

Kristina Vuletić objavila svojevrstan „Vodič kroz Niš(lije)” koji baš nikoga nije ostavio ravnodušnim
Autor: Toma Todorovićponedeljak, 16.04.2018. u 10:05
Кри­сти­на Ву­ле­тић (Фото Наисусинфо)

Niš – „Niš vas uvek gr­li, oda­kle god da do­la­zi­te, zbog če­ga god da do­la­zi­te, ko­li­ko god da osta­je­te – uvek mu se iz­no­va vra­ća­te.” Ovo je sa­mo deo tek­sta ko­ji je na dru­štve­nim mre­ža­ma ne­dav­no ob­ja­vi­la Kri­sti­na Vu­le­tić, dva­de­set­tro­go­di­šnja di­plo­mi­ra­na glu­mi­ca, tre­nut­no na ma­ster stu­di­ja­ma u No­vom Sa­du (dram­ska pe­da­go­gi­ja), ro­đe­na u Be­o­gra­du gde i ži­vi. Po­što je njen tekst s na­slo­vom „Vo­dič kroz Niš(li­je)” u krat­kom pe­ri­o­du pro­či­ta­lo sko­ro 200.000 lju­di ne­ma sum­nje da je u pra­vom smi­slu re­či Kri­sti­na na naj­kon­kret­ni­ji na­čin otvo­ri­la front pro­tiv pred­ra­su­da o gra­du na Ni­ša­vi i ce­lom ju­gu Sr­bi­je.

Ob­ja­šnja­va­ju­ći ide­ju o „Vo­di­ču kroz Niš(li­je)”, Kri­sti­na ka­že „da ni­je ona iza­bra­la Niš, već je Niš iza­brao nju”. Kao glu­mi­ca po­če­la je 2013. go­di­ne da sa­ra­đu­je s mla­dim umet­ni­ci­ma u Ni­šu iz ne­za­vi­sne pro­duk­cij­ske ku­će „Prin­če­vi pa­tro­ni”. Ta­da se ro­di­la lju­bav pre­ma Ni­šu, još vi­še pre­ma Ni­šli­ja­ma i od ta­da je Niš grad u ko­ji naj­ra­di­je od­la­zi i ko­jem se naj­vi­še ra­du­je”.

U Niš do­la­zi če­sto, oba­ve­zno na Film­ske su­sre­te.

„Mo­ja na­me­ra”, na­pi­sa­la je Kri­sti­na, „bi­la je da pred­sta­vim Niš lju­di­ma ko­ji ni­su ima­li pri­li­ke da ga po­se­te i ni­ka­da ni­su bi­li u nje­mu. Me­ne su Niš i Ni­šli­je osta­vi­li bez da­ha, osvo­ji­li su me svo­jom otvo­re­no­šću pre­ma sve­tu i lju­di­ma.” Na­sta­vlja s kon­sta­ta­ci­jom „da se le­po­ta jed­no­ga gra­da ogle­da u ko­lek­tiv­nom du­hu i ener­gi­ji nje­go­vih sta­nov­ni­ka” kao i „da grad na Ni­ša­vi ne či­ne zgra­de i fa­sa­de, već lju­di, Ni­šli­je”.

Osvr­ću­ći se na po­zna­tu fra­zu „Što ju­žni­je, to tu­žni­je”, mla­da glu­mi­ca to de­man­tu­je i na­gla­ša­va: „U Ni­šu ne­ma ni­čeg tu­žnog, ne­ma tu­žnih lju­di na uli­ca­ma.” I do­da­je: „Lju­di se u Ni­šu naj­sna­žni­je gr­le, naj­gla­sni­je sme­ju i po­šte­no vo­le, kao ma­lo gde u sve­tu.” I po­seb­no pri­me­ću­je da „i van Ni­ša ni­je te­ško pre­po­zna­ti Ni­šli­je, jer su, osim što se naj­gla­sni­je sme­ju, naj­sr­dač­ni­ji lju­di i ja­ko ih je la­ko vo­le­ti”. Ni­šli­je, do­da­je, po­štu­ju tu­đe in­di­vi­du­al­no­sti i pod­sti­ču ih i, ka­ko re­če, „ona je naj­du­ho­vi­ti­je lju­de sre­la u Ni­šu”.

Po­ru­či­la je svi­ma ko­ji bu­du re­ši­li da do­đu u Niš: „ Po­ne­si­te pa­pir i olov­ku jer ni­ški hu­mor se ne pam­ti, već za­pi­su­je. Pun je mu­dro­sti i zna­nja ko­je ne­ka­da mo­že da za­tre­ba kroz ži­vot”, kao i „da je u Ni­šu naj­bo­lji bu­rek u ju­tar­njim sa­ti­ma, da se na ze­le­noj pi­ja­ci mo­že ku­pi­ti sve što se za­mi­sli, sa­nja i vi­di, a da se ša­la na pi­jač­noj te­zgi do­bi­ja gra­tis”.

Kri­sti­na Vu­le­tić ži­vi i ra­di u Be­o­gra­du, ali i u Vr­njač­koj Ba­nji, gde vo­di dram­ski stu­dio za de­cu „Ma­li princ”. Pi­sa­nje joj je ho­bi, a svo­je tek­sto­ve ob­ja­vlju­je na stra­ni­ci „Ne­mir u sve­mi­ru”.


Komentari9
aa9c8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
Uzrok je srpska iluzija da postoji neki ''knjizevni jezik''. Elita koje je uvodila ''sluzbeni jezik'' u Nemackoj je sopstven dijalekt nazvala ''visoki nemacki'' dok je holandska elita svoj nazvala ''pristojan holandski'' . Ostale iluzije su odrzavane od profesora srpskog jezika.
Стефан Петковић
"Предрасуде" Беоооооограда према Нишу нису ограничене, то је поглед на читаву Србију из Беоооооограда, а ако Ниш симболизује "остатак Србије" онда је прича о Нишу комплетна. Питам се само да ли су стереотипи Беоооооограда према Нишу (односно "остатку") распрострањенији од (бар менталне) београдизације Ниша? Њен поглед на фотографији јесте финији и нежнији од погледа просечне Беоооооограђанке (да ли "домаће" или "дођоша" разлике нема) управо јер не размишља типично беооооооградски, у њеним очима се не види "Сивоград", како је данашњи Београд описао Сергеј Трифуновић.
Стефан Петковић
@Боривоје Банковић Прича о незахвалности сина Вашег брата од стрица јесте тужна јер показује београдизацију његовог ума, што сте охрабрили. И његов одабир места и незахвалност је модерна београдизација. Мислио сам да је Сергеј "један од вас"? Чекам као и Ви да та нека Нишлијка напише! И видећу дал је лепа тек онда када је чујем. Само, прво бих се запитао колико је од Ниша (остатка Србије) у њој - души, срцу и уму - остало. Иначе, одслушајте Оливеру Ковачевић у епизоди "Државне тајне - употреба моћи", то је Београд данас....
Preporučujem 7
Боривоје Банковић
Мој отац је био из Пирота. Тамо сам провео добар део детињства и некада сам волео да одем да обиђем МОЈЕ. Сад ми више није стало. Јер има двадесетак година како сам почео да слушам приче како ја, Београђанин, завлачим њима руку у џеп. Како су у Београду плате и пензије дупло веће него у Пироту, јер их ваљда ја разрезујем. Онда ми је пре неку годину двадесетпетогодишњи син мог брата од стрица објаснио да они баш не воле Београђане. Исти онај који је скоро сваког зимског и летњег распуста о мом трошку дангубио по свим могућим београдским ушћима и делта ситијима, али га није занимао музеј Николе Тесле - на пример. Порука је схваћена одавно, господине Петковићу. И ваша и његова. О интелектуалној громади каква је Сергеј Трифуновић и о томе како баш због таквих Београд није оно што би требало да буде, овом приликом не бих. Шта мислите, да ли би било од користи да нека лепа Нишлијка благог погледа напише књигу о предрасудама о Београду, или сте већ толико застранили да нема сврхе?
Preporučujem 23
Slobodan Markovic
A kakav je Vranje biser... , a tek Leskovac...
Biljana
Vranje i njegov duh.... Nezaboravno
Preporučujem 7
lale nesic
pozdrVljam text i pridruzujem se autoru. uvek rado odem u Nis lepo se provedem i o nislijam a mislim sve najbolje. ziveli i sve im dobro bilo!
hodač
sitnosopstvenički interesi, paklena sujeta i puno krokodila iz male beogradske bare..to je problem kako Niša tako i drugih srpskih gradova..

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja