nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 16.04.2018. u 08:20 Dejan Aleksić

Dug put do novih linija „BG voza”

Gradsku železnicu žele i žitelji Mladenovca i Lazarevca
Неопходно ширење мреже градског шинског саобраћаја (Фото З. Анастасијевић)

Nekoliko godina najavljivana druga linija „BG voza” od Resnika do „Prokopa” konačno je uspostavljena. Dva glavna preduslova za pokrivanje nove trase „BG vozom” bili su remont pet vozova, što je prihvatila Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i obnova pruge Rasputnica G – Rakovica – Resnik. Tako će posle skoro osam godina otkako je pokrenut „BG voz” u njemu, osim putnika na potesu od Ovče do Batajnice, moći da uživaju i putnici na trasi od „Prokopa” do Resnika.

Ali, želja za širenjem mreže gradske železnice već dugo postoji i u drugim delovima grada. To priželjkuju stanovnici Mladenovca i Lazarevca. Ipak, kao realniju treću i četvrtu liniju nadležni su pre nekoliko meseci najavili onu od Novog Beograda do aerodroma i Surčina, kao i onu od Makiša do Ade Huje. Ali, i za trase koje priželjkuje deo Beograđana, i za one koje najavljuju nadležni, jedna od većih prepreka je vozni park. Postojeći, kojim će se pokrivati prve dve linije, dovoljan je samo za ove dve linije. Svaka nova linija zahtevala bi i nove vozne kompozicije za gradsku železnicu. A to zahteva i vreme i priličan novac.

Kako su još pre nekoliko meseci naglasili u Sekretarijatu za javni prevoz, „Železnica” sama ne može da nabavi nove vozove, već to mora da odobri vlada. Grad jeste spreman da trasu „BG voza” produži ka Lazarevcu i Mladenovcu, ali kako su ukazali u sekretarijatu, morala bi da se napravi finansijska konstrukcija. Od trenutka kada se novac odobri do puštanja prve garniture u saobraćaj potrebno je oko tri i po godine zbog brojnih procedura.

Za razliku od mogućih linija „BG voza” ka Lazarevcu i Mladenovcu, one do aerodroma i Ade Huje su već ucrtane u Saobraćajni master plan Beograda. Uređenje trase do aerodroma i Surčina, uveravaju nadležni, ne bi trebalo da bude preskupo jer je olakšavajuća okolnost što je reč o ravničarskom delu prestonice. Zamisao je da se, kada ova ideja počne da se sprovodi u delo, primeni sličan model kao kod stanice u Batajnici. To znači da bi Surčinci i radnici industrijske zone koja se razvija u tom delu Beograda do stanice mogli da dolaze autobusima i automobilima, a odatle bi ka centru nastavljali „BG vozom”.

Sudbina linije od Makiša do Ade Huje prilično će zavisiti od razvoja planiranog metroa. Poznato je da će, prema najavama sadašnje gradske vlasti, prva linija metroa biti iz Makiša, pa je zato ideja da se uvedu presedačke tačke i dobre veze metroa i „BG voza”. Vozovi gradske železnice bi kretali iz Makiškog polja, prolazili bi kroz tunel Makiš – Rakovica, a putovanje bi završavali na Adi Huji. Za ovu liniju, kako je najavljeno, iskoristile bi se i dve postojeće tunelske cevi na Karaburmi.

Kada i ako zažive sve ove zamisli nadležnih u prestonici, namera je i da se za ceo Beogradski železnički čvor uvede telekomanda kako ne bi bilo grešaka i kašnjenja. Iz jednog centra upravljalo bi se svim vozovima.

Vizije iz Saobraćajnog master plana trebalo bi da budu sprovedene do 2033, što znači da bi ovaj vremenski rok trebalo da obuhvati i uspostavljanje treće i četvrte linije „BG voza”.

Dodatne koristi za putnike na gradskoj železnici

Putnici „BG voza” pre nego što dobiju nove linije moći će da računaju na uređenije stanice kojima ovi vozovi već prolaze. Kako je u toku modernizacija pruge od „Prokopa” do Stare Pazove, žitelji prestonice koji se voze gradskom železnicom posle tih radova trebalo bi da dobiju dve nove stanice (Kamendin i Altina), ali i preuređene stanice Tošin bunar, Batajnica, Zemun i Novi Beograd.

Sve stanice imaće istu visinu perona, svuda će biti postavljene i nadstrešnice i osvetljenje, a iz jednog u drugi voz će se prelaziti podzemnim prolazima i pothodnicima.

Od 2010. kao javni prevoz

„BG voz” deo gradskog javnog prevoza postao je 1. septembra 2010. godine. Tadašnja Gradska uprava sa „Železnicama Srbije” u osposobljavanje ove vrste prevoza uložila je 1,5 milijardi dinara. Pre pokretanja gradske železnice remontovano je devet kompozicija koje su do tada propadale, a modernizovane su i šine i završena dva koloseka na stanici „Beograd centar”. 

Komеntari11
6b23f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gagi, dipl. ing. saobraćaja
Sudbina linije »BG voza« od Ada Huje do Makiša uopšte ne zavisi od razvoja planiranog metroa i to je rečeno na Javnoj sednici Komisije za planove Skupštine grada Beograda koja je bila 15.03.2018. Tada je jedan od prisutnih učesnika skrenuo pažnju Komisiji za planove, da sa realizacijom linije »BG voza« od Ada Huje do Makiša može sutra da se počne. Naime, tuneli »Karaburma« dužine 600 m. su odavno probijeni; leva tunelska cev je izgrađena u periodu 1975-77, a desna tunelska cev dvadeset godina kasnije. I već krajem marta je javnosti bila dostupna »Izmena i dopuna Regionalnog prostornog plana administrativnog područja grada Beograda« pa su na strani 10. »Izrada planske, investicione i tehničke dokumentacije za izgradnju pruga« dodate nove alineje koje glase: - od »vračarskih tunela« kroz postojeće tunelske cevi ka stanici Karaburma na Ada Huji. - proširenje sistema »BG voza«, sa mogućnošću većeg udela ovog podsistema u sistemu javnog gradsko – prigradskog prevoza putnika.
Ljiljan Tasic
Ako se ulaze toliko ( a treba i dobro je) u pruge, perone i pristupne puteve, onda se moraju naci sredstva za kupovinu vagona! Broj vagona je ispod minimuma za neku normalnu frekvenciju saobracaja, tj.da vozovi idu cesce, a exploatacija pruge bi tada bila bolja. Gradjani zele i vole da se voze pristojno vozom, autobusi su samo za krace linije i povezivanje delova grada sa cvoristima saobracaja.O ekoloskom statusu drugi put... Kupite jos vagona, mole gradjani! Rakovicka pruga - moj pogled na svet i idustriju iz 20 veka, a ekonolgija iz 19 veka!!
zare
Petlovo brdo, Labudovo Brdo,deo Knezevca samo sa prozora gledaju voz dolinom Topciderke i ne mogu da mu pridju , nemoguce je, ili vrlo tesko ! Tu nesto nije dobro uradjeno niti projektovano i mi i dalje cekamo samo autobuse, a voz je prazan ! Kako da pristup putnika iz ovih naselja bude moguc ili laksi nego sada, to je moje pitanje za strucnjake ?
Karlo Polak
Висинска разлика је око 110 метара са успоном 15-20%. Такви успони се друмским превозним средствима савладавају серпентинама (као што је у Пилота Михајла Петровића), али дугорочно би се могло размотрити и друго решење: успињача. То се у свету већ примењује доста у градовима на стрмим брдима. Овде конкретно, Железничка станица Раковица-Скојевско насеље и Видиковац терминус-Кнежевац стајалиште. Али, за исплативост таквих решења, БГ:ВОЗ у долини би морао ићи на сваких 10 минута, и директно за Вуков споменик, без губљења времена са преседањем у Прокопу. Ту онда постаје проблем јадни капацитет северно од Раковице, када се укину колосеци ка јединој железничкој станици у центру Београда. Зато ни у једном плану пре 2014. није предвиђано њено укидање.
Besna
Idu prazni potpuno i i dalje ne saobracaju za 18 min. A tako se jedino uklapaju sa vozom iz Batajnice za grad da bi se ljudi iole prevezli. Ja se licno vozila i gledam ga svaki dan. Bruka i sramota
Vesna Milosavljević
Vratite Beograd Pančevo,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja