Nekoliko godina najavljivana druga linija „BG voza” od Resnika do „Prokopa” konačno je uspostavljena. Dva glavna preduslova za pokrivanje nove trase „BG vozom” bili su remont pet vozova, što je prihvatila Evropska banka za obnovu i razvoj, ali i obnova pruge Rasputnica G – Rakovica – Resnik. Tako će posle skoro osam godina otkako je pokrenut „BG voz” u njemu, osim putnika na potesu od Ovče do Batajnice, moći da uživaju i putnici na trasi od „Prokopa” do Resnika.

Ali, želja za širenjem mreže gradske železnice već dugo postoji i u drugim delovima grada. To priželjkuju stanovnici Mladenovca i Lazarevca. Ipak, kao realniju treću i četvrtu liniju nadležni su pre nekoliko meseci najavili onu od Novog Beograda do aerodroma i Surčina, kao i onu od Makiša do Ade Huje. Ali, i za trase koje priželjkuje deo Beograđana, i za one koje najavljuju nadležni, jedna od većih prepreka je vozni park. Postojeći, kojim će se pokrivati prve dve linije, dovoljan je samo za ove dve linije. Svaka nova linija zahtevala bi i nove vozne kompozicije za gradsku železnicu. A to zahteva i vreme i priličan novac.

Kako su još pre nekoliko meseci naglasili u Sekretarijatu za javni prevoz, „Železnica” sama ne može da nabavi nove vozove, već to mora da odobri vlada. Grad jeste spreman da trasu „BG voza” produži ka Lazarevcu i Mladenovcu, ali kako su ukazali u sekretarijatu, morala bi da se napravi finansijska konstrukcija. Od trenutka kada se novac odobri do puštanja prve garniture u saobraćaj potrebno je oko tri i po godine zbog brojnih procedura.

Za razliku od mogućih linija „BG voza” ka Lazarevcu i Mladenovcu, one do aerodroma i Ade Huje su već ucrtane u Saobraćajni master plan Beograda. Uređenje trase do aerodroma i Surčina, uveravaju nadležni, ne bi trebalo da bude preskupo jer je olakšavajuća okolnost što je reč o ravničarskom delu prestonice. Zamisao je da se, kada ova ideja počne da se sprovodi u delo, primeni sličan model kao kod stanice u Batajnici. To znači da bi Surčinci i radnici industrijske zone koja se razvija u tom delu Beograda do stanice mogli da dolaze autobusima i automobilima, a odatle bi ka centru nastavljali „BG vozom”.

Sudbina linije od Makiša do Ade Huje prilično će zavisiti od razvoja planiranog metroa. Poznato je da će, prema najavama sadašnje gradske vlasti, prva linija metroa biti iz Makiša, pa je zato ideja da se uvedu presedačke tačke i dobre veze metroa i „BG voza”. Vozovi gradske železnice bi kretali iz Makiškog polja, prolazili bi kroz tunel Makiš – Rakovica, a putovanje bi završavali na Adi Huji. Za ovu liniju, kako je najavljeno, iskoristile bi se i dve postojeće tunelske cevi na Karaburmi.

Kada i ako zažive sve ove zamisli nadležnih u prestonici, namera je i da se za ceo Beogradski železnički čvor uvede telekomanda kako ne bi bilo grešaka i kašnjenja. Iz jednog centra upravljalo bi se svim vozovima.

Vizije iz Saobraćajnog master plana trebalo bi da budu sprovedene do 2033, što znači da bi ovaj vremenski rok trebalo da obuhvati i uspostavljanje treće i četvrte linije „BG voza”.

Dodatne koristi za putnike na gradskoj železnici

Putnici „BG voza” pre nego što dobiju nove linije moći će da računaju na uređenije stanice kojima ovi vozovi već prolaze. Kako je u toku modernizacija pruge od „Prokopa” do Stare Pazove, žitelji prestonice koji se voze gradskom železnicom posle tih radova trebalo bi da dobiju dve nove stanice (Kamendin i Altina), ali i preuređene stanice Tošin bunar, Batajnica, Zemun i Novi Beograd.

Sve stanice imaće istu visinu perona, svuda će biti postavljene i nadstrešnice i osvetljenje, a iz jednog u drugi voz će se prelaziti podzemnim prolazima i pothodnicima.

Od 2010. kao javni prevoz

„BG voz” deo gradskog javnog prevoza postao je 1. septembra 2010. godine. Tadašnja Gradska uprava sa „Železnicama Srbije” u osposobljavanje ove vrste prevoza uložila je 1,5 milijardi dinara. Pre pokretanja gradske železnice remontovano je devet kompozicija koje su do tada propadale, a modernizovane su i šine i završena dva koloseka na stanici „Beograd centar”.