nedelja, 22.07.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:47

U Kini su violina i klavir popularni kao i fudbal

Kina se toliko promenila i napredovala da sam, kada sam se nedavno vratio u Evropu, shvatio da mi ovde moramo da damo gas, kaže Timur Meljnik, violinista
Autor: Jelena Koprivicaponedeljak, 16.04.2018. u 22:00
Тимур Мељник (Фото Стефан Панфили)

Ukrajinac, sa sedištem u Beču, koji sebe ne može da nazove Ukrajincem, austrijski državljanin, koji za sebe ne može da kaže ni da je Austrijanac, pritom tečno priča srpski, nemački, ruski, engleski, i još radi i u Kini. Ovo je mali kroki Timura Meljnika, virtuoza na violini, i profesora na Konzervatorijumu „Franc Šubert” u Beču, zahvaljujući kome će dvadeset mladih i talentovanih muzičara (violinista i pijanista) iz regiona dobiti priliku da se izbore za stipendije vredne 600.000 dolara Univerziteta Čengdu u Kini.

Upravo se Meljnik založio da se audicije za kineski univerzitet, zakazane za 6. i 7. maj, održe u Beogradu, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine, jer, kako priznaje u razgovoru za „Politiku”, oseća se dužan našem gradu, i Srbiji.

– Moji muzički počeci vezani su za Školu za muzičke talente u Ćupriji. Moja majka, violinistkinja, Hana Meljnik predavala je u Ćupriji, pa smo i sestra i ja učili u toj školi. Tamo smo imali divan orkestar, takmičili se između sebe, mnogo smo muzicirali i to je bukvalno bio drugi jezik kojim smo se izražavali, pa i danas zaista imam najbolja sećanja na Ćupriju – kaže Timur Meljnik, koji se potom preselio u Zemun, u Muzičku školu „Kosta Manojlović”. Za oba mesta, osim majke, vezuje ga još jedno ime – naš vrsni violinista Nemanja Radulović.

– I u Ćupriji i u „Kosti” bio sam sa Nemanjom, a i danas, posle toliko godina, još uvek smo u kontaktu – priča Meljnik, koji se, poput Radulovića, otisnuo, doduše, sasvim slučajno, na Zapad. Imao je samo 14 godina kada je primljen na jednu od najrenomiranijih umetničkih akademija u Evropi – Univerzitet za muziku i izvođačke umetnosti u Beču.

– Moja majka je išla sa nekoliko svojih studenata koji su hteli da polažu prijemni tamo, a ja sam krenuo praktično turistički. Bukvalno bez pripreme polagao sam prijemni, želeći da se oprobam. I prošao sam, što je bio šok! Zahvaljujući profesoru Frišenšlageru dobio sam i stipendiju – seća se Meljnik koji je osvajao i muzička takmičenja od Evrope do Japana.

– Sad kada predajem, svestan sam „cene” koja ta takmičenja nose za muzičara. S jedne strane, to je veoma zdravo, zato što te kao muzičara tera da vežbaš, da imaš cilj pred sobom, ali baš i nisu najbolji koncept. Jer, umetnici ne mogu da se takmiče. Mogu samo u tehničkim dometima.

Iako ima samo 32 godine, Meljnik se već deceniju bavi profesurom, nastupao je širom sveta, stigao da objavi i dva kompakt diska, a za narednu godinu najavljuje svoj najambiciozniji projekat – „24 kapriča” Paganinija.

– Postoje dve stvari koje su za svakog violinistu izuzetno važne. Bahovih „6 partita za solo violinu” su, po meni, prvi korak za jednog violinistu da bi razumeo neke stvari u muzici, ali i životu. A drugi je Paganini, koji je napisao na prvoj stranici svog rukopisa „24 kapriča” – „Posvećujem ovo umetnicima”. Kada se oni odsviraju, ne kao etide, već kao muzičko delo, desi se nešto posebno, i otvara potpuno drugačiju perspektivu.

Čitavih devet godina predavao je na Konzervatorijumu za muzičke i dramske umetnosti „Prajner” u Beču, a odnedavno je profesor na Konzervatorijumu „Franc Šubert”.

U Kini, prema rečima Meljnika, koji je postao i deo vrhunskog profesorskog kadra novoosnovanog Umetničkog koledža Univerziteta Čengdu, violina i klavir popularni su kao i fudbal:

– Stalno se priča o nekim ograničenjima i zabranama u Kini, a to nije tačno. Kina se toliko promenila i napredovala da sam, kada sam se nedavno, posle mesec dana, vratio u Evropu, shvatio da mi ovde moramo da damo gas. Tamo je normalno živeti na 43. spratu ili plaćati sve mobilnim telefonom – kaže violinista i profesor pozivajući sve zainteresovane da se prijave za audiciju za ovaj univerzitet do 26. aprila, putem sajta „Multikultivatora”:

– Najveća prednost ovog univerziteta jesu stipendije, koje pokrivaju sve sem puta. Za studije u Evropi ili SAD potrebna je velika finansijska podrška od kuće. Ako je nema, student je prinuđen da radi neke poslove sa strane, koji nemaju veze sa muzikom. A u Kini, zbog ovakve stipendije, može da se koncentriše samo na muziku.

Meljnik je donedavno svirao na violini, koju je još 1756. godine napravio Vićenco Ventapane.

– Znate, ako neko hoće da bude vozač Formule 1, ne može da vozi spor auto. Isto je i sa instrumentima. Pre nekoliko nedelja sam dobio novu violinu od Nacionalne banke Austrije – „Kamilo Kamili” iz 1736. godine. I sa tom violinom otvaraju se neki novi prostori, mogućnosti za koje do sad nisam ni znao da postoje. Ako nađete takvu violinu koja vam savršeno odgovara, ona postaje kao vaš glas...

Zgrada u kojoj je Betoven napisao „Devetu simfoniju”

Timur Meljnik ističe kako ga kroz život prati Šenbergova fraza da se nešto „ne dešava zato što može, već zato što mora”.

– Sve čime se bavim je neizbežno. Primetio sam da ako ne sviram, ne mogu da predajem, ako ne predajem, ne mogu da sviram. Sve je to deo mog identiteta. Zanimljivo mi je da sam, od kada sam u Beču, sasvim slučajno dolazio do saznanja o velikim kompozitorima. Recimo, postoji jedan lokal, koji mi je omiljen u Beču, i sedeći tamo po ko zna koji put, ugledam jednu tablu i saznam da je u istoj toj zgradi Betoven napisao „Devetu simfoniju”... Kada sam prvi put nastupao u velikoj sali „Muzikferajna”, shvatio sam da stojim na istom mestu, na kome su stajali svi velikani – od Ojstraha do Karajana, što je neverovatno osećanje!


Komentari1
5c62e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Kompliment Politici na ovom divnom tekstu i ovom mladom umetniku koji je već stekao zavidnu reputaciju i karijeru u prestižnim krugovima klasične muzike. Divna je njegova energija ali i svest o kosmopolitizmu jer je vrhunskim umetnicima ceo svet jedna kuća, bez verskih, jezičkih pa i kulturoloških razlika. Srbija treba više da afirmiše svoje umetnike u svetu jer su oni najbolji ambasadori naše kulture i umetnosti u svetu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja