sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:34

„Frikom” bi ubuduće mogao da jemči za „Agrokor”

Izmene zakona o deviznom poslovanju uvode potpunu liberalizaciju kretanja kapitala pa će naši ljudi moći da ulažu kapital u EU, a stranci na naše tržište, bez dosadašnjih barijera
Autor: Jovana Rabrenovićponedeljak, 16.04.2018. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Preduzeća sa teritorije Srbije ubuduće će moći da odobravaju zajmove i dužnicima strancima, kao i da daju jemstva i druga sredstva obezbeđenja za kredite preduzećima iz inostranstva, kao i za kredite između stranaca – ali, pod uslovima i na način koji propisuje Narodna banka Srbije. U praksi to znači da bi ubuduće domaća preduzeća, koja su u sastavu hrvatskog koncerna „Agrokor”, mogla da hrvatskim preduzećima obezbeđuju jemstvo za kredite. To do sada nije bio slučaj tako da su „Frikom”, „Dijamant” i „Idea” bili zaštićeni od propasti ovog koncerna.

Ove izmene i dopune Zakona o deviznom poslovanju trenutno su u skupštinskoj proceduri, a predviđeno je da budu donete po hitnom postupku. Inače, budući zakon propisuje da se jemstva i kreditiranje stranaca mogu ograničiti propisom Narodne banke Srbije radi očuvanja javnog interesa ili finansijske stabilnosti, za pojedine slučajeve na osnovu ocene opravdanosti tih ograničenja.

Izmene zakona takođe predviđaju da naši ljudi, koji žele da ulože novac na tržište Evropske unije, ubuduće to mogu da učine bez ikakvih ograničenja, a na raspolaganju će im biti i veće mogućnosti ulaganja ili kako bi to stručnjaci rekli više alternativa.

Naime, izmenjeni članovi Zakona o deviznom poslovanju obezbeđuju slobodno kretanje kapitala po osnovu kratkoročnih portfolio investicija, jer je propisano da domaća pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu slobodno da ulažu u strane kratkoročne hartije od vrednosti, koje izdaje Evropska unija, države članice Evropske unije, međunarodne finansijske organizacije i razvojne banke ili finansijske institucije u kojima učestvuju države članice Evropske unije, kao i pravna lica koja imaju sedište u tim državama.

S druge strane omogućava se da nerezidenti – strana fizička i pravna lica iz država članica Evropske unije mogu slobodno da ulažu u kratkoročne hartije od vrednosti i kod nas.

Predlagač izmena zakona je Ministarstvo finansija, čija je namera da podstakne razvoj tržišta kapitala. U obrazloženju izmena zakona navedeno je da je, uprkos tome što je, prema podacima sa Beogradske berze, u 2017. godini ostvaren najveći promet od 2008. godine (rast od 52,71 odsto u odnosu na 2016. godinu, odnosno nominalno promet u iznosu od 552,8 miliona evra), neophodan dalji razvoj domaćeg tržišta kapitala. Posebno ukoliko se ima u vidu da su referentna tržišta u regionu ostvarila snažniji rast vrednosti indeksnih pokazatelja u odnosu na domaće tržište. Isto tako, dosadašnje učešće stranih investitora i stranog kapitala na domaćem tržištu kapitala bilo je zanemarljivo. Zbog svega navedenog, zakonom se stvaraju uslovi za veći priliv stranog kapitala, povećanje aktivnosti domaćeg tržišta kapitala i, posledično, povećanje rasta bruto domaćeg proizvoda.

Inače, ovim zakonom Srbija samo ispunjava obaveze koje je preuzela na osnovu Sporazuma o stabilizaciji (SSP), koji se odnosi na slobodno kretanje kapitala po osnovu portfolio investicija i finansijskih zajmova i kredita s rokom dospeća kraćim od godinu dana. Ova vrsta ulaganja odredbama Zakona o deviznom poslovanju do sada nije bila dozvoljena.

Ulaganje u vrednosne papire biće moguće samo pod uslovom da te hartije imaju propisani minimalni dugoročni kreditni rejting. Takođe, ubuduće bi se propisao minimalni kreditni rejting dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci pravna lica sa sedištem u državama članicama OECD-a.


Komentari2
8ff83
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

David
Velika je šteta,što Frikom nisu kupili Italijani ili Nemci. Ima li bi najbolji sladoled na Balkanu.
marko
То значи да је до сада било против закона. Што значи да је неко толерисао ту противправну радњу. Што значи да је неко саучесник. Што значи да ће Србија поднети највећи терет пропасти Агрокоро је јер већ убачена унутра нечијом протвивзаконском вољом. Што је све знамо и истина јер је неколико банака блокирало рачуне агрокорових фимри овде, за кредите које ове не могу да врате јер су испарили одавде. Тако да баш је добро смишљена ова вест где је јако битно да је Тодорић договорио са Ђинђићем куповину Фрикома. Вероватно је договорио и са њим да Фриком узме око 100 милиона еура кредита тамо негде од 2007 па на даље.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja