utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:21

Tragični bilans porodičnog nasilja

Iako se povećava broj konvencija, propisa i zakona koji štite žene, čak 18 ih je smrtno stradalo od ruke svog partnera od početka 2018. godine
Autor: Katarina Đorđevićutorak, 17.04.2018. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

U prva tri i po meseca ove godine čak 18 žena smrtno je stradalo od ruke svojih bračnih i vanbračnih partnera, što predstavlja najveći broj žrtava porodičnog nasilja u poslednjih deset godina. Iako nikada nismo imali više konvencija, propisa i zakona koji štite ženu od nasilja u porodici, crna statistika svedoči da nikada nije bio veći broj žena koje su završile u čitulji. Poređenja radi, u prethodnoj godini u porodičnom nasilju stradalo je 29 žena, a tokom cele 2010. godine ubijen je gotovo isti broj žena kao od početka ove godine. Jezik brojki je neumoljiv, a svedoči da je svakog šestog dana jedna žena stradala od ruke svog bližnjeg. Ko je zatajio u lancu zaštite žrtava porodičnog nasilja?

Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra, ističe da mnogi profesionalci i dalje ne prepoznaju situacije visokog rizika – ilustrativni dokaz te teze jeste i činjenica da je svaka treća žena ubijena tokom 2017. godine nasilje prethodno prijavljivala policiji.

– Jelena G. iz Požarevca stradala je od ruke svog supruga jer je policajac koji je izašao na teren posle njihove porodične svađe procenio da nema rizika po žrtvu, pa je supružnike uputio u centar za socijalni rad. Dobro je što je on kažnjen i što je dobio otkaz zbog nesavesnog obavljanja posla, ali to, nažalost, neće vratiti Jelenu G. Istraživanja govore da rizik od ubistva čak devet puta povećavaju ljubomora, napuštanje partnera (pokretanje brakorazvodnog postupka, saopštavanje odluke o razvodu, iseljenje iz stana) i posedovanje oružja – ističe naša sagovornica.

Statistika tako potvrđuje reči mudrog Čehova, koji je tvrdio da „puška koji visi na zidu u prvom činu, mora da opali u poslednjem”. Analiza Centra za istraživanje javnih politika pokazuje da je svaka treća žena koja je ubijena u porodičnom nasilju u poslednjih nekoliko godina stradala od vatrenog oružja svog supruga ili partnera. Studija pod nazivom „Zloupotreba oružja i rodno zasnovano nasilje” ukazuje da je od 170 ubijenih žena u prethodnih pet godina 57 njih stradalo zbog vatrenog oružja koje se nalazilo u porodičnom domu i bilo u legalnom posedu vlasnika, kao i u masovnim ubistvima koja su počela kao porodični obračuni – poput tragedija u Žitištu i Velikoj Ivanči. Iako ne postoji mogućnost da se predvidi koja će osoba počiniti ubistvo, neki detalji iz biografije nasilnika ipak bi trebalo da budu alarm, a to su posedovanje oružja i postojanje krivičnog dosijea.

– Psiholozi i kriminolozi koji izučavaju uzroke femicida upozoravaju da partnerskom ubistvu obično prethode epizode dugogodišnjeg nasilja – ne samo fizičkog, već i psihološkog maltretiranja. Zbog toga nakon ubistva često i čujemo ujedinjene glasove komšija, rođaka i prijatelja koji svedoče da je žrtva godinama bila zlostavljana. Nažalost, nasilje neretko počinje kada je žena najnemoćnija, dok je trudna ili nakon rođenja deteta – naglašava Vanja Macanović.

Komentarišući učinak Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je donesen polovinom prošle godine, ona ističe da je dobro što je država uvela nultu toleranciju na nasilje – za godinu dana biće izrečeno oko 10.000 hitnih mera udaljenja nasilnika, odnosno zaštite žrtve. Međutim, najveći broj optuženih za nasilje u porodici i dalje dobija uslovne kazne.

– U sistemu postoje odlični profesionalci, ali i oni koje ne rade ili ne mogu da rade svoj posao kako treba. Primera radi, u Beogradu su samo u četiri od 17 policijskih stanica određeni policajci koji će se baviti isključivo porodičnim nasiljem, a u unutrašnjosti Srbije situacija je još problematičnija. Slično je stanje i u tužilaštvu – ako tužilac dobro uradi svoj posao, pravosudni proces može da se okonča za mesec dana – ističe naša sagovornica.

Komentarišući činjenicu da broj žrtava porodičnog nasilja raste istovremeno sa donošenjem zakona koji štite žene od nasilja, direktorka Viktimološkog društva Srbije dr Vesna Nikolić Ristanović napominje da represivni zakoni nemaju uticaj na smanjenje kriminaliteta.

– Krivični zakoni ne mogu da reše nagomilane psihološke i porodične probleme. Mora se intenzivirati rad na prevenciji fatalnih ishoda. Sve analize govore da se nasilnicima retko određuje pritvor, a to je mera koja u najvećoj meri štiti žrtvu od eskalacije nasilja i ubistva. Najviše se izriču uslovne kazne i često nedostaju mere nadzora nad primenom uslovnih mera. Osim toga, primetan je trend samoubistava među počiniocima nasilja u porodici: veliki broj muškaraca koji su ubili svoju suprugu i članove svoje porodice digao je ruku na sebe i okončao život – zaključuje direktorka Viktimološkog društva Srbije.


Komentari21
bc5b0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana Tatic
Zabrinjavajuć je broj ubijenih žena u porodici. Mislim da je ženski centar trebalo da sprovede uporedo i analizu koliko je muškaraca ubijeno u porodičnom nasilju i da pojasni da svakako i oni imaju pravo da prijave nasilje u porodici. Postupak je da policija momentalno po pozivu nasilnika lišava slobode ako je nasilje fizičko a ako nije onda ga udaljavanja iz kuće. Sud potom odredjuje meru koja može biti srazmerna zatvorska kazna, javljanje centru, zabrane prilaska (na zahtev oštećenog) , nošenje nanogice itd. Za lažno prijavljivanje takodje postoje kazne. Trebalo bi pogledati zakon ali mislim da je članak mogao i to da obuhvati tako bi ostavio manje prostora za osecaj ugroženosti muskaraca jer ovaj zakon važi i za muškarce i za druge clanove porodice koji su ugrozeni a ne samo za žene. Ne-porodično nasilje, podleze istoj proceduri a policija da bi ohrabrila prijavljivanje treba da ima uputstvo za reagovanje.
Alisa
Novi propisi su ohrabrili zene da prijave nasilje sto jos vise razjari nasilnika. Policija i Centri za socijalni rad moraju da idu u korak sa zakonodavstvom i vremenom. Inace se njihov rad obesmisljuje i treba ih zameniti sa necim delotvornijim.
Саша Јовановић
Ако министар Стефановић, алијас Небојша из Београда, демантује ваше податке, сматраћу да само узнемиравате јавност. Ако му се у томе придружи и Републички завод за статистику на челу са директором Ковачевићем онда смо баш у проблему. Узгред, направите упоредне дијаграме количине насиља на телевизији и у таблоидима, количине риалити програма, количине нетолеранције на сваком месту почевши од Скупштине Републике Србије, са бројем ових несрећно настрадалих жена... Некако баш од 2012-е све, са мањим осцилацијама, незадрживо расте.
Janković Ružica
Sa nekim komentarima bih se složila, recimo, da je nasilje usko vezano sa ekonomskom i socijalnom situacijom, a sa nekoma ne bih. Nasilja je inače više i u stvarnom životu i u raznim medijima, društvenim mrežama itd. Iskreno, mene više plaše komentari koje čitam ovdje, kao da žene čeznu da budu ubijene. Nema pravila ko je nasilnik, doktor, pjevač, ratar ili učitelj, nasilnici su po psihološkom profilu, ne po zvanju. Još jedna sugestija, nasilje treba da se sankcioniše na svim nivoima isto, u školama, na poslu, porodici, ulicama, utakmicama (njima posebno), pa će biti i ubijenih žena manje.
Miloš
@mp,znači, svaka osoba je potencijalni nasilnik. Divno! Da ih ispečatiramo po čelu? Dalje, da, ima nasilja svakodnevno. Verbalnog, mnogo više nego fizičkog. Ali, to nije samo u Srbiji, već po čitavom svetu. I svađe, što neki kažu da su normalne, su takođe nasilje. I nemojte vi Srbiju zvati primitivno društvo. Još nismo propali kao na zapadu, npr.
Preporučujem 22
mp
U potpunosti se slazem sa Ruzicom. Kad krenu ovi sto mogu da se suoce sa istinom, ili cak i zene koje kazu sto je birala takvog"..pa slika nasilnika se NE vidi odmah..Sacekaju oni malo da zena izrodi decu, da pocne da zavisi od njih..i onda krece manipulativna igra ..Nasilje je pre sve psiholoski pa onda socijalni problem ali ne i ekonomski..O ovome drustvo mora najhitnije da se ozbiljno bavi a ne da bude jedna emisija, jedan clanak.. sta se cudimo. U srpskim medijima malo je zena urednika koje bi mogla da urade vise na zastiti i borbi protiv nasilja ..Srbija je duboko primitivno drustvo koje cesto ima elemente turske kasabe, a kod mnogih muskaraca oni svoje nasilje i NE prepoznaju..na primer pojam verbalnog nasilja im je NEpostojeci..Srbija je drustvo koje i bez problema oko osiro. uranijuma, raznih pritisaka u politici, primitivizma je nasilno drustvo..To je jedina istina. Nasilje je u Srbiji deo dnevnog zivota !
Preporučujem 23
Александар
Чему затеченост и изненађење подацима?. Феминистички утицај на рад Центара за социјални рад и њихова улога у растурању бракова je институционализован. Исти су под финансијским утицајем Шведске и осталих скандинавских влада и њихових агенција и НВО, као и домаћих, посебно "Аутономног женског центра", који им непрестално држи семинаре. Тако су се они од центара који мире партнере претворили у оне који их завађају и подстичу развод и жене такође отворено подстичу да провоцирају и пријављују мужеве, како би им „помогли“ да се што лакше и брже од њих разведу и сходно законима преузму децу и имовину.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja