nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 19.04.2018. u 19:00
CRNI NAPITAK

Veća količina kofeina izaziva razdražljivost

Кафа је диуретик, па особе које претерују с уносом (седам-осам шољица дневно) могу да пате од затвора услед губитка течности у цревима (Фото Пиксабеј)

Crna kafa je osvežavajući napitak kojim mnogi od nas započinju dan, a koji pripremamo (sa zadovoljstvom) kuvanjem samlevene pržene kafe u vodi.

Vreme devedesetih je davno iza nas, kao i onaj opojni miris kafe iz bezbroj malih pržionica koji se pružao širom naših gradova i naselja.

Naši roditelji i njihovi roditelji su od pripreme kafe pravili ceo jedan ritual – od prženja, mlevenja do kuvanja i naravno gustiranja. Današnji tempo života značajno je brži pa su prva dva koraka gotovo iščezla, ostavljajući nam da se zapitamo šta nam sve proizvođači kafe samelju u kesici koju otvorimo i kuvamo naš jutarnji napitak.

Činjenice su jasne: kafa deluje stimulativno na centralni nervni sistem, kao i na kardiovaskularni sistem. Najbitniji sastojak kafe je alkaloid – kofein, kojeg u kafi ima oko 1,5 odsto. Šolja turske kafe sadrži oko 165 mg kofeina, espreso oko 130 mg, instant oko 70 mg. Granica dozvoljenog unosa kofeina je 300 mg. Kofein pospešuje mentalnu funkciju, utiče na reflekse, koncentraciju i preciznost, pa nije ni čudo što je kafa toliko popularna kao jutarnji napitak. Dejstvo kofeina se dugo zadržava, a počinje već posle pet minuta od konzumiranja. Sadržaj kofeina opada na polovinu za tri do šest časova, a na četvrtinu za još toliko. Osobama sa sniženim krvnim pritiskom se preporučuje šoljica-dve kafe dnevno jer kafa podiže krvni pritisak. Tako već posle pola sata od konzumiranja raste krvni pritisak, koji opada tek nakon tri sata.

Veća količina kofeina, dakle broj šoljica kafe izaziva razdražljivost, hipertenziju i tahikardiju, kao i nesanicu.

Zavisnost od kafe je zavisnost od kofeina. Ukoliko redovno pijete kafu i naglo prekinete, već posle 12–24 sata možete osetiti fizičke simptome koji uključuju: glavobolju, bol u mišićima, letargiju, depresiju, mučninu i povraćanje. Simptomi mogu potrajati čak i do devet dana.

Kako kafa deluje?

Ako kafu popijete na prazan želudac, dolazi do pojačanog lučenja želudačnog soka koji deluje na sluznicu i izaziva neprijatan osećaj bola. Osobe koje imaju gastritis i ulkusnu bolest, imaju jače simptome. Kafu ne bi trebalo piti na prazan stomak. Čaj izaziva znatno manje lučenje sokova od kafe, pa se preporučuje kao alternativa obolelima od pomenutih bolesti.

Uobičajeno je da kafu pijemo sa šećerom i/ili mlekom. Tanin iz kafe i kazein iz mleka se spajaju u tanat-kazein, jedinjenje koje je nerastvorljivo u želucu. Mleko dakle, usporava svarljivost kafe, a resorpcija kofeina se usporava. Zbog toga se ne preporučuje kombinovanje kafe s mlekom.

Kafa je tema mnogih studija, pa je utvrđeno da postoji direktna zavisnost između infarkta miokarda i količine popijene kafe. Osobe koje piju više od 6 šoljica dnevno imaju 60 odsto veću verovatnoću infarkta u odnosu na one koji ne piju kafu. Umerene količine od šoljice-dve dnevno nisu veliki faktor rizika, osim ukoliko osoba ima druge rizike poput pušenja, nedostatka kretanja, loše ishrane, povećanog unosa alkohola, hipertenzije i povišenih vrednosti holesterola, triglicerida i glukoze u krvi.

Uticaj ovog crnog napitka na srce je dvojak: pozitivno je što kofein širi koronarne krvne sudove, ali negativno je to što stimuliše srčani rad i time povećava potrošnju kiseonika, pa ovaj efekat prevladava nad pozitivnim. Obolelim od ishemijske bolesti srca, arterioskleroze, stenokardije – kafa se zabranjuje. Kod gojaznih osoba i dijabetičara kafa se ne preporučuje jer se smatra da kofein povećava žudnju za šećerom, a takođe on troši vitamine Be kompleksa, kalijum i cink iz organizma.

Kafa je diuretik, pa osobe koje preteruju s unosom (sedam-osam šoljica dnevno) mogu da pate od zatvora usled gubitka tečnosti u crevima. Kafa se još ne preporučuje kod kožnih oboljenja (ekcemi, akutni dermatitis), kod bolesti poprečno-prugastih mišića, kod povećane aktivnosti štitne žlezde, glaukoma, dijareje i gihta. Deca, trudnice i dojilje nikako ne bi trebalo da piju kafu. Nekada su nam pričali da kafu ne treba da pijemo da nam ne bi porastao rep, ali sada znamo pravu istinu. Je l’ tako?

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com

Komеntari0
ffd62
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja