petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 19.04.2018. u 09:33 Katarina Đorđević

Žene sa fakultetom počele da rađaju više dece

Visokoobrazovane majke imaju više novca, što olakšava podizanje dece, ali i više mogućnosti za pregovore za sopstvenim partnerom oko podele roditeljskih obaveza

U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. go­di­ne broj de­ce ro­đe­ne u Sr­bi­ji sma­njio se za ne­što vi­še od de­set pro­ce­na­ta. De­mo­gra­fi is­ti­ču da se od 2002. do 2006. go­di­šnje ra­đa­lo oko 72.000 de­ce, a od te go­di­ne broj be­ba po­či­nje la­ga­no i kon­ti­nu­i­ra­no opa­da, da bi u 2016. do­sti­gao isto­rij­ski mi­ni­mum – te go­di­ne ro­đe­no je sve­ga 64.734 no­vo­ro­đen­če­ta. Iako sve ana­li­ze go­vo­re da je po­tvr­da o ma­mi­nom vi­šem ste­pe­nu aka­dem­skog obra­zo­va­nja obr­nu­to sra­zmer­na bro­ju deč­jih so­ba u sta­nu, de­mo­gra­fi od 2008. go­di­ne pri­me­ću­ju za­ni­mljiv trend – že­ne sa vi­so­kim obra­zo­va­njem po­či­nju da ra­đa­ju vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom, a sto­pa nji­ho­vog ukup­nog ra­đa­nja pri­bli­ža­va se vred­no­sti sto­pa ukup­nog fer­ti­li­te­ta že­na sa osnov­nom ško­lom. 

„Ka­da smo ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva do­šli smo do za­ključ­ka da naj­ve­ći broj že­na ko­je ne­ma­ju de­cu ži­vi u gra­du, ima vi­so­ko ili vi­še obra­zo­va­nje i stal­ni po­sao. Naj­vi­še de­ce ima­ju maj­ke sa (ne)za­vr­še­nom osnov­nom ško­lom, a naj­ma­nje de­ce ra­đa­ju fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne”, is­ti­če dr Mir­ja­na Ra­še­vić, di­rek­tor­ka Cen­tra za de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka.

„I ovaj po­pis sta­nov­ni­štva po­ka­zao je da Rom­ki­nje, Al­ban­ke i Mu­sli­man­ke ra­đa­ju naj­vi­še de­ce. Me­đu­tim, u po­sled­njih de­set go­di­na pri­me­ću­je­mo za­ni­mljiv trend – fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne od­lu­ču­ju se za ra­đa­nje vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom.”

Na pri­me­ru šest evrop­skih ze­ma­lja – Austri­je, Grč­ke, Ma­đar­ske, Ru­mu­ni­je, Slo­ve­ni­je i Švaj­car­ske – po­tvr­đe­no je da je uti­caj ni­voa obra­zo­va­nja na ni­vo na­ta­li­te­ta da­le­ko ja­či ne­go uti­caj za­ni­ma­nja i po­lo­ža­ja u za­ni­ma­nju. Osim to­ga, obra­zo­va­nje je po­ve­za­no i sa broj­nim ne­po­sred­nim uzro­ci­ma fer­ti­li­te­ta, kao što su go­di­ne stu­pa­nja u brak, kon­tro­la ra­đa­nja i broj de­ce u po­ro­di­ci. 

„Kod že­na sa osnov­nom ško­lom broj ro­đe­ne de­ce se li­ne­ar­no sma­nju­je, ta­ko da je u 2015. iz­no­sio sve­ga 37 od­sto ži­vo­ro­đe­ne de­ce iz 2002. go­di­ne. U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. broj de­ce ko­ju su ro­di­le maj­ke sa sred­njom ško­lom opao je za 20 pro­ce­na­ta. S dru­ge stra­ne, kod naj­vi­še obra­zo­va­ne ka­te­go­ri­je že­na, pro­me­ne u bro­ju ro­đe­ne de­ce pot­pu­no su dru­ga­či­je. Na­i­me, od 2002. do 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­ne de­ce se ne me­nja i na­la­zi se na ni­vou ne­što ni­žem od 10.000 go­di­šnje. Me­đu­tim, od 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­nja od maj­ki sa fa­kul­te­tom po­či­nje li­ne­ar­no da se po­ve­ća­va, ta­ko da je u 2015. bio čak 2,3 pu­ta vi­ši u od­no­su na 2002. go­di­nu”, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da se slič­ne ten­den­ci­je pri­me­ću­ju i u re­gi­o­nu i u ce­loj Evrop­skoj uni­ji. 

Tu­ma­če­ći uzro­ke ove za­ni­mlji­ve po­ja­ve, dr Mir­ja­na Ra­še­vić ka­že da fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne ima­ju vi­še nov­ca, što u ve­li­koj me­ri olak­ša­va pro­ši­re­nje po­ro­di­ce i po­di­za­nje de­ce, ali i vi­še mo­guć­no­sti za pre­go­vo­re za sop­stve­nim part­ne­rom oko po­de­le ro­di­telj­skih oba­ve­za. 

„Na­ša je pret­po­stav­ka da su se že­ne sa fa­kul­te­tom iz­bo­ri­le za eman­ci­pa­ci­ju u sop­stve­nom do­mu, jer su u bo­ljoj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji u od­no­su na že­ne sa sred­njom ško­lom, ko­je su če­sto ne­za­po­sle­ne ili ima­ju ni­ža pri­ma­nja. Sva is­tra­ži­va­nja go­vo­re da se naj­vi­še de­ce ra­đa u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma je po­stig­nut naj­vi­ši ste­pen rod­ne rav­no­prav­no­sti, a naj­ma­nje u me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma ca­ru­je pa­tri­jar­hat. Lo­gič­no je pret­po­sta­vi­ti da su se vi­so­ko obra­zo­va­ne že­ne do­go­vo­ri­le sa part­ne­rom oko po­de­le oba­ve­za”, na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca. 

Dr Mir­ja­na Ra­še­vić pri­me­ću­je da sve že­ne, bez ob­zi­ra na ste­pen obra­zo­va­nja, od­la­žu ra­đa­nje za ka­sni­je go­di­ne ži­vo­ta, ali da po­sto­je raz­li­ke me­đu že­na­ma raz­li­či­tog obra­zov­nog ni­voa kad je o ra­đa­nju do 30. go­di­ne ži­vo­ta reč. Ta­ko su že­ne bez ško­le u 2015. ro­di­le 2,59 de­ce do 30 go­di­ne, že­ne sa osnov­nom ško­lom 1,38 de­ce, že­ne sa sred­njom ško­lom 0,84 de­te­ta, a že­ne sa fa­kul­te­tom 0,57 de­ce.

Komentari12
aa25a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zika Pavlovic
..napravite grafikon razvoda pa da vidimo dal ce te skolovane da pobede, ja verujem da hoce. Znaci rode dete da bi opravdale status majke pa posle to isto dete uniste! Neka koordinate budu broj unistene dece/ strucna sprema. Zivo me zanima taj grafikon.
Стефан Петковић
Док задњи попис каже "жене у граду (у глави се гравитира према БГ), жене с факултетом, жене са сталним послом" немају децу. Јел неко чита шта пише? Не ради се о томе да високообразоване више рађају, већ да оне испод стагнирају или опадају. Боже сачувај нас Шведске... какав црни "добар пример" може бити земља у којој наталитет подижу не Швеђанке већ странкиње, земља ментално кастрираних мушкараца, земља где министарка Karolina Skog изађе и каже да се "број аутомобила мора смањити јер их углавном возе мушкарци" што је, јелте, дискриминација и доказ патријархата, који је, јелте, зло за друштво, а кога се ове лицемерке сете када треба да их бране ти исти Швеђани од но-го-зона у Малмеу. "Жене с факултетом родиле 0,57 деце до своје 30-те". Јел то тај бољитак? Суштина је овде да те мање образоване су себе заробиле, чезну и пате за оним што имају факултетске жене, а пара немају. Дакле преузеле су систем вредности, који убија друштво и обезбоженост, али без пара. Зато код њих опада рађање.
Olivera Stanković
Najviše me je pogodilo to što uopšte postoji oznaka za žene bez ikakve škole. U 21. veku!!!!! Što se tiče manjka dece, kockice nisu složene kako treba.Ja sam fakultetski obrazovana, imam tri kćerke, takođe visoko obrazovane, koje imaju po jedno dete kome uspevaju da obezbede sve što mu treba. Za više bi bilo teže. Uvek sam za kvalitet na uštrb kvantiteta. Nisam feministkinja u negativnom smislu koji se uporno provlači kroz komentarisanje. Vremena su se promenila, žene postaju ravnopravni partneri sa muževima i zajednički se dogovaraju o tome da li će i koliko dece imati. Obrazovanim ženama se retko "desi" dete. A to je najčešći uzrok visokog nataliteta.
Стефан Петковић
@Olivera Stanković То је врло узоран пример, Ви имате 3 детета, а оне по једно. Напредак... "... почеле више да рађају..." Видим. Образованим женама се деца "не дешавају", то се слажем, зато што су врло обазриве да не дај Боже имају дете, ал зато су за образоване жене увек у торбици неколико табли контрацептивних пилула тек да ставе до знања мушкарцима да он према њој не мора никакву обавезу да има. То све наравно почиње у школи. Свака част мајкама како су кћерке научиле... Другим речима, пилуле су претвориле жене у сексуалне објекте, док жене, наравно са неофеминистичких позиција, и даље нападају мушкарце о њиховој "приземности". Каква будалаштина.
Miloš
Još jedan perfidan feministički članak. Znači, odjednom ispada da što veće obrazovanje, to više i dece? A ne kao što svi govorimo - da je obrnuto? A onda tu ne bi pomogle ni Albanke ni Romkinje. Odlično. Još da zabranimo abortus, kao što kaže boris, i nirvana. Pa da vidimo. I ovo još: kad spominjete skandinavske zemlje, navedite i koje nacionalnosti su te osobe. Bitno je, zbog kredibiliteta.
Zorica
Hajde da ove podatke o povećavanju broja dece fakultetski obrazovanih žena tumačimo kao njihov bolji ekonomski status i manje iseljavanje jer imaju posao.Navijajmo malo za Srbiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja