utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:15
U KULTURNOM DODATKU 21. APRILA

Beograd – varoš oporog podneblja

petak, 20.04.2018. u 15:49
Робна кућа „Београд”, Теразије, 1960. (Фотодокументација „Политике”)

U Beogradskim novinama je 31. 12. 1954. godine objavljen ovaj kratak intervju sa Ivom Andrićem, naslovljen „Beograd je uzbudljiva i povoljna atmosfera za rad“. Intervju je bez potpisa autora prenet u knjizi „Ivo Andrić, Pisac govori svojim delom (priredio Radovan Vučković)“, Beograd, BIGZ – Srpska književna zadruga, 1994. 

Povodom Dana Beograda održanih od 16. do 19. aprila prenosimo ovaj zapis

Sada, kada jedna godina smenjuje drugu, možete li mi reći, sa gledišta književnika i stvaraoca, kako vidite i osećate kretanje vremena i promene u ljudima i životu Beograda?

Mislim da je upravo to što nazivate „kretanje vremena i promena u ljudima“ bitna karakteristika Beograda i beogradskog života, i to ne od danas.

Položen na razmeđu dvaju svetova i raskrsnici svetskih puteva, na mestu „gdi se Sava uliva u veliko Dunavo“, u području oštre kontinentalne klime i lude košave, to nije nikad bio grad mirnog razvitka ni lakog života. Da se ograničimo samo na noviju istoriju. Godine 1841. poznati ruski naučnik I. I. Sreznjevski pisao je: „Beograd je varoš krivih, dosta uzanih ulica sa siromašnim, većinom drvenim kućicama. U dućanima je sav prednji zid otvoren, pa krojači i obućari rade na vazduhu i zimi i leti. Među mnogim džamijama ima samo jedna pravoslavna crkva, koja je spolja vrlo lepa. Srbi se nose kao Dalmatinci ili Crnogorci: široke čakšire, za pojasom oružje, a na glavi fes.“

Šta je sve bilo potrebno da bi se za sto godina od varoši koju opisuje Sreznjevski stvorilo ono što se danas zove Beograd!

INTERVJU
Istorija na maturskom ispitu

Diskriminacija starih, čini mi se, provukla se ispod naših demokratskih radara i predstavlja problem. A u tom smislu seks među starcima niko ne želi gledati, to je izvor gađenja, osim, naravno, za gerontofile kojih je, ako je suditi po sadržajima na internetu, puno više nego što mislimo. Star čovek kao da je izgubio pravo na svoju seksualnost, čak i na ljubav, kaže pisac Zoran Ferić

Zoran Ferić (Foto Davor Puklavec)

Roman Kalendar maja hrvatskog autora Zorana Ferića prvi put je objavljen 2011. godine. Dobio je brojne nagrade i pozitivne kritike u regiji, te se svakako može smatrati jednim od najzapaženijih romana s početka ove decenije. Povod za ovaj razgovor sa autorom bio je izlazak srpskog izdanja ove knjige (Buka, 2018).

Autor kaže da je jako zadovoljan prijemom knjige u Hrvatskoj, a do sada su objavljena i dva prevoda, na nemački i bugarski. Na pitanje šta očekuje od srpskog izdanja, Ferić vrlo odmereno odgovara kako postoji život knjige i njena recepcija u profesionalnim krugovima, ali da ga posebno zanima „baš taj tihi život knjige, ono što ljudi misle i osjećaju kad navečer legnu u krevet i čitaju pre spavanja o krstarenju penzionera i ponovljenom maturskom putovanju“.

Kako ste dobili ideju za knjigu?

Ideja za knjigu došla je iz jednog razgovora s mojim nemačkim prevodiocem i prijateljem Klausom, koji mi je rekao da je bio na ponovljenom maturskom putovanju sa svojim bivšim razredom u Poljskoj. U ono vreme to su bili ljudi od 68 godina i to mi se učinilo kao dobra ideja za komično-nostalgični roman. Zatim sam s Vlatkom Vorkapić radio na scenariju dečje serije Kad zvoni i ona mi je govorila o našim sjajnim glumcima od preko šezdeset godina i kako bi bilo lepo okupiti ih u nekoj priči. I tako, u razgovoru, došli smo do ideje da bi bilo dobro napraviti scenario o starijim maturantima koji krstare brodom. Od tih ideja pa do realizacije prošlo je dosta godina. I onda, kad sam počeo konkretan rad na romanu, priču o starim ljudima, osetio sam da ne bi bilo pošteno ostaviti ih samo stare, jer svako ko ostari ima i mladost koja je sastavni deo njegove ličnosti i sećanja. Osim toga, jasno je da kao stari često i sve češće, što smo stariji, mislimo o mladosti i sećamo se. Tako je roman narastao, jer sam tim starim likovima dao i mladost. Tako je dobio i svoju strukturu, dakle dve paralelne priče, jednu iz sadašnjosti i jednu iz prošlosti.

Nađa Bobičić

PEDAGOGIJA OSLOBOĐENjA
Slobodan i porobljen intelektualac

Istinska vrednost humanističkog obrazovanja, prema Volasu, treba da spreči pojedince da kroz svoj ugodni, prosperitetni život (u centru) idu kao robovi svojih misli, koje su, po pravilu, „podešene“ na strah, prezir, frustraciju, pohlepu i samoobožavanje

(Karikatura Dragan Stojanović)

Usled nezadrživog napredovanja informacionih tehnologija, savremeni čovek se susreće sa prekobrojnim informacijama koje nikada nisu bez ideološke osnove, ma kako one bile predstavljane i tumačene. Od načina na koji pojedinac savladava i obrađuje informacije koje do njega dolaze u različitim diskursima i oblicima, zavisiće umnogome i to da li će on uspeti da (p)ostane slobodna ličnost ili će biti potčinjen i porobljen. U tom svetlu čini se da nije zastarela tvrdnja Luisa Altisera (1918–1990) u Ideologiji i ideološkim aparatima države da je cilj svake ideološke indoktrinacije efekat potčinjavanja. S tim u vezi nezaobilazno je preispitivanje pedagoških i obrazovnih praksi za koje je legitimno postaviti pitanje u svakom vremenu pa i danas: Da li pedagogija i obrazovanje imaju za cilj stvaranje slobodnog ili porobljenog intelektualca?

Milena Đorđijević

BAŠTINA
Arhitekte gladnih sela

Staroplaninska sela sa svojom specifičnom arhitekturom i položajem predstavljaju potencijalne etnoturističke destinacije. Nažalost, bogata graditeljska baština ovih, danas u najvećem broju slučajeva napuštenih sela – nažalost propada

Kuća Mite Angelova iz sela Visočki Odorovci, početak 20. veka

Stara planina je u poslednjih petnaestak godina postala poznata po skijaškom centru, sve je popularnija kuhinja ovog kraja u kojoj prednjače pirotski kačkavalj, peglana kobasica, belmuž... Možda je poznato i da je drugo ime za Staru planinu Balkan. Ali, ono što je gotovo nepoznato, jeste specifična arhitektura staroplaninskih sela, nastala zaslugom narodnog neimara, oblikovana iskustvima pečalbara, skrivena na  potezu od Babinog Zuba do Dimitrovgrada...

Bogata graditeljska baština ovih danas u najvećem broju slučajeva napuštenih sela – nažalost propada.

Zahvaljujući predanom istraživačkom radu arhitekte dr Gorice Ljubenov ovo graditeljsko nasleđe uobličeno je u obiman materijal čiji je deo predstavljen nedavno na izložbi u Galeriji nauke i tehnike SANU, a u planu je i objavljivanje knjige.

Reč je o arhitekturi nastaloj tokom 19. i u prvoj polovini 20. veka u čijoj se osnovi nalaze prirodni materijali – drvo i kamen. Gorica Ljubenov obišla je, istražila i načinila zapise o 37 staroplaninskih sela u oblasti Visoka, Zabrđa, delom Buđaka u Pirotskom okrugu. Počela je 2003, kada ju je fascinirala kuća u selu Smilovci iz 1912. godine.  To je kuća Mile Cenkov, koja je voljom vlasnika porušena 2017.

Marija Đorđević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
6712c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko
Beograd nije varoš, već grad. To je i Korbizije potvrdio. Oporost podneblja je unutrašnji doživljaj otuđenja, što je karakteristično za Andrića i ne odnosi se na Beograd nego na zavičajna iskustva.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja