petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:45

„Partneri” glume partnere

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 22.04.2018. u 08:00

Rusija više nema moralnog osnova da, posle najnovijih raketnih napada SAD, Francuske i Velike Britanije na Siriju, zadržava prodaju PVO sistema S-300 Damasku. Koji je inače te sisteme platio Rusiji pre više godina – unapred. Po rečima ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, Moskva je zapadnim partnerima, pre skoro deset godina, obećala da S-300 neće biti isporučen Siriji.

Verovatno je to obećanje, pre svega, dato Izraelu sa kojim Rusija ima specijalne odnose, no interesantno je da Moskva zapadne zemlje i dalje naziva partnerima, dok te zemlje bombarduju ruskog saveznika, uvode ekonomske i političke sankcije Rusiji, pokušavaju da na sve načine uruše rusku ekonomiju, produkuju špijunske afere protiv Moskve i satanizuju Vladimira Putina.

Razumem jezik diplomatije, ali i pored svega te su zemlje ruski „partneri”? Baš kao što su neke zemlje Zapada i dalje naši prijatelji, iako su nam uzeli 15 odsto teritorije, nastupaju protiv Srbije u svetskim organizacijama kada god je reč o zaštiti naših državnih i nacionalnih interesa, ljute se na nas što sve to ne shvatamo, prihvatamo i pozdravljamo.

Možda je trenutak za redefinisanje pojmova „partneri”, „prijatelji” i „neprijatelji” barem među državama. Zapravo, ako je za muško-ženske odnose „partnerstvo” postalo viševektorsko, odnosno višekanalno, zašto taj princip ne bi vredeo i za odnose između država. Živimo u modernim vremenima, jesmo partneri, ali tvog ću partnera i saveznika malo da izbombardujem, naravno uz tvoju prethodnu saglasnost šta sve mogu da gađam, a da ne pređem crvene linije.

Da bismo nas dvoje i dalje ostali partneri. To što će tvoj „partner” tiho patiti i misliti da posle svega tvojom voljom nije više tvoj partner, već samo klijent, ništa ne menja na stvari, jer ako se imalo javno pobuni – neće više biti ni klijent. Mogu da promenim klijenta time što ću ga dovesti na vlast.

Bombardovanje Sirije trebalo bi da nas konačno osvesti da mi nismo politički ni vojni partneri sa velikim silama, odnosno da možemo biti samo ekonomski partneri i da prestanemo da se zanosimo oko toga. Rusija nikada neće ući u rat protiv SAD zbog Srbije, ili zbog Kosova, jer konačno ni Srbija neće u rat zbog Kosova. Ovo oko raspoloženja javnosti za Kosovo pokazuju neke najnovije naručene ankete, sa suptilno prilagođenim sugestivnim pitanjima u cilju „omekšavanja terena”. Dakle, laka konjica u cilju izviđanja već je krenula...

Raspravljati sada koliko su raketa Sirijci oborili, da li su Rusi upotrebili elektronski sistem za ometanje tipa „krasuha”, ili nisu, da li su dve krstareće rakete, koje nisu eksplodirale, već prebačene u Moskvu, sve je to, na neki način, već prošlost.

Ameri su lansirali stare i nove krstareće projektile, stare „tomahavke” i nove tipa JASSM AGM-158 i AGM-158 B JASSM ER, Francuzi krstareće rakete „skalp EG”, što je inače francuska verzija britanskog projektila „storm šedou”, što sve zajedno proizvode, Italija, Francuska i Velika Britanija. Većina američkih krstarećih raketa ispaljena je sa ratnih brodova u Crvenom moru i iz područja Persijskog zaliva, što bi značilo da su nekim ciljevima u Siriji došle iza leđa.

Što opet nije posebno bitno za odbranu, jer radarski sistemi odbrane trebalo bi da deluju kružno, da pokrivaju sve pravce eventualnog udara. Osim toga, Rusi tvrde da su dva njihova „avaksa” bila neprekidno u vazduhu. Vojni efekti bombardovanja su mali, ali moralno-političke posledice mogle bi da budu velike.

Posebno je pitanje kako bi Rusi reagovali da je neka raketa pogodila ruske baze Tartus i Hmejmim? Pošto Rusi u tim bazama imaju samo jednu bateriju sistema S-300, pomorska baza Tartus, i jednu bateriju sistema S-400, vazduhoplovna baza Hmejmim. Naravno, tu su i sistemi „buk M-2” i „pancir”. Inače, baterija, to su četiri vozila sa po četiri rakete u jednom rafalu. Nedovoljno za odbranu od masovnog avio-raketnog udara „partnera”.

Da li bi u tom slučaju sukob eskalirao u ruski udar po britanskim bazama na Kipru, pokušaj potapanja protivničkih podmornica u Sredozemlju, ili udar po NATO snagama na Baltiku? Što su, zapravo, i najbliži i najrentabilniji NATO ciljevi, ako se sukob nastoji još da održi na režimu stepenovane kontrole i kontrolisane eskalacije. Šta bi u tom slučaju uradio NATO i Ameri? Masovni vazdušno-raketni udari po ruskim bazama na Krimu?

Moskva onda uzvraća i udara po američkim antiraketnim bazama u Poljskoj i u Rumuniji. To još nije teritorija SAD, to još nije upotreba nuklearnog oružja, sve još može da bude samo konvencionalno, ali sve je to blizu da se otme svakoj političkoj  kontroli. Pošto generali mogu da dođu u situaciju da samostalno proširuju rat, jer vremena za političku procenu više nema. Armagedon je tu, a „partneri” glume partnere...  


Komentari86
9ed9f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan
Kada će Rumuni, Bugari, Poljaci, francuzi i ostali da shvate, da rat izmedu velikih sila se neće voditi na teritorije ni Rusije, ni Amerike, već upravo na teritoriji navdenih zemalja, tj Evrope.
Раде Ковачевић
Zvezdan Milojevic@Игор Г.@ Историјски неуспех досадашњих, емпиријских, облика социјализма не значи да ту велику идеју и наду људске цивилизације треба одбацити, јер би тиме људска цивилизација готово сигурно, као што једном рече француски истраживач А. Бадју, била враћена у варварство.Капитализам, наиме, готово сигурно води у коначни глобални рат, јер капитализам, систем заснован на профиту, не може да реши савремене планетарне проблеме.Данас 10% светског становништва поседује 85% укупних планетарних ресурса, што је апсолутно неодржаиво и монструозно.Ни привид демократије није могућ у таквим социјално-историјским околностима.Јесте лагерски ( Достојевски би реко: касарнски) социјализам био базиран на сили, али је (хазардерски) капитализам био, а и данас је, базиран на манипулацији!Ако се узме у етимолошком смислу, израз демократија се не поклапа ни са каквом стварношћу, чак ни у тзв. непосредној демократији (антика), јер и ту и тада само један део популације влада и представља демос.
Deni
Upravo tako - demokratija u kojoj postoji opozicija je zapravo Contradictio in adjecto.
Preporučujem 5
Раде Ковачевић
Узалудно је сада расправљати о томе да ли би данашња Русија у случају поновног напада НАТО-а на Србију ангажовањем своје војске и својим војним средствима бранила Србију, зато што не постоји никакав формално-правни уговор између две државе који би на то обавезивао Русију. Званично, Србија је војно неутрална држава, није чланица ни НАТО-а ни ОДКБ-а, што значи да ако би била нападнута ниједна од ових организација не би имала обавезу да је брани, и не би је бранила, независно од тога да ли је Србија са неком од њих у лошим односно у традиционално добрим односима.У случају напада, при непромењеном стању ствари, а « рат је само наставак политике другим средствима », Србија би морала сама да настоји да сачува своју државу и народ.Зато би у националном дијалогу о Космету Србија требало да пронађе одговор на питање, шта то она у вези са статусом Космета мора, а шта пак може да учини, и, сходно томе, да определи средства и дугорочну стратегију за остваривање свог државног циља.
Zvezdan Milojevic
Поштовани господине Давидовичу, И да су имали новац Руси га не би дали истоку Европе јер су знали да су успоставили недемократске, диктаторске режиме, где није било могуће очекивати демократски преврат. Стаљин је владао гвозденом руком и свако ко би помислио на другачије мишљење зна се где је завршавао. Што би давали паре странцима? На западу Европе је ситуација била другачија. Американци су се плашили Руса. Комунисти су били доста јаки. Па кад имате демократију сасвим је било могуће да у некој од западноевропских земаља на власт дођу и комунисти. Легално, изборима. Да би то спречили Американци су дали паре и убили 2 муве, једним ударцем. Подигли те државе из пепела, и, одагнали опасност од совјетизације. У Енглеској је Черчил изгубио изборе на крају рата, а победили су лабуристи. Дакле, исток Европе је стењао под руском чизмом и ту није било никакве шансе да ће бити уведен капитализам.
Леон Давидович
@ Драган П. Е сад морали бисте ми навести пример где је тада био толики проценат мањина као на КиМ и Војводини. Срби нису били мањина ни у Р. Хрватској ни Р. БиХ већ конститутиван народ. Дакле по уставу били су равноправни. Ако су били запостављани, а јесу, то је опет заслуга српских политичара који су се удварали другима на рачун интереса Срба. Што се тиче КиМ ту су политичари правили тешку глупост. Да би показали свету како су они демократе, а Енвер Хоџа тиранин они су допуштали, чак подстицали насељавање Албанаца из Албаније. Кад су пак дошле деведесете све је рађено противуставно и све би се то догодило да није било република и покрајина. ( Не знам да су републике имали Ирак, Либија, Сирија па како су прошли). Довољно је било имати непријатељску емиграцију, национал шовинизам на домаћем терену и спољни фактор који то подржава и догодило се оно што се догодило. Устав и закони штите државу ако се поштују , а ако се не поштују не вреде ништа.Све је урађено незаконито деведесетих
Драган П.
Господине или друже Леоне, слажем се с вашим коментаром. Опет морам да нагласим оно што сам рекао у свом коментару, а то је да су Македонија, Хрватска и друге републике прошле без покрајина, за разлику од Србије. Јасно је да је политика комуниста била да ослабе Србију, како би федерација била јака. На крају, резултат је такав какав јесте. Неком је признато право на самоопредељење, а неком није (свима јесте, сем Србима, творцима заједничке државе). И све је то на неки начин заоставштина СФРЈ. Свиђало се то неком или не, тако је.
Preporučujem 13
Леон Давидович
@ Драган П. Македонија није имала покрајину али све једно има исте проблеме.Ја сам само претпоставио шта су могли бити мотиви аутора република и покрајина, а то нема везе са мојим личним ставом. Исто тако сматрам да би се исти догађаји одиграли и да није било република и покрајина. У тзв. међународном праву не постоји одредба да некакве аутономне јединице у некој држави имају право на самопредељење. Имају право народи али то је само општа одредба која не каже ни када ни како ?На просторима Југославије није примењен принцип права народа на самопредељење већ управо аутономних јединица што је мимо сваке законитодти. Исто тако Србе у целини ослабила су страдња у ратовима, Први светски рат, Други светски рат са геноцидом који је извршила НДХ. Колико би било Срба да НДХ није извршила геноцид. Који биолошки и интелектуални потенцијал Срба је уништила НДХ.
Preporučujem 18
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja