- Da li su Fejsbuk i Instagram čuvari kulturne baštine
petak, 17.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:56

Da li su Fejsbuk i Instagram čuvari kulturne baštine

Onlajn promocija podstiče kulturnu svest jer društvene mreže omogućavaju svakodnevni ulazak umetnosti u život ljudi.
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 21.04.2018. u 22:00
Фотографија Милорада Стокина са изложбе Уроша Предића

Kada je operski umetnik Milorad Stokin odlučio da 2014. pokrene fejsbuk stranicu sa sadržajima iz nacionalne istorije i umetnosti, nije ni slutio da će četiri godine kasnije njegove objave dopreti do 200.000 ljudi nedeljno. Baš kao što ni profesorka istorije Jelena Živković verovatno nije pretpostavljala da će njen instagram profil posvećen istoriji Beograda na fotografijama za samo dve godine izazvati interesovanje stranih medija za naš glavni grad.

Deo stručne javnosti smatra da su ovakvi autorski, volonterski poduhvati promocije naše istorijske baštine na društvenim mrežama često vidljiviji od „onlajn aktivnosti” nadležnih institucija kulture. S druge strane, ima i onih koji ukazuju na određene paradokse, kao recimo da na ovaj način podaci postaju javni i svačiji i time prestaju da budu arhivski, bez oznake porekla i obaveze čuvanja.

Na Stokinovoj stranici „Fragmenti prošlosti” nalazi se oko 6.000 fotografija iz srpske kulturne istorije – javnih spomenika, umetničkih dela, arhitektonskih celina – uz isečke iz filmova, pozorišnih predstava, intervjua književnika i popularne kulture.

„Sve je počelo kao hobi jer od malih nogu gajim sklonost prema kolekcionarstvu, pa sam želeo da na ovaj način sve što mi je bitno stavim u svojevrsnu virtuelnu galeriju. Ovim se podstiče kulturna svest jer društvene mreže omogućuju svakodnevni ulazak umetnosti u život ljudi”, kaže Stokin za naš list.

Za razliku od njega, Jelena Živković je za „Instagram” prvi put čula od svojih đaka, maturanata britanske internacionalne škole.

„U pauzi su grozničavo pratili vesti na toj društvenoj mreži i šokiralo me je da im je, između ostalog, zanimljiv profil nekog stranca koji svakodnevno pali automobile. Pomislila sam da bi bilo lepo da prate i nešto edukativno o gradu u kome su proveli gimnazijske dane”, kaže ona.

Tako je 2016. nastao profil „Belgrejd foto histori” s više od 6.200 pratilaca, među kojima su i strani novinari, pisci i blogeri koji su od Jelene tražili savete šta sve da posete u Beogradu ili gde da nađu građu za svoja istraživanja o Balkanu i Jugoslaviji.

„Takođe, mnogi stranci svakodnevno ističu šta su sve na profilu naučili o gradu za koji do tada nisu ni čuli”, objašnjava Jelena.

Prema mišljenju istoričara Dejana Ristića, istraživanje, čuvanje, stručno obrađivanje i prezentovanje kulturnog nasleđa ne može se zamisliti bez upliva IT tehnologija i, pogotovo, društvenih mreža.

„Naša tradicionalna inertnost i nespremnost da prihvatimo pogodnosti savremenih tehnologija u zaštiti i prezentaciji kulturnog nasleđa proističe iz nedovoljne svesti o značaju kulture u savremenom dobu. Uloga društvenih mreža postaje sve značajnija, a interakcija između specijalizovanih stranica na ’Fejsbuku’ ili ’Instagramu’ i brojnih zainteresovanih pojedinaca i grupa je svojevrstan fenomen”, smatra Ristić.

Mnoge ustanove kulture u Srbiji su prisutne na društvenim mrežama, dodaje on, ocenjujući da broj pratilaca njihovih stranica retko prelazi deset hiljada.

Za Aleksu Ciganovića, predsednika Društva konzervatora Srbije, društvene mreže su u oblasti zaštite kulturnog nasleđa postale specifičan milje nosilaca znanja i kolektivne memorije.

„One su porodični albumi savremenog društva koje je zaboravno, prometno, tendenciozno, vrednosno nestabilno. Za razliku od novinske građe koja je tekovina modernih industrijskih i ideologizovanih društava 19. i 20. veka, društvene mreže su tekovina postmoderne senzualnosti, ideje o tome ’kako je moglo biti’ sa snažnijom utopijskom crtom. One su značajan mehanizam građanske participacije, mesto uporišta, revalorizacije iskustva i ispoljavanja naknadne pameti, ali i čin delegiranja određenih zahteva izvršiocima vlasti”, kaže Ciganović.

On opaža i tri paradoksa u vezi s predstavljanjem istorije na društvenim mrežama.

„Prvi je da podaci postaju javni i svačiji i time prestaju da budu arhivski, bez oznake porekla i obaveze čuvanja. Drugi je obrnuta srazmera količine arhivirane građe u odnosu na moć i vrstu savremenih medija u koje se pakuju takvi podaci – kao da se nova građa o nasleđu manje odlaže u dosijee nego što se to nekada radilo. I treći paradoks je duboka podela znanja koja pripadaju istoj stručnoj odnosno naučnoj oblasti bez njihovog međusobnog povezivanja i objedinjavanja”, navodi Ciganović.

Ipak, u celini, dodaje on, ne bi trebalo zavaravati se preteranom demokratičnošću društvenih mreža jer su one „suštinski novi mehanizmi ideoloških zagovaranja, sistema odnosa ’označitelja i označenog’, grupisanja, selekcije i fragmentiranja po određenom javnom pitanju”.

„U tom smislu, one su zapravo stvar ’(ne)originalnosti’ pojedinca iako sadrže određeni nivo kolektivnog kreativnog kolaža”, zaključuje Ciganović


Komentari0
0490c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja