Koliko sudija u Srbiji trenutno ima policijsku zaštitu – tajni je podatak, a ko će je od nosilaca sudijske funkcije imati zavisi od procene ugroženosti, koja je uslovljena društvenim, političkim i ekonomskim prilikama u našoj zemlji. Saopštiti tačan broj sudija koji je pod zaštitom državnih službi bezbednosti ili pak reći u kojim predmetima oni postupaju (neobjavljivanje imena se podrazumeva), kažu „Politikini” sagovornici, značilo bi iscrtati im metu na čelu.
Aleksandar Stepanović, predsednik Višeg suda u Beogradu, smatra da sudije u Srbiji nisu ništa više ili manje ugrožene od kolega u drugim državama i da naša zemlja ne predstavlja nikakav izuzetak u tom smislu.
– Nezavisnost sudije je neprikosnovena i zagarantovana Ustavom i zakonom, ali ona sobom nosi i bezbednosne rizike. Iako su pretnje sudijama česte, one ne iziskuju uvek potrebu za fizičkom zaštitom, već to zavisi od bezbednosne procene ugroženosti u svakom konkretnom slučaju. Za vreme mog petogodišnjeg mandata, sudije su mi se obraćale i informisale me o svim pretnjama koje su razmatrali i procenjivali nadležni organi. Kada govorimo o pretnjama nosiocima pravosudnih funkcija uopšte, treba reći da se one poslednjih godina češće upućuju preko interneta i društvenih mreža. Određeni broj ovakvih slučajeva je procesuiran pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu – kaže Stepanović.
Broj ljudi koji će biti angažovani, kao i broj vozila i druge opreme koja će se koristiti u svrhu nečije bezbednosti zavisi od procene. Operativni timovi, čiji broj zavisi od bezbednosne procene, štite ličnost od bilo kog ugrožavanja neke osobe iz neposredne blizine do srednjih distanci, 360 stepeni oko štićene osobe. Pored toga, članovi tima imaju zadatak i da po potrebi evakuišu štićenu osobu.
Sudijska funkcija, prema njegovim rečima, podrazumeva donošenje odluke o najvažnijim ljudskim pravima i interesima, pa samim tim, pretnje najčešće potiču od nezadovoljnih stranaka u postupku. Prevashodno su to okrivljeni pošto se njima, u sudskom postupku, može uskratiti, odnosno ograničiti jedno od osnovnih ljudskih prava, a to je pravo na slobodu.
Nijedan sudija, bez obzira na to u kojim predmetima i odeljenjima postupa (odeljenje za organizovani kriminal, odeljenje za ratne zločine i odeljenje za borbu protiv korupcije) nema zaštitu „po difoltu”, odnosno onu koja se podrazumeva.
– Prema mojim saznanjima, sa pretnjama i bezbednosnim izazovima suočavale su se sudije beogradskog Višeg suda bez obzira na to u kojoj materiji postupaju. Ipak, najviše sudija „pod zaštitom” bilo je među onima koji postupaju u krivičnoj materiji. Primera radi, više od deset sudija iz redova, kako opšteg, tako i posebnih krivičnih odeljenja ovog suda, nalazilo se u nekom trenutku pod zaštitom pripadnika MUP-a i drugih službi bezbednosti. Danas se u Višem sudu u najvećem broju slučajeva pruža zaštita sudijama koje postupaju u krivičnim predmetima i predmetima organizovanog kriminala. Ovaj sud ne samo što je nadležan da sudi za najteža krivična dela, već je isključivo nadležan da postupa u predmetima u kojima su okrivljeni pripadnici organizovanih kriminalnih grupa, zato su sudije u njemu izloženije javnosti od kolega u drugim sudovima, a samim tim je i njihova bezbednost češće bila predmet analize u pogledu stepena ugroženosti – navodi predsednik Višeg suda u Beogradu.
Koliko će dugo neki sudija biti pod zaštitom državnih službi bezbednosti zavisi, opet, od procene ugroženosti i njenog intenziteta. Poslovi bezbednosti nosilaca najviši sudijskih funkcija, kako je za „Politiku” rečeno u MUP-u, povereni su Jedinici za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata.
– Osobe koje se bezbednosno štite dužne su da omoguće primenu mera bezbednosne zaštite koje se preduzimaju u cilju njihove bezbednosti. Neposredna fizička zaštita određenih osoba podrazumeva stalno fizičko prisustvo policijskih službenika prilikom njihovog kretanja peške, automobilom ili nekim drugim prevoznim sredstvom u zemlji, inostranstvu i u situacijama kada borave u određenim objektima, na javnim skupovima
