utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:14

Makronov ključni obračun sa sindikatima

Do sada najveći test za predsednika: u toku tromesečni štrajk železnice, avio-saobraćaja, dela radnika zaposlenih u energetici, đubretara i studenata. – Trenutno u Parizu najbolje zarađuju – taksisti
Autor: Sandra Gucijanponedeljak, 23.04.2018. u 22:00
Излазак из воза под будним оком радника обезбеђења (Фото:С. Гуцијан)

Od našeg specijalnog izveštača 

Pariz – Ukoliko planirate odlazak u Pariz do 28. juna, bilo bi dobro da još jednom razmislite. Jer je trenutno ovde u toku serija štrajkova, od kojih je najveći na železnici, a koji po analitičarima predstavljaju do sada najveći test za Makronovu vladu.

Iako su u osnovi protesta zahtevi za veće plate i borba protiv vladinog predloga mera koje predviđaju ukidanje brojnih beneficija koje su radnici imali od 1920. godine, uključujući garanciju doživotnog posla i prevremenog odlaska u penziju, železničari – kojima se priključili zaposleni u avio-saobraćaju i sektoru energetike, kao i studenti i đubretari – strahuju da će najavljene reforme izmeniti izuzetno povoljan sistem socijalne zaštite, po kojem je Francuska poznata. Primera radi, Francuska troši na sistem socijalne zaštite više od bilo koje zemlje Evropske unije – 34,3 odsto BDP (prosek EU je 28,7 procenata).

„Er Frans” je objavio da u dane štrajka bude otkazano oko 30 odsto letova. Zarade pilota i zemaljskog osoblja zamrznute su od 2011. godine. Neke od francuskih univerziteta takođe su zauzeli studenti koji se izjašnjavaju kao radikalni levičari i anarhisti, a koji protestuju zbog nedavno uvedenog selektivnijeg upisa na fakultete.

Najmasovniji štrajk je u sektoru železnice, koji vode četiri sindikata državne železničke kompanije SNCF, a koji stvara i najviše problema za oko 10 miliona građana Pariza (sa predgrađima) i za oko 30 miliona turista, koliko se procenjuje da godišnje poseti Grad svetlosti. Nije poremećen samo saobraćaj u Francuskoj, već i u Evropi. Ova kompanija zapošljava 180.000 radnika u 120 zemalja i dnevno šalje 14.000 vozova širom sveta.

Ajfelov toranj u senci terorizma i emigranata
Veliki broj policajaca na konjima ili biciklima, kao i patrole pod punom ratnom opremom sa mašinkama, uobičajena su slika na ulicama Pariza, naročito u okolini najvećih turističkih atrakcija poput Ajfelovog tornja. Mere obezbeđenja su veoma stroge, prolazi se kroz metal-detektore, pregledaju torbe, a ovo pravilo važi čak i za ulazak u radnje i restorane. Nova slika na ulicama Pariza, uz prosjake, jeste i veliki broj emigranata, koji su se takođe rasporedili u blizini turističkih atrakcija. Najviše ih je duž Jelisejskih polja i na ulazu u metro stanice: obično je u pitanju četvoročlana porodica, sa natpisom „Pomozite, izbeglice iz Sirije”.

Za Srbe, navikle na blokadu ulica, proteste i pešačenje, trenutni štrajk u glavnom gradu Francuske, koji predvodi prokomunistički orijentisan najveći sindikat, u najmanju ruku je čudan. Jer, štrajkuje se dva dana, zatim tri dana sve funkcioniše normalno. I dok železnica dnevno gubi najmanje 20 miliona evra, kako je za medije izjavio direktor železničke kompanije SNCF Gijom Pepi, jedno je sigurno: u Parizu trenutno najbolje zarađuju taksisti.

Štrajk inače obuhvata delove metroa, RER (vozove koji saobraćaju od centra Pariza ka predgrađima i delom idu ispod zemlje poput metroa) i velike linije na kojima operišu TŽV, brzi vozovi. Osim što su u danima štrajka pojedine linije ukinute i smanjen broj vozova, ukidaju se i pojedine stanice, pa se može dogoditi da sa koferom od 20 kilograma „prešišate” izlaz za aerodrom. U takvom slučaju nema druge do da potražite alternativni put za povratak na željenu stanicu, kombinujući nekoliko metro ili RER linija.

Štrajk je počeo 3. aprila, posle najave predsednika Makrona da je neophodno osavremeniti položaj radnika na železnici koji datira još iz 1920. godine, odnosno vremena kada je ovaj posao bio fizički opasan i psihički zahtevan. Privilegije tada uspostavljene i danas podrazumevaju garantovani posao i odlazak u penziju sa 52 ili 57 godina, uz besplatna putovanja za članove porodice (u Francuskoj se u penziju odlazi sa 62 godine života). Železničari zahtevaju da se ovaj sistem ne menja, ali traže i povećanje plata od šest odsto, dok je vladin predlog povišica od dva procenta i da stare privilegije ne važe za nove zaposlene.

Nekadašnji predsednici Širak i Sarkozi takođe su pokušali da raspetljaju zastareli železnički čvor, ali su odustali od reformi pod pritiskom štrajkova koje su podržali i ostali građani. Danas je situacija nešto drugačija, jer, prema istraživanjima, javno mnjenje je podeljeno: 52 odsto građana podržava reforme, a 48 procenata proteste.

U podršci štrajkačima, a protiv reformi, ujedinili su se i krajnja desnica i krajnja levica, kao i deo Makronovih birača, tvrdeći da je pravi plan vlade privatizacija železnice i okončanje privilegovanog sistema socijalne zaštite.

Putovanje od 500 evra za Srbe – besplatno

U samom gradu štrajk se ne oseća previše, autobusi rade normalno, a šetnja je prijatna opcija ukoliko nemate strpljenja da čekate proređen metro. Najveći problem je putovanje van Pariza. SNCF svakoga dana posle 17 časova ažurira na sajtu spisak polazaka za sledeći dan, šalje i obaveštenja imejlom, a na svih šest stanica raspoređeno je dodatno osoblje koje putnicima objašnjava da kupljenu kartu mogu da zamene za neki drugi dan ili im se vraća novac.

Većina putnika tako i uradi, a za one poput Srba, koji su u protekle dve decenije svašta preturili preko glave, odustajanje nije opcija. U toku jednog od dana štrajka uputili smo se u Gar Sen Lazar, drugu najprometniju SNCF stanicu u Francuskoj, u kojoj vozovi sa 27 platformi dnevno prevezu oko 450.000 putnika. Iako je stanica bila sablasno prazna, oni retki koji su se usudili da dođu otkrili bi da pojedini vozovi ipak saobraćaju i da uz dosta snalažljivosti mogu u istom danu da odu iz Pariza i da se vrate. I to besplatno.

Tako smo i mi obišli Vernon i Živerni, gradiće udaljene 75 kilometara od Pariza, kombinujući prvo metro i RER, pa brzi voz i na kraju turistički vozić. Zanimljivo je da putnicima na velikim linijama niko nije tražio kartu, iako su kondukteri patrolirali kroz vagone. Prednost hrabrih u danu štrajka bili su prazni vozovi, pa su malobrojni mogli da se baškare u vagonima prve klase.

Do Vernona smo, dakle, došli besplatno, u prvoj klasi, a jedino je osam evra koštao turistički vozić (poput onih koji kruže Kalemegdanom ili Budvom) do susednog Živernija, mesta u kojem je živeo Klod Mone, jedan od najvećih slikara. Poređenja radi, u regularnim uslovima, ovo povratno putovanje vozom košta najmanje 26 evra, a autobusom od 60 do 120. Taksi od Pariza do Moneovog grada u jednom pravcu je 250 evra.


Komentari6
cdc11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

laza lazic
Nestalo para iz kolonija,presusili izvori prihoda iz robovskih zemalja.Robovlasnici besni i uplaseni cega ce sada da se sete.
Mile
To su sindikati i ozbiljna borba za svoja prava .U Srbiji to ne postoji , sve poltroni vlasti , a vlast terorise narod , uzasno teskim uslovima zivota ljudi koje je vlast stvorila , i na to niko ne reaguje .Vlast manipulacijama prikazuje da je stanje dobro , i ako je tesko najteze do sad ?(skupi komunalni troskovi , skupa hrana , gorivo , struja, a plate male ..uz to losa beznednost i losa pravda ...to je stanje u Srbiji ?A narod cuti ?
Saculatac
Kad strajkuju djubretari, onda je veoma ozbiljno. Ako se ne prodaju vodje sindikata, nesto moze i da bude. Nesto je tu neobicno! Izabere se predsednik, demokratski, onda on pocne da vlada nedemokratski, hoce da promeni narod, a gle cuda, narod nece da ga otera. Narod hoce da ga popravi. Popravka strajkovima, Moz` da bude, al` ne mora da znaci. Manjina manjine neda novce, a vecina, neda radnicka prava i hoce svoje novce nazad. Natezanje konopca. Ko ce kome da podmaze tlo pod nogama? Ako Francuzi izdrze, promenice ostale disciplinovane evropljane. Samo da li su ovi novi Francuzi, oni stari pametni Francuzi? Zelim im uspeh.
Milorad Mrdja
U svetu je na sceni povratak iz realnog kapitalizma u feudalizam. U Srbiji je taj eksperiment uspeo, pa zašto ne i drugde.
Aleksa Petrović
Финансијска олигархија или Финансијска елита, како их називају на Западу,тј. они појединци који располажу стотинама милијарди, који имају у власништву највеће банке и мултинационалне корпорације, који се сваке године састају у хотелу Билдерберг, желе да још више увећају своја баснословна богатства, умањивањем зарада радника, укидањем система социјалне заштите и сл. На западу је све више појава тзв. прекаријата - радника држиш онолико дуго колико мислиш да ти је потребан а после адио! Макрон је само експонент те монструозне групе милијардера и мора да извршава оно што је њихов интерес!Дакле Бог нек нам је напомоћ!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja