Samo nekoliko dana nakon što je američki investicioni fond KKR na sastanku sa predsednikom Aleksandrom Vučićem najavio nove investicije, saznali smo detalje jedne važne transakcije. Željko Mitrović, vlasnik Televizije Pink, prema pisanju lista „Danas”, prodao je delove svoje medijske korporacije Pink M i Pink BH ovom američkom investicionom fondu. KKR, čije je zaštitno lice bivši šef CIA Dejvid Petreus, preuzeo je 2013. godine kablovskog operatera SBB, a preko svoje ćerke firme „Junajted grup” u Srbiji poseduje i Televiziju N1. Predsednik Vučić zbog toga je vrlo često ovu televiziju nazivao američkom, a u studiju TV Pink, N1 su znali da nazivaju i CIA televizijom.

Vlasnik ružičaste televizije je za „Večernje novosti” objašnjavao da je imao ponudu da proda celu kompaniju „Pink internešenel”, uključujući čak i „Er Pink”. Prema Mitrovićevom priznanju, kupac je ponudio pola milijarde evra, što je vlasnik „Pinka” odbio. A za „Danas” je potvrdio da je prodao televizije u BiH i Crnoj Gori.

Željko Mitrović juče nije odgovarao na pozive i poruke iz redakcije „Politike”, a za danas je najavio sastanak sa regionalnim direktorima svojih televizija. Kako je najavljeno, Mitrović će svom menadžmentu saopštiti poslovne odluke koje je doneo o budućnosti svih televizija sa prefiksom Pink u Srbiji i regionu.

Upućeni kažu da su Mitrovićevi motivi da proda deo kompanije – finansijske prirode. Konsolidovani izveštaj o poslovanju cele grupacije za 2017. godinu još nije objavljen, a prethodnu godinu kompanija je završila sa plusom na računu od 56 miliona dinara. Međutim, kompanija Željka Mitrovića opterećena je kreditima. Tako su dugoročne obaveze ove kompanije na kraju 2016. godine iznosile 5,48 milijardi dinara, što je oko 45 miliona evra. Kratkoročne obaveze „Pink internešenela” iznosile su 2,03 milijarde dinara (16 miliona evra).

„Pink” ostvaruje i velike poslovne prihode, koji su na kraju 2016. godine na nivou cele kompanije bili veći od 6,5 milijardi dinara. Iz izveštaja se vidi i da je „Pink” korisnik takozvanih mekih kredita, koje država daje po povoljnijim kamatnim stopama. Obaveze Željka Mitrovića prema Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) na dan 31. decembra 2016. godine iznosile su 3,65 miliona dinara. Najveći poverilac „Pink internešenela” je AIK banka biznismena Miodraga Kostića. Ova banka je 25. januara 2016. godine kupila dug „Pinka” prema nekadašnjoj Hipo Alpe Adrija banci. Kompletan iznos zajma bio je veći od 10 miliona evra, a AIK banka ga je kupila po ceni od 4,7 miliona evra. Zbog duga prema Hipo banci poslovni objekti „Pinka” u Šimanovcima i u Ulici neznanog junaka bili su pod hipotekom. Nakon što je AIK banka isplatila kompletnu kupoprodajnu cenu hipoteke su izbrisane, navodi se u finansijskom izveštaju ove kompanije.

Sve to, prema oceni brokera Nenada Gujaničića, znači da je „Pink” na kraju 2016. godine bio prilično zadužen. Ukupan neto dug iznosio je 7,5 milijardi dinara.

– Naravno, bitne su i kamate po kojima se ova kompanija zaduživala, ali generalno govoreći, zaduženije kompanije teško mogu računati na povoljne uslove, ako govorimo striktno o tržišnim kreditima. Kada se zaduženost stavi u kontekst profitabilnosti, neto dug „Pinka” na kraju 2016. godine bio je 3,8 puta veći od njegovog profita pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA), što se može karakterisati kao prilično visoka zaduženost. Takođe, dug na kraju 2016. bio je 1,7 puta veći od kapitala kompanija, što takođe ukazuje na solidnu zaduženost – ocenjuje Gujaničić za naš list.

Manjinski vlasnik „Pinka” je kompanija „Dajrekt medija”, čiji udeo u ovoj firmi iznosi 10 odsto.

Analitičar Dragoljub Anđelković za „Politiku”, kaže da su motivi Željka Mitrovića da proda deo svoje kompanije KKR-u pre svega finansijske prirode.

– Kada je o novcu reč, nema prijateljstva – objašnjava naš sagovornik.

Sa druge strane, motiv KKR-a je širenje geopolitičkog uticaja na region, dodaje naš sagovornik.

– Ako govorimo o eventualnoj izmeni uređivačke politike, mislim da se u Crnoj Gori ona neće mnogo promeniti. Lokalna uređivačka politika Televizije Pink M u Crnoj Gori je stigmatizovala srpsku zajednicu. Sa druge strane, moglo bi da dođe do promena kad je reč o televiziji u Bosni i Hercegovini, jer je Pink BH imao korektan odnos prema Republici Srpskoj – kaže Anđelković.