utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24
OMILjENI SUGRAĐANI

Brica za 21. vek

U novosadskoj berberskoj radnji Andrije Nikitovića sa velikog di-džej gramofona čuje se muzika Kvinsija Džonsa, a „krov” deli sa kafićem
Autor: Snežana Kovačevićčetvrtak, 26.04.2018. u 08:15
Младе снаге у "Берберају" (Фото С. Ковачевић)

Kad se kakav Brica bavi berberajem, mnogi bi tu odmah mogli da zamisle starog majstora i lokal u kome sa radija tiho svira narodna muzika. Ali Andrija Nikitović – Brica iz Novog Sada zamislio je to malo drugačije. Ima 37 godina i polovinu svog života ne rastaje se od makaza. Radi u centru grada, u ulici Mite Ružića. Mladi je otac devojčice od tek četiri meseca, a „matori” je samo izraz kojim ga pozdravljaju mnogi iz reke ljudi koji prolaze starom gradskom uličicom kraj njegovog lokala: prijatelji, poznanici, mušterije, mlađa i srednja generacija Novosađana. U njegovom „Berberaju” svira neka druga muzika. Kvinsi Džons, recimo, sa velikog di-džej gramofona.

Šiša punih petnaest godina u ovom kvartu popularnom po noćnom provodu, odmah pored ulice Laze Telečkog, još od vremena kad ona nije postala to što je danas. Možda zato ne čudi što je Brica kasnije proširio posao zajedno sa prijateljem, takoreći pod istim krovom, na pab, a zatim i ženski frizeraj.

Zanat zlata vredan

Davno je imao san, priča nam, da ima ogroman berberaj, u jednom delu sa igricama, bilijarom, fliperima, u drugom sa šankom, jer voli svoj zanat, muziku, žurke, kafane. „Jedno drugo vuče, želiš bolje i bolje”, objašnjava.

Sa školom se, kako kaže, nije baš najbolje slagao i menjao ih je dok nije završio za frizera. Smatra da mladi greše u poimanju zanatstva, ocenjujući da nisu svi ljudi za fakultete, ali da nisu ni svi skloni zanatima.

„Pokušavam da budem dobar uzor drugima u smislu da možeš i sa trećim stepenom stručne spreme nešto u životu da napraviš. Apelujem na mlade da uče zanate, oni će 'ubiti' lovu sa zanatima”, kaže u slengu.

Šiša – za ljude u nevolji
Kada je svojevremeno jedan novosadski mališan pao sa terase, Brica je za njega organizovao akciju prikupljanja pomoći kojoj se priključilo mnogo ljudi u gradu i sakupljeno je oko dva i po miliona dinara. Od tada su mu, kaže, razne akcije pomoći postale, maltene, svakodnevica. „Ćale tog dečaka mi je nedavno čestitao Uskrs. Dolaze i drugi, zamole za pomoć. Onda, šišamo ceo dan i svu lovu koju tad skupimo uplatimo negde”.

Kada je on svoj posao započinjao, kvart u kome je iznajmio lokal nije bio tako masovno posećivan, niti je bilo mnogo kafića, prolazio je tuda i drugačiji svet. Brica veruje da u svemu postoje ciklusi i da ono što je nekad bila alternativa mora kasnije da postane komercijala. Bilo je momenata kada je i sam zastao, pomislio da će odustati od posla.

„Radio sam ceo dan ko crnac, imao sam platu najprosečniju na svetu, ako ne i ispod, a moji vršnjaci su bili na Dunavu i 'čilirali'. Ne žalim se, ali sam video da nešto ne valja u toj računici – gde sam ja pogrešio, brate, imam svoj lokal, radim ceo dan, svaki dan i šta...”, priča.

Imao je priliku da ode iz zemlje pre desetak godina u Ameriku, ali nije želeo da ostavi majku – emotivac je, objašnjava, a nije mogao ni da ostavi Novi Sad.

„U međuvremenu sam uzeo kredit, zakopao se sa računima i morao da giljam dalje. Nema tu puno mudrosti, ali moraš da radiš, da 'plivaš' i da se menjaš. Moraš i da si vidra, mada ja to nisam bio, voleo sam motore, muziku, ekstreme, padobranstvo”, priča o svojim strastima.

Najpre je mislio da ne mora da se menja. Kasnije se ispostavilo da greši i da mora da, kako kaže, evoluira, inače ga nema. Navodi primer da je pre odbijao da koristi socijalne mreže, da ulaže u neke segmente posla...

Kada se baviš biznisom, poručuje, nema mesta preterivanju i egzibicijama, jer više nisi sam i finansijska konstrukcija mora da bude stabilna.

Na njegovu frizersku stolicu selo je mnogo Novosađana i naglašava kako nisu hladni kako se o njima priča: „E sad, što neće na prvu loptu da se zagrle sa tobom i da idete da rakijate to veče – to je nešto drugo, što ne znači da te manje ili više poštuju, vole ili ne vole”.

Novosađanin, a „dođoš”

Novosađaninom smatra svakog ko se oseća tako i ko živi u ovom gradu.

„Mnogo je veći Novosađanin neki lik koji možda nije odavde, koji je došao, koji plaća porez, radi, vredan je, govori svom komšiji dobar dan, a možda – bože moj, ima bosanski naglasak. I, šta ćemo sa tim? Pa, nijedan veliki grad nije nastao bez onih koji su došli pride”, kaže Brica, navodeći da je i sam „maltene dođoš”.

Rođen je u Novom Sadu, majka mu je iz Glamoča u Bosni, dok je otac iz Vojvodine, ali su i očevi preci tu došli. Nije to daleka istorija, kaže Andrija Nikitović, sve je to istorija – treptaj oka.


Komentari0
376cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja