petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 25.04.2018. u 19:31 N. Đurić

Bilbordi o Velikom ratu izazvali politički zemljotres u Crnoj Gori

Ideja budvanskih vlasti da obeleži „oslobodilački ulazak srpske vojske 1918” u Podgorici shvaćen kao „napad na crnogorsku državnost”
Контроверзни билборд обновио црногорске поделе (Фото: Фејсбук)

Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata u Budvi izazvalo je pravi „zemljotres”. Vlasti u ovoj opštini, koje su pre dve godine na izborima smenile višedecenijsku vladavinu Demokratske partije socijalista (DPS), postavile su bilborde koji najavljuju veliki jubilej – „oslobodilački ulazak srpske vojske 1918. u Budvu, na Mitrovdan 1918”.

Procrnogorski orijentisana opcija poručuje da je najava proslave sto godina od Velikog rata i ujedinjenja Crne Gore i Srbije „osmišljena provokacija porobljivača iz Beograda, udar na ustavni poredak zemlje i ruganje crnogorskom suverenitetu, naciji i državi”.

Njihova zajednička poruka je sažeta i u sledećim rečima:

„Bilborde treba hitno ukloniti jer veličaju okupaciju, a one koji su ih postavili treba kazniti...” Nisu oklevali, presavili su tabak i podneli krivične prijave protiv svih koji su bilborde postavili.

Opštinska vlast koja je postavila bilborde uporno ponavlja da su oni „istorijska činjenica, istina i zahvalnost oslobodiocima iz 1918. godine i oni nemaju za cilj da stvaraju podele, već da ujedinjuju Crnu Goru”.

Povodom bilborda koji su nedavno postavljeni u Budvi saopštenjem za javnost oglasilo se i Ministarstvo kulture Crne Gore.

„Najsvežijom propagandom na području Budve, pre svega, šalju se poruke koje nemaju bilo kakvo utemeljenje u istorijskoj faktografiji. Ono što je nesumnjivo je da se kroz pokušaj falsifikovanja istorije pokušava isprovocirati građanski koncept Crne Gore”, saopšteno je iz ministarstva.

Iz Ministarstva kulture je poručeno da „svi istorijski izvori nedvosmisleno ukazuju kako je ’oslobođenje Budve’, zapravo, predstavljalo čin povlačenja austrougarske vojske sa crnogorskog primorja, u čemu nije učestvovala armija nijedne druge države”.

I dodaju: „Istine radi, faktografija govori kako se, pri povlačenju austrougarske vojske, jedini kontakt jugoslovenskih trupa sa njima na području Crne Gore dogodio u borbama oko Podgorice, 17. i 18, što nedvosmisleno govore svi istorijski podaci. Srpske trupe u Budvu su ušle tek po povlačenju austrougarskih, pa o tom činu nije moguće govoriti kao o oslobođenju u bilo kojoj formi. Naprotiv.”

Predsednik Odbora za proslavu jubileja stogodišnjice oslobođenja Budve Marko Bato Carević tvrdi da je začuđen ovakvom reakcijom.

„Bilbordi postavljeni duž budvanske opštine u susret velikom jubileju – stogodišnjici od završetka Velikog rata – podsećaju i spajaju, i nikako nisu tu da dele. Na njima je slika srpske vojske koja je oslobodila Budvu na Mitrovdan 1918. godine, a rame uz rame su najveći crnogorski i srpski heroji, čime je iskazano čuveno jedinstvo u borbi protiv nadmoćnih neprijatelja u to teško i odsudno vreme”, kaže Carević.

Oni koji zagovaraju tezu oslobodilačkog poduhvata 1918. godine kažu da bilbordi nemaju za cilj da stvaraju podele, već da ujedinjuju Crnu Goru. Ovim povodom oglasio se i predsednik saveta Mitropolije nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve Steva Vučinića, koji je za portal CdM rekao:

„Ti bilbordi su brutalni oblik medijske okupacije crnogorskoga prostora, kojim se naručioci iz budvanske opštine rugaju crnogorskom suverenitetu, državi i naciji. Oni doslovno veličaju  okupaciju, koju su, na Mitrovdan, 8. novembra 1918. godine, i tih dana, počinile srpske trupe. Podstaknuti od okuražene opozicije, koju podržava Rusija, Srbija i Republika Srpska, ovim aktom budvanska opština je objavila svojevrsni rat Crnoj Gori.”

Predsednik Odbora za proslavu jubileja stogodišnjice oslobođenja Budve u Drugom svetskom ratu i Marko Bato Carević podseća da je „više od 500 Budvana i oko 1.000 Bokelja učestvovalo u crnogorskim i srpskim trupama u borbama od 1914-1918. godine”.

„Nisu to učinili samo oni koje je rat zatekao na svojim ognjištima, već i oni koji su otišli u prekomorske zemlje. Odbor neće dozvoliti da se njihove žrtve zaborave, jer njihovi su junački podvizi dostojni najvećih priznanja”, poručio je nedavno Carević.

Marković: Vlada neće dopustiti prekrajanja istorije

Podgorica – Premijer Crne Gore Duško Marković je nakon premijerskog sata u Skupštini Crne Gore, povodom bilborda koji su se pojavili u Budvi, novinarima saopštio:

„To je falsifikovanje istorije, to je neodgovoran odnos budvanskih vlasti. Crna Gora i građani Budve vide kakvu imaju vlast. Mi nećemo dozvoliti falsifikovanje istorije. Odgovorićemo na taj atak na našu državu i na njenu istoriju svojim stavom, a u nekoj sledećoj fazi možda i pokretanjem nekog odgovarajućeg postupka.”

Komentari60
5dec8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Војин
Фантастично спиновање на страницама Политике(?) па још у наставцима од једног, како се види, титоистичког корифеја који је, савим злонамерно, стигматизовао Краља Александара кроз "бугарку девојчицу" све по рецепту из литературе удбашког писца Баранина који је имао задатак да оцрни све српске историске личности. Тако је написао да је Карађорђе убио оца а он је имао очуха, који је пошао да поткаже Турцима да се спрема устанак у Србији. Такође је измишљен и сл. са "кошницом" и Карађорђевом мајком - све из исте кухиње из које је и дотични чланкописац.. А да се устанак морао подићи и да је догорело до ноката каже народни певач:" Ту кнезови нису ради кавзи већ је рада сиротиња раја...." што потврђује да су богати међу нашим народом били богати јер су били верене слуге окупатора, што се из приложеног види јер дотични пише окупаторском латиницом ! Александар Карађорђевић је био син кнегиње Зорке и рођени унука књаза Николе и ако је било сукоба било га је у породици* а не између "народа" !
Vladislav Marjanovic
Proslo je, od tada, mnogo vremena, pa ni propaganda nije spavala. Domaca je uveravala javnost da je stvaranje zajednicke drzave bio oslobodilacki proces i izraz narodnih stremljenja, dok je strana (pre rata tzv. "revizionisticka" ukljucujuci sovjetsku, komunisticku, a posle raspada Titove Jugoslavije, zapadna) tvrdila da se radilo o srpskom ugnjetavanju. Javnost se priklanjala bilo jednoj, bilo drugoj propagandi gledajuci u tom procesu ne interese vlasti odn. vladajucih krugova, vec rdjavu nameru citavih naroda koji su pausalno obelezavani kao ugnjetaci, izdajnici, separatisti, unitaristi. Nekome je to koristilo, a i sada nekome koristi jer je istorija politizovana, a u tom procesu ucestvuju ne samo diletantni koji nedovoljno poznaju istorijske procese, vec, na zalost, i profesionalni istoricari. No, dogod se istorijska zbivanja budu izvlacila iz konteksta i svodila na kolektivisticke identifikacije, dotle ce elitama biti moguce da manipulisu javnoscu kako njima odgovara.
Vladislav Marjanovic
(II deo) Sta je onda "oslobodjenje", sta "okupacija"? Moze se reci da je "oslobodjenje" uklanjanje bivseg okupatora (naravno inostranog, pa jos i druge vere). Medjutim, "oslobodjenje" bi znacilo i vracanje nezavisnosti bivsim nekada suverenim drzavama. Desilo se,medjutim, da je na zapadnom Balkanu, suverenitet u savremenom smislu reci, pored Srbije imala jos samo Crna Gora. No, Crnoj Gori nije bila vracena drzava, vec je ona, kao i drugi narodi (kasnije republike) ukljucena u jednu novu drzavnu tvorevinu u kojoj je dominirala srpska dinastija. Da je posle Prvog svetskog rata (ali i Drugog) doslo do referenduma, moglo bi se reci da je nova, zajednicka drzava, zaista stvorena voljom naroda (tacnije jedne odredjene generacije). Medjutim, saglasnost o ujedinjenju izvrsena je na osnovu na brzinu sazvanih skupstina samozvanih narodnih predstavnika pod pritiskom pristalica (i predstavnika) srpske vlasti. Bilo je to prisajedinjenje, bez izrazene volje naroda, ali uz prisustvo srpske vojske.
Vladislav Marjanovic
Kad sam bio sasvim mlad i, polovinom sedamdesetih godina, u tada zadrtokomunistickom Institut za savremenu istoriju radio, dodje nam u posetu makedonski istoricar i jos poznatiji narodni heroj general Mihailo Apostolski da nam drzi predavanje. Ne znam vise sta je bila tema, ali sam upamtio ove njegove reci: "Sta vi Srbi govorite da ste oslobodili Makedoniju. Vi ste je okupirali". Za mene, vaspitavanog u duhu bratstva i jedinstva bio je to sok. Pitao sam se, kako su to "okupirali" kad su srpski vojnici ginuli sa uverenjem da oslobadjaju podjarmljenu bracu. U to su verovali ne samo obicni vojnici vec i vodece licnosti, mozda cak i prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic. Ako je tacna tvrdnja koju je jedna peticija "makedonstvujuscih" Drustvu naroda iznela, da je Aleksandar navodno u "oslobodjenom" Skoplju osamario jednu devojcicu koja mu je predala cvece zato sto mu je rekla da je Bugarka (!) onda bi tragedija nesporazuma oko "okupacije" i "oslobodjenja" bila jos veca. (nastavice se)
Sinisa
Nikada vise ne trebamo da ujedinjujemo ni sa kim jer smo se ceo prosli vek ujedinjavali sa nekom"bracom",ginuli,misli li da smo isti narod,a ispali smo najgori hegemonisti,okupatori i sta ti ja znam. Ujedinile se dve srpske drzave Srbija i CG,a sada oni odjednom nisu vise Srbi,sve je bilo na silu.. Dosta vise ujedinjavanja ukljucujuci i EU! Kako nam je tako nam je moramo cuvati nasu Srbiju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja