Di­zaj­ne­ri i pri­me­nje­ni umet­ni­ci, osim li­kov­nog ta­len­ta, mo­ra­ju da bu­du i vi­zi­o­na­ri. Ka­da gle­da­te u bu­duć­nost ve­li­ko je pi­ta­nje šta će bi­ti s umet­no­šću, ali sam si­gu­ran da će za pri­me­nje­nu umet­nost i di­zajn bi­ti me­sta jer je reč o spo­ju umet­no­sti, teh­no­lo­gi­je i na­u­ke. Jed­ni bez dru­gih ne mo­gu. 

Ovim re­či­ma Zo­ran Bla­ži­na, de­kan Fa­kul­te­ta pri­me­nje­nih umet­no­sti, po­čeo je raz­go­vor za naš list, uoči pro­sla­ve se­dam­de­se­te go­di­šnji­ce ove usta­no­ve, ko­ja po­či­nje u četvrtak u 19 sa­ti, Sve­ča­nom aka­de­mi­jom u ve­li­koj sa­li Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Sr­bi­je.  

Ka­ko bi do­dat­no ilu­stro­vao zbog če­ga je ku­ća na či­jem je če­lu bi­la i osta­la atrak­tiv­na, naš do­ma­ćin do­dao je:

– Za­mi­sli ko­je da­nas vi­di­te kao re­a­li­zo­va­ne kao što je to, re­ci­mo, flet te­le­vi­zor, na­sta­le su još pre ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja, u for­mi pro­to­ti­po­va ko­je su osmi­sli­li di­zaj­ne­ri. Od ta­da se tra­žio teh­no­lo­ški na­čin da se one iz­ve­du, pa bi se mo­glo re­ći da umet­ni­ci za­da­ju za­dat­ke i teh­no­lo­zi­ma i na­uč­ni­ci­ma.

Od­go­vor na pi­ta­nje ka­da je po­če­la avan­tu­ra osni­va­nja ove aka­de­mi­je kri­je se u do­ga­đa­ji­ma ko­ji su se de­si­li pre i po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta. Pr­vo je 1938. us­po­sta­vlje­na Vi­so­ka ško­la za pri­me­nje­nu umet­nost, da bi de­se­tak go­di­na ka­sni­je gru­pa en­tu­zi­ja­sta, na če­lu sa Mi­haj­lom Pe­tro­vim, a tu su bi­li i Ivan Ta­ba­ko­vić i Bran­ko Šo­tra, osno­va­la Fa­kul­tet pri­me­nje­nih umet­no­sti ose­ća­ju­ći da li­kov­na umet­nost ni­je ta ko­ja će mo­ći da se ba­vi tr­ži­štem i tr­ži­šnim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma. 

– Od sa­mo ne­ko­li­ko sme­ro­va do­šlo de se do je­da­na­est od­se­ka: gra­fič­ki di­zajn, di­zajn en­te­ri­je­ra i na­me­šta­ja, in­du­strij­ski di­zajn, pri­me­nje­na gra­fi­ka, pri­me­nje­no sli­kar­stvo, kon­zer­va­ci­ja i re­sta­u­ra­ci­ja, pri­me­nje­no va­jar­stvo, ke­ra­mi­ka, sce­no­gra­fi­ja, ko­stim, di­zajn tek­stila. Na njih se upi­še go­di­šnje iz­me­đu 100 i 145 stu­de­na­ta, tre­nut­no ih ukup­no ima oko 800. Ni­smo ve­li­ki, ali smo spe­ci­fič­ni, jer ne­gu­je­mo in­di­vi­du­a­lan rad. Ima­mo od­se­ke ko­ji su vr­lo ret­ki i u svet­skim raz­me­ra­ma, kao što je to slu­čaj sa ke­ra­mi­kom. Sce­no­gra­fi­ju, ko­ja po­sto­ji kod nas, ja­ko bi vo­le­li da ima­ju i na Fa­kul­te­tu dram­skih umet­no­sti, a teh­no­lo­ški mo­tor ove usta­no­ve je gra­fič­ki di­zajn, naj­bli­ži je sa­vre­me­nim teh­no­lo­gi­ja­ma i na­u­ci i lo­gič­no je da je po­pu­la­ran slič­no glu­mi na FDU – is­ti­če Bla­ži­na ko­ji je po­seb­no po­no­san na Kan­ce­la­ri­ju za me­đu­na­rod­nu sa­rad­nju. Ona po­sto­ji ne­ko­li­ko go­di­na i odr­ža­va ži­vu raz­me­nu pre­ko Era­zmus i Ce­pus pro­gra­ma. Na FPU do­la­ze stu­den­ti iz svih evrop­skih ze­ma­lja, dok su u ovom tre­nut­ku tu i dvo­ji­ca go­stu­ju­ćih pro­fe­so­ra: Sa­va Čvek, ko­ji je pre­da­vao i na Har­var­du i na Taj­lan­du ima svo­ju kom­pa­ni­ju, i Edvard Če­ho­vin, sa Lju­bljan­skog uni­ver­zi­te­ta, ve­li­ko ime na po­lju gra­fič­kog di­zaj­na. 

Sve ovo, me­đu­tim, funk­ci­o­ni­še i po­red uslo­va ko­ji su da­le­ko od ide­al­nih. 

– Za raz­li­ku od Evro­pe, u ko­joj su dr­žav­ni fa­kul­te­ti in­fra­struk­tur­no i u opre­mi zbri­nu­ti, kod nas ni­je ta­kav slu­čaj. Naš fa­kul­tet je u po­seb­nom pro­ble­mu, ra­štr­ka­ni smo u šest zgra­da, to pra­vi or­ga­ni­za­ci­o­ne pro­ble­me i za pre­da­va­če i za stu­den­te. Pre dve go­di­ne ura­đen je pro­je­kat ko­ji se ti­če no­ve zgra­de. Pred­ra­čun i pred­mer iz­no­sio je 16 mi­li­o­na evra, ali su fi­nan­si­je bi­le i osta­le pro­blem. Što se opre­me ti­če i tu smo u lo­šem sta­nju. Fa­kul­tet je dr­ža­va to­li­ko za­po­sta­vi­la da smo, ka­da smo na­pra­vi­li pre­sek po­tre­ba, do­šli do su­me od oko mi­li­on evra sa­mo za osnov­ne po­tre­be, a tu ra­ču­nam i kom­pju­te­re. To se tre­nut­no re­ša­va sa mi­ni­star­stvom – za­klju­ču­je Bla­ži­na.

Dve ve­li­ke iz­lo­žbe u dva pro­sto­ra 

Po­vo­dom obe­le­ža­va­nja go­di­šnji­ce bi­će or­ga­ni­zo­va­ne i dve iz­lo­žbe. Po­stav­ka „For­ma, pri­me­na, umet­nost” tra­ja­će u Mu­ze­ju gra­da Be­o­gra­da od 8. do 25. ma­ja i uka­za­će na po­ve­za­nost pri­me­nje­ne umet­no­sti i di­zaj­na sa raz­li­či­tim dru­štve­nim po­lji­ma. Bi­će pred­sta­vlje­ni svi fa­kul­tet­ski od­se­ci sa svo­jim mo­du­li­ma, dok će pu­bli­ci bi­ti po­nu­đen i osvrt na isto­ri­jat ove in­sti­tu­ci­je i naj­zna­čaj­ni­je stva­ra­o­ce či­ja su ime­na u re­la­ci­ji sa nje­nim eta­bli­ra­njem. Re­tro­spek­tiv­na iz­lo­žba „Do­a­je­ni FPU” bi­će otvo­re­na 1. no­vem­bra u Ga­le­ri­ji Ra­dio te­le­vi­zi­je Sr­bi­je i tra­ja­će me­sec da­na. Reč je o iz­bo­ru de­la pro­fe­so­ra ko­ji su na fa­kul­te­tu ra­di­li u pe­ri­o­du od osni­va­nja do da­nas, a me­đu nji­ma su Ta­ba­ko­vić, Le­be­dev, Po­mo­ri­šac, Hu­ter, Pe­trov, Šer­ban, Ba­bić, Va­sić, Šo­tra, Fi­le­ki, Kr­šić, Vla­ho­vić…