ponedeljak, 22.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:21

Sabor SPC počinje u nedelju u Pećkoj patrijaršiji

Episkopi bi trebalo da sučele stavove o statusu Kosova i Metohije i briselskim pregovorima, kao i o odnosu SPC prema svetovnim vlastima u Srbiji
Autor: Aleksandar Apostolovskisreda, 25.04.2018. u 22:00
Окупљање црквених великодостојника увек изазива интересовање јавности (Фото Д. Јевремовић)

Početak zasedanja tradicionalnog prolećnog Sabora u Pećkoj patrijaršiji 29. aprila trebalo bi da demonstrira duhovno jedinstvo SPC, ali, već izvesno vreme, među arhijerejima se vode žestoki sporovi oko prevlasti nad duhovnim tronom crkve. 

Nadmetanje vladika o statusu Kosova i Metohije i briselskim pregovorima, kao i o odnosu SPC prema svetovnim vlastima u Srbiji, otpočeće već u Pećkoj patrijaršiji, saznaje „Politika” od nekoliko izvora bliskih sukobljenim crkvenim krugovima.

Očekuje se da će vladike koje su potpisale „Apel o odbrani Kosova i Metohije” Demokratske stranke Srbije, predvođene mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem, koji po nekima važi za najmoćnijeg u Saboru, na dnevni red staviti pitanje odnosa vlasti u Beogradu prema najtežem i najbolnijem srpskom pitanju.

Da podsetimo, patrijarh Irinej je u vaskršnjem intervjuu „Politici” rekao da niko ne sme da se saglasi sa otuđenjem Kosova i Metohije, ali i naglasio da se SPC ne svrstava uz političke stranke i njihova dokumenta. Ovaj stav dele episkopi bliski patrijarhu, kao i Irinej bački sa grupom episkopa na koje ima uticaj. Na drugoj strani, mitropolit Amfilohije obezbedio je široku podršku od Njujorka i Kalifornije, do Australije i Trebinja, tvrde poznavaoci prilika u SPC.

Pojedine odredbe radnog nacrta novog ustava, koji je godinama pripremala komisija predvođena upravo mitropolitom Amfilohijem, izazvale su rasprave u javnosti. Iz nekog razloga, saznajemo od naših izvora, Amfilohije je odustao od pojedinih rešenja, naročito o promeni načina izbora patrijarha koji bi se birao tajnim glasanjem vladika.

Stavove patrijarha da se SPC ne svrstava uz političke stranke i njihova dokumenta dele njemu bliski episkopi kao i episkop bački Irinej sa grupom vladika na koji ima uticaj. Na drugoj strani, mitropolit Amfilohije obezbedio je široku podršku od Njujorka i Kalifornije, do Australije i Trebinja

Način izbora patrijarha je jedno od pitanja na kome će se lomiti koplja dve sukobljene struje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koju predvode sive eminencije, episkop bački i mitropolit Amfilohije. Sagovornici „Politike” potvrđuju da su pojedine vladike takođe  nezadovoljne principom po kome neki od njih treba da dobiju titulu mitropolita i arhiepiskopa, a neki ne. Problem statusa crkve u Makedoniji kao i umešanost Bugarske crkve, jedno je od pitanja koje ne bi trebalo da bude tema sukobljavanja.

Međutim, dr Aleksandar Raković, viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije, kaže za „Politiku” da će glavna tema tradicionalnog prolećnog Sabora SPC biti razmatranje radne verzije teksta predloga ustava SPC.

Prema njegovim saznanjima, ova radna verzija završena je na brzinu, da bi od strane predsednika komisije za promenu Ustava SPC bila razmatrana upravo na ovom saboru.

– Neka rešenja su, tako, privukla pažnju javnosti, jer su nedorečena. Jedno od njih je da se titula patrijarha srpskog promeni u patrijarha srpskog i pomorskih zemalja. Međutim, većina arhijereja se ne slaže sa tim predlogom, jer ne treba menjati već utvrđenu titulu, tako da se sa velikom izvesnošću može reći da arhijereji neće podržati taj predlog – kaže Raković koji važi za dobro obaveštenog čoveka o odnosima u SPC.

Tokom diskusije o radnoj verziji ustava, nagoveštava Raković, arhijereji će iznositi svoje primedbe i sugestije koje su, prema njegovim saznanjima, već počela da pristižu u Patrijaršiju pismenim putem.

– Budući da se radi o suštinskim primedbama, malo je verovatno da će Sabor na ovom zasedanju moći da donese odluku o usvajanju novog ustava SPC, već će to ostati da se reši u narednoj godini dana ili možda i kasnije. Širina i dubina diskusije neće zavisiti samo od tih pismenih primedbi, jer ima mišljenja da će neki predlozi od strane vladika doći direktno na samom zasedanju Sabora, iako ih nije bilo u radnoj verziji predloga ustava. Među tim predlozima se može naći i predlog da se ustavno propiše nadležnost eparhijskih saveta po republičkim granicama bivše SFRJ. Već sada se može konstatovati da će većina arhijereja biti protiv takvog predloga, u istoj meri koliko su protiv promene patrijarhove titule – napominje Raković.

On smatra da će biti dovoljno da se srpski arhijereji čije se eparhije nalaze na teritorijama republika formalno sastaju, što je i potrebno, ali to ne treba rešavati na način koji bi mogao da bude uvođenje „malih sinoda na mala vrata”.

Kada je reč o načinu izbora patrijarha tajnim glasanje vladika, umesto apostolskog žreba, među arhijerejima ima mišljenja da onaj episkop koji skupi dve trećine glasova treba da bude srpski patrijarh. Ali, ukazuje Raković, postoje i mišljenja da bi eventualni osmi krug glasanja, kojim se predviđa natpolovična većina za izbor patrijarha, ipak trebalo preinačiti u dosad već utvrđeni način biranja. Dakle, ako niko ne dobije dvotrećinsku većinu, trebalo bi da se odlučuje apostolskim žrebom. Odnosno, Božjom voljom.


Komentari8
1046d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

др Милан Лекић
СПЦ има јединствен став о Косову - оно је уз Светосавље, јединствену Српску цркву и Далмацију, четврти фиксни принцип, темељна тачка свесрпског духовног јединства од почетка до есхатона. Два највећа српска проблема јесу инхерентне претње, за разбијање тог кохезионог српског кода, вешто уметнутих у редове Бриселског споразума и, што је смртна опасност за будућност српског народа - радног нацрта устава СПЦ. Тај текст има дугу предисторију у идеји "екуменизма" и припремним радњама унутар Свете Православне Цркве за његово остварење (Јоаким III,1902., Родос 1961., Шамбези 1976., Крит 2016.). Рацингер (папа Бендикт XVI) је својим "Responsa" ("спасење имају само католици...") и "Равенским документом" ("папски примат"2007.) поставио агенду за лажни Критски сабор (јун 2016.) на коме је усвојен најбитнији документ "о стицању аутономије", на коме је "годинама", као и у случају комисије за припрему нацрта устава СПЦ радио епископ диоклијски Српске цркве Светога Саве Амфилохије Радовић...
Бранислав Станојловић
Какви "сукобљени црквени кругови"? Коме иде у рачун да претпостави да такви постоје?
Marko Planinica
Kakva crna crkva sa jastrebom u samom vrhu.
Stefan Petkovic @Marko Planinica
Kao ruska! Kad je tamo negde pred kraj zivota patrijarh Pavle razgovarao sa patrijarhom Aleksejem Drugim ili vec tada Kirilom o iskusenjima Crkve i kako ce to Bog resiti i kako je to Bozja volja i tako dalje, Rus mu je rekao "Bogu treba pomoci". Dakle mora doci kraj okretanja obraza do nestanka, to vise nije put za opstanak. Uostalom, ni Vizantija nije sedela skrstenih ruku kada su Arapi (muslimani, jer postoje i Arapi hriscani) i kasnije Turci kidisali na hriscanstvo.
Preporučujem 16
Бодин Ракић
Подељена у свом Духу и Телу, Србија нема никаквог изгледа да опстане у мукотрпном загрљају са моћним и лицемерним тлачитељима света у коме живимо. Једино нам преостаје да се међусобно ИЗМИРИМО! Нека барем Црква да пример!
Драган
Да Сабор донесе одлуку да Патријарх тамо и остане да столује. Тамо му је место, поготово сада.
Видоје
Само полако, сачекаће патријарх да прво држава успостави своје прерогативе (пре свега безбедносне) којих сада тамо нема, па ће онда бити основних услова и за ту селидбу. Црква је ионако непрекидно на КиМ (Епархија Рашко-призренска), па само полако и без гурања преко реда.
Preporučujem 3
fjodor
Tamo nema Vučića i dodika, ne može on bez njih.
Preporučujem 16

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja