Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je povodom izjava zamenika kosovskog premijera Envera Hodžaja i političkog savetnika kosovskog predsednika Blerima Šalje, da ZSO neće biti formirana pre potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma, upitao kakve veze ima ZSO sa time. Kaže da bi zbog ovoga što je rečeno povukao potpis sa Briselskog sporazuma, pogotovo kada se vidi šta je sve Srbija uradila, a da Priština nije ispunila jedinu obavezu koju je imala. „Blerim Šalja je bio svedok kada sam potpisao Briselski sporazum. Znači, bio je tu, sve je znao i zamislite kakav je to vrhunac licemerja i bezobrazluka kada kaže da će ZSO biti formirana posle potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma. Čekajte, ali gde je to napisano”, pitao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je izjavio i da je dobio informaciju da će jedna zemlja, članica EU i stalna članica SB UN, uputiti protest svakoj zemlji koja ubuduće bude povukla priznanje kosovske nezavisnosti. Predstavnik ove zemlje, kazao je Dačić ne precizirajući o kojoj članici EU je reč, rekao je našoj misiji u Njujorku da je pristup Srbije, kada je reč o državama koje su priznale kosovsku nezavisnost, iritantan. Kako „Politika” nezvanično saznaje u diplomatskim krugovima, reč je o Francuskoj.
Dačić je konstatovao da su predstavnici EU gluvonemi kada je u pitanju ponašanje Prištine. Šaljivo je konstatovao „da u regionu ima dosta slušnih aparata, ali da oni nešto slabo reaguju”. „Ne znam da li je ta bolest izlečiva. Kada treba nešto protiv Prištine da se kaže, kao da zaseda veće mudraca sa Tibeta. Ali zato kada je reč o Srbiji uvek postoji spremnost da se na nama vežba. Treba da znaju da Srbija nije džak za udaranje”, rekao je Dačić.
Kazao je da je trajno rešenje kosovskog pitanja „vin-vin” kombinacija i konstatovao da je Kosovo vekovni problem koji ne može da bude rešen jednim sporazumom. „Mi hoćemo da se dogovaramo, ali nećemo da se dogovaramo po principu da je sve rešeno. Hoćemo da budemo aktivni. Naša ruka je pružena”, kazao je Dačić.
Za to vreme na Kosovu politički predstavnici Albanaca su podeljeni kada treba formirati ZSO. Zamenik premijera Enver Hodžaj kaže da Priština ne treba da žuri povodom ovog pitanja i zalaže se da to treba da se dogodi paralelno sa članstvom Kosova u UN. Edita Tahiri, bivši šef prištinskog tima u dijalogu sa Beogradom, kaže da kosovske institucije treba da paze u procesu formiranja ZSO da ne zakasne do postizanja pravno obavezujućeg sporazuma i da u finalnoj fazi nije dobro ubaciti ZSO u taj paket jer će Srbija traži izvršne nadležnosti. Pre dva dana je Blerim Šalja, politički savetnik Hašima Tačija, izjavio da ZSO neće biti formirana pre potpisivanja pravno obavezujućeg sporazuma.
Ambasada u Zagrebu da ugasi telefaks
Ivica Dačić kaže da najava recipročnih mera prema Hrvatskoj zbog zabrane ulaska ministru Aleksandru Vulinu u tu zemlju znači baš to – da će Srbija uzvratiti istom merom, ali nije želeo da precizira na koga će se to odnositi. Dačić kaže i da je neuobičajeno u diplomatiji da se protestne note šalju telefaksom kao što je to dobila naša ambasada u Zagrebu. Posle toga je, navodi, rekao ambasadorki da isključi telefaks jer je to sredstvo komunikacije iz 20 veka. „To više niko i ne koristi osim Hrvatske za slanje nota. Toliko je izbledela važnost tih nota jer ih ima previše. Uostalom, kada bismo mi postupali logikom Hrvatske, mali je broj svetskih lidera koji bi mogli da dođu u Srbiju, pogotovo zbog onoga šta su sve govorili o nama u proteklih 20–30 godina”, istakao je Dačić.
Spomenik zahvalnosti Francuskoj u italijanskom kamenu
Restauracija, sanacija i rekonstrukcija Spomenika zahvalnosti Francuskoj, postavljenog na Kalemegdanu 1930, biće završeni do 10. avgusta, najavljuje za Tanjug Zoran Tucić, arhitekta i projektant Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda. Najznačajniji događaj u obeležavanju stogodišnjice okončanja Prvog svetskog rata je svakako obnova ovog spomenika, autora Ivana Meštrovića. Radovi, koji su počeli polovinom marta, zajednički su poduhvat srpske i francuske vlade. Tucić napominje da će kameni postament spomenika zbog dotrajalosti biti u celosti zamenjen, a da se posebno restaurira bronzana figura. „Bareljefi, kao i čuveni natpisi ’Volimo Francusku kao što je ona nas volela’ i ’A la Frans 1914–1918’ biće ponovo isklesani, ali u italijanskom kamenu”, kazao je Tucić.
