sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05
Beogradske priče

Fontane, trgovi i parkovi za lepši grad

Malo je poznato da je Pobednik, rad Ivana Meštrovića – danas u Beogradskoj tvrđavi – prvobitno trebalo da bude deo monumentalne Terazijske fontane
Autor: Goran Vesićčetvrtak, 26.04.2018. u 21:51
(Фото Петар Мирковић)

Pretvaranje turskog Beograda u modernu evropsku varoš osim urbanizacije i elektrifikacije grada obeležila je izgradnja vodovoda i kanalizacije, česama i fontana. Povod za preuzimanje Beograda i drugih srpskih gradova od Turaka, koji se desio 1867. godine, dogodio se pet godina ranije incidentom na Čukur česmi kada je turski nizam ranio srpskog dečaka. Posle borbi koje su usledile na ulicama Beograda, bombardovanja srpskog dela grada od strane Turaka i međunarodnih pregovora, doneta je odluka da se tursko stanovništvo iseli iz Srbije, a Turci su pristali da predaju gradove na „čuvanje knezu Mihajlu”, prvo Beograd pa Fetislam (Kladovo), Smederevo i Šabac, a zatim i druge.

Posebna priča je čuvena Terazijska fontana koju mnogi mešaju sa Terazijskom česmom kod hotela „Moskva”, a koju je podigao knez Miloš Obrenović 1860. godine u čast svog povratka na presto.

Kako se Beograd urbanistički razvijao, nova fontana na Terazijama bila je zamišljena kao sastavni deo velikog preuređenja Terazija, koje je 1911. započeo tadašnji direktor Tehničke uprave Beogradske opštine, arhitekta Eduard Leže. On je rešio da iskoristi bogate izvore na kojima su Terazije pa je, u duhu francuske tradicije uređenja trgova, predvideo da se u samom središtu podigne raskošna ukrasna fontana.

Beogradska opština je 1913. godine odlučila da, bez konkursa, ponudi projekat izrade Terazijske fontane Ivanu Meštroviću. Fontana je trebalo da bude i memorijalno obeležje u čast pobede srpske vojske u minulom ratu i konačnog oslobođenja Stare Srbije i Makedonije od turskog ropstva. Osnovu fontane trebalo je da čini kružni postament na kome bi bile postavljene četiri figure sedećih lavova.

Ovako postavljena donja struktura trebalo je da na visini od četiri metra uzdiže ovalni bazen dvostruko većeg prečnika. Meštrović je planirao da školjku bazena ukrasi sa spoljašnje strane reljefnom trakom, sačinjenom od osam figura sa konjima, koja bi predstavljala borbe Srba i Turaka. Zamisao je bila da se iz sredine školjke uzdiže masivan dorski stub od blizu pet metara visine, koji bi imao pet prstenastih zadebljanja, što je simbolično predstavljalo pet vekova ropstva pod Otomanskom imperijom. Na vrhu stuba autor je predvideo postavljanje skulpture „Vesnik pobede” (Pobednik), u vidu kolosalne stojeće figure nagog muškarca sa sokolom u levoj ruci i mačem u desnoj. Spomen-fontana je trebalo da, gotovo cela, bude izvedena u crvenom bavarskom granitu, izuzev maski i figure junaka koje su izlivene u bronzi. Odlivak Pobednika dopremljen je u Beograd, ali kako u tom trenutku, usled izbijanja Drugog balkanskog rata, nije bilo dovoljno novca za nastavak izgradnje luksuzne, monumentalne Terazijske fontane, kip je smešten u magacin vodovodnih cevi na Senjaku. Beogradska opština nije platila Meštroviću koji je 1923. godine poveo sudski spor. Kako je Meštrović bio omiljeni vajar kralja Aleksandra, honorar je brzo bio plaćen, a Beograd je postao vlasnik Pobednika i lavljih glava. Beogradska javnost se pobunila da figura nagog muškarca bude postavljena na Terazijama.

Problem je rešen tako što je Pobednik postavljen na visoko postolje na gornjem gradu Beogradske tvrđave 1928. godine u čast desete godine od proboja Solunskog fronta, a godinu dana ranije na Terzijama je konačno podignuta fontana koja je imala dva plitka koncentrična bazena, a duž ivice je bilo postavljeno osam lavljih glava, iz čijih čeljusti su isticali slapovi. Fontana je radila čak i u doba okupacije, a u bombardovanjima Beograda je ostala neoštećena. Prilikom rekonstrukcije Terazija 1947. godine, koju je sproveo arhitekta Nikola Dobrović, Terazijska fontana je uklonjena. Nalazi se između dva dvora u Pionirskom parku.

Danas Beograd ima 185 javnih česmi i 42 fontane. Svaka nova fontana, od 54 koje ćemo izgraditi, biće umetničko delo za sebe jer će biti raspisan konkurs na koji će moći da se jave arhitekte i vajari. Mnogi delovi grada koji su zapušteni ili nesređeni biće oplemenjeni takvim fontanama kao što su plato ispred Beogradskog dramskog pozorišta, kružni tok kod Opštine Novi Beograd i kod Bogoslovije, Terazijska terasa, park Manjež, Mali Tašmajdan, prostor ispred „Beogradske arene”, Karađorđev trg i Gradski park u Zemunu, ali i centri Batajnice, Surčina, Lazarevca, Mladenovca, Grocke, Sopota, Barajeva i Obrenovca. Izgradnjom novih fontana kao i trgova i parkova Beograd će postati lepši.

Da su opoziciju u Beogradskoj opštini u 19. i 20. veku predstavljali Đilas, Janković i Jeremić ili lažna elita koja danas živi na „Tviteru”, Beograd nikada ne bi postao moderan i uređen grad. Zamislite njihovu hajku na Meštrovića koji je bez konkursa dobio da izvaja Pobednika, Spomenik Neznanom junaku ili Spomenik zahvalnosti Francuskoj? Ili na Tomu Rosandića koji je dobio da izvaja kompoziciju „Igrali se konji vrani” ispred Doma Narodne skupštine? Ili zamislite kakvu bi hajku vodio Dragan Đilas oko podizanja Mosta kralja Aleksandra zbog koga je srušeno više stotina kuća, ako znamo šta je sve radio kako se ne bi podigao novi Savski most sa šest traka i šinama za tramvaje i metro? Ne bi moglo da se živi od njihovih lažnih optužbi i podmetanja. Beograd su vodili odgovorni ljudi koji su znali šta treba da se uradi da bi se grad razvijao. Kao što mi danas ne hajemo za prozivke lažne elite potučene do nogu na beogradskim izborima. Zato se Beograd razvija.


Komentari2
b53c5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mare
Za ovu godinu je najavljeno renoviranje 200 fasada, ja ne vidim skele po gradu. Nadam se da ce sto pre početi. Savska, Brankova, Despota Stefana, Balkanska, okolina Slavije, Toplicin venac moraju biti prioritet.
Miroslav
Dok se ne očisti, ne opere i dok se ne uklone plastične kese, ne samo iz 2-3 centralne ulice, Beograd će i dalje biti turska kasaba. Mogu i fontane, ali tek u drugoj fazi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja