sreda, 26.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Nije znanje samo ono što piše u diplomi

Mnoge evropske zemlje priznaju neformalna znanja i omogućavaju lakše sticanje diploma za one s velikim radnim iskustvom, u Srbiji smo tek na početku ovog procesa
Autor: Branislav Radivojšapetak, 27.04.2018. u 08:25
Искуство у раду је допуна ономе што се учи у школи (Фото А. Васиљевић)

Da li neki računovođa sa srednjom školom i dve decenije radnog iskustva, kada ostane bez posla, mora da polaže prijemni ispit na odgovarajućem fakultetu ili fakultet treba da prizna njegova prethodno stečena znanja i omogući mu upis bez prijemnog? Ili čak da mu omogući da ne ide na predavanja nego samo da polaže ispite.

U nekim evropskim zemljama, sa strategijom priznavanja prethodnog učenja, ovakva mogućnost postoji, a o tome je organizovana rasprava na sednici Stručnog tima ministarstva prosvete za reformu visokog obrazovanja (HERE team). Uvodničar u raspravi, profesor Siniša Đurašević, sa Biološkog fakulteta, naveo je da 27 evropskih zemalja primenjuju, u manjoj ili većoj meri, ovaj sistem priznavanja prethodnog znanja, ali u Srbiji on uglavnom nije prihvaćen, osim što se ponegde priznaje neformalno poznavanje stranog jezika.

I u drugim zemljama različito se odnose prema znanju stečenom mimo formalnog obrazovnog sistema. Negde priznaju delimičnu kvalifikaciju, negde omogućuju upis u odgovarajuću školu. Negde se priznaje kvalifikacija radničkih zanimanja (npr. zavarivački poslovi), a negde, poput Francuske, do ovakvog načina sticanja kvalifikacija dolaze rukovodioci. Đurašević kaže da otvaranje evropskih zemalja prema prethodno stečenim znanjima treba posmatrati kao deo ukupnih reformi obrazovanja, pa i visokog, čija je jedna od dimenzija - školovanje sa smanjenim troškovima. Otuda bolonjske trogodišnje škole, ali i pomenuto formalizovanje već stečenih neformalnih znanja.

Da li Srbija treba da pođe za ovim iskustvima i sama izgradi sistem priznavanja neformalnih znanja? Profesorka Nada Kovačević, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu, kaže da prema takvoj praksi treba biti obazriv. Ona smatra da ne bi trebalo priznavati punu kvalifikaciju nego eventualno delimičnu, štaviše to bi mogao da bude samo jedan od načina prijema u neku školu a ne i put sticanja kvalifikacije, jer kod nas se, kaže, i inače pojednostavljuje dobijanje diploma i „idemo ka njihovom brzom sticanju, što ne mora uvek da bude dobro”.

– Poznat je primer gospođe koja je deset godina brinula o bolesnim roditeljima, pa je tražila da zbog tog svog iskustva odmah upiše treću godinu medicinskog fakulteta – primetila je dr Kovačević, ali je profesor Dragan Domazet, rektor Univerziteta Metropolitan, naveo da ipak treba naći pravu meru između potrebe za priznavanjem znanja onih koji ih stvarno poseduju i onih koji bi tako hteli da se nepravedno okoriste.

– Kod nas na informatički program dolaze deca koja o tom programu mnogo znaju, ali moraju da gube vreme na početnim predmetima jer im se ne priznaju neformalna znanja. Moramo da gledamo na suštinu a ne na formu, konstatovao je Domazet, ističući istovremeno da bi institucije koje bi priznavale takve kvalifikacije trebalo da budu interesno potpuno neutralne.

– Zašto sve zaustavljati samo zato što postoji opasnost od zloupotreba? Zato više verujem u objektivan nadzor koji će lako utvrditi ko je lopov, a ko pošten – rekao je ovaj rektor.

Miroljub Radojković, profesor Fakulteta političkih nauka, pomenuo je, međutim, još jednu dimenziju priče o diplomama: za liberalni sistem one su sve manje važne jer taj sistem ne traži papire nego praktična znanja.

Kad dva predmeta opterete godinu

Na godinama na kojima postoji mnogo obaveza studenti lakše prekidaju studije, iako bi možda već sledeće godine bili rasterećeniji. Odrediti pravo opterećenje studenata veoma je teško, rekla je dr Marija Kuzmanović, profesorka Fakulteta organizacionih nauka, u raspravi o drugoj temi na skupu, posvećenoj tzv. ESP bodovima i „studentskim opterećenjima između teorije i prakse”. Dešava se da se na nekoj godini studija pojave dva predmeta koji opterećuju rad studenata i prave problem za dalje studiranje, primetila je Kuzmanovićeva ističući da je od velikog značaja obezbediti suštinsku ravnomernu opterećenost mladih akademaca. U raspravi je međutim ukazano na to da sistem akreditacija studijskih programa često zanemaruje suštinu, a bavi se formalnim aspektima rada visokoškolskih ustanova i opterećenja studenata.


Komentari8
4a189
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad Ratic
Nista nemoze da zameni dobru teoriju . Ali valja odmeriti koliko teorije je potrebno u svakom poslu . E u tom grmu ,lezi zec .
Bane L.
Teorija i praksa treba da se stiču paralelno. Ne mogu jedno bez drugog. S'tim što bi praksa morala biti dominantnija nad teorijom. Teoriju upražnjavati kao dopunu praksi i objašnjenje školarcu šta i zašto nešto radi, šta se tom prilikom dešava i koji su hemijski i fizički rezultati. Neki imaju sreće da imaju mentora na samom poslu koji bi im objasnio "zašto", ali ne svi. Zato je školovanje neophodno, ali ne sme biti i jedino.
Muradim Rebronja
U trzisnoj privredi se trazi znanje a u ne trzisnoj zvanje. Pa, ko voli nek izvoli. Eto vam nacin da znate da li je neka zemlja kapitalisticka ili komunisticka.
Muradin Rebronja
@ dusan: Od svega je najbolje da čovek bude svoj gazda. Gazda svog objekta i gazda svoje karijere. Čast mi je i zadovoljstvo što ću biti u situaciji da omogućim mladim ugostiteljima da nastave besplatno školovanje i trening u Kanadi, pritom i da dobro zarade da mogu sebi da kupe lokal u Srbiji, pride da mogu da rade i kao profesionalni menadžeri kuhinja i/ili restorana u elitnim hotelima zapadnog Balkana. Da, dobiće studentske vize u trajanju od dve godine i mogućnost da počnu u nekom od naših Rebronjinih Balkan Best restorana a onda, preko leta u hotele na Nijagarinim Vodopadima, prvesntsveno u Sheratonima, da počnu od pomoćnika konobara i kuvara a onda da budu i konobari i kuvari. Zimi u nekom zimskom centru u Ontariju. Odlična zarada, smeštaj i ishrana u hotelima, uče njihove standarde i kroz praksu i teoretski deo tako da postaju pravi internacionalni profesionalci. Da, to će biti ta dugo pripremana škola Kanadskog restoranskog biznisa da razvijaju turizam celog našeg regiona.
Preporučujem 5
dusan
Dali čoveka -radnika eksploatiše država pa je to komunizam ili neki drugi gazda pa se to zove kapitalizam ili demokratija se svodi na isto. Rade i oni sa zvanjem i oni sa znanjem.U kapitalističkoj fabrici gde ja radim ima svakakvih radnika i kad sam jedmom pitao gazdu što zapošljava ljude koji osim što su nepismeni i neznaju i nemogu skoro ništa da rade on kaže 'Nismo svi inžinjeri elektronike i programeri mora i nepismeni da negde zarade koru hleba'.A komunizam je imao u tom pogledu prednosti jer su svi bili zaposleni pa iako su plate bile bedne niko nije bio na ulici i tako je bilo manje kriminala (bar onog sitnog svakodnevnog što narodu najviše smeta).
Preporučujem 4
Jeremija
Nije znanje već zvanje. I, ne piše u već na diplomi.
Милош Лазић
Што би наш народ рекао - откриће рупе на саксији. Не тако давно, код нас је постојала такозвана интерна квалификација којом се верификовало знање стечено изван школе, и искуство нагомилано радом. Уз то, ма како сумануто то данас неком изгледало, и у новинарској професији било је таквих "захвата", па је Александар Прља, на пример, новинар, дописник и уредник "Политике" по образовању био - лекар - и нико га није терао да се преквалификује. Фране Барбијери, уредник НИН-а, завршио је језуитску гимназију на Корчули, а неки други ни толико. И да ли су новине због тога трпеле? Не, нипошто.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja