petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:09
U KULTURNOM DODATKU 28. APRILA

Vek (ne)rada

petak, 27.04.2018. u 16:24
Питер Бројгел Старији, Земља дембелија, 1567.

POVRATAK U BUDUĆNOST

Izvan Afrike ljudi će umirati više od prežderavanja nego od gladi. Brojgel stariji je genijalno naslikao na svojoj slici o zemlji Dembeliji dremljive, izvaljene, predebele ljude kojima hrana sama pada u usta. Alegorijski ih je optužio za dva smrtna greha: proždrljivost i nešto što se često naziva lenjost

Pisac ovih radova je pre pet godina za Prvi maj napisao članak o radu u tadašnjem svetu. To  je bio svet u kome je na dnu društva došlo do smene. Nekadašnji  proletarijat, koji je svoj jedini imetak, rad, prodavao u komadu, a na Zapadu čak i za dobar novac, zamenio je prekarijat, ljudi prinuđeni da preživljavaju nudeći svoj rad na više nestalnih poslova za mali novac. U tom svetu su doživotni, solidni, poslovi koji su stvarali utabane životne puteve ustupili mesto privremenim „projektima”, podložnim stalnom procenjivanju zaposlenih, često na njihovu štetu. Bilo da je projekat naučni, bilo kulturni, ili medijski, ili da je reč o automobilu koji se pravi samo nekoliko godina. Avaj, točak istorije koji se kotrlja sve suludijom brzinom preti da pregazi i učini zastarelom i tu, dovoljno zabrinjavajuću pojavu i da stvori nove, dosada neviđene. Ranije se govorilo o tri industrijske revolucije: prvoj (parne mašine, železnica), drugoj (struja, automobil, telefon) i trećoj (informatika, kompjuteri, internet). Od 2016. godine u upotrebi je pojam četvrta industrijska revolucija, koji opisuje svet u kome se zamagljuje granica digitalne i „prave” stvarnosti, bioloških tela i mašina.

Predrag J. Marković

INTERVJU
Na Balkanu nam se oduzima pravo na sećanje

Pre nekoliko godina, na stogodišnjicu atentata, diskurs o tom događaju i početku Prvog svetskog rata bio je crno-beli, i to je bila jedna gotovo socrealistička priča o dobrim i lošim momcima. Za jedne je Gavrilo bio heroj, mučenik i spasilac, a za druge ubica i (srpski) terorista. Takav način smatram, između ostalog, krajnje toksičnim i pogubnim, kaže Miljenko Jergović

Miljenko Jergović (Foto Rade Krstinić)

Književnika i novinara Miljenka Jergovića ne treba posebno predstavljati. Od zbirki priča Sarajevski marlboro i Mama Leone, preko romana Dvori od oraha, Ruta Tannenbaum, Otac i mnogih drugih, te zbirki eseja Naci bonton, Historijska čitanka i Bosna i Hercegovina, budućnost nezavršenog rata, Jergović na mnoge načine provocira duhove i često je u središtu ne uvek ugodnih rasprava i polemika. U njegovom najnovijem romanu Nezemaljski izraz njegovih ruku, koji je objavljen i u Zagrebu (Fraktura) i nedavno u Beogradu (Buka), glavni junaci su Gavrilo Princip, Franc Ferdinand, Sarajevo i istorijska sudbina.

Koji je bio vaš sasvim intimni okidač da napišete knjigu o Gavrilu Principu, Mladoj Bosni i sarajevskom atentatu?

Moj specifični okidač bio je potpuni lokalan; ja sam odrastao i živeo u tom gradu, išao sam u Prvu gimnaziju u koju su išli i Gavrilo Princip i Ivo Andrić i u njoj još uvek postoje isti rukohvati iz njihovog vremena. Kao dečak, ispred Muzeja Mlade Bosne stajao sam u stopama na asfaltu (bio je to umetnički rad Voje Dimitrijevića), koje su simbolizovale stope Gavrila Principa, na mestu odakle je on pucao u Ferdinanda. Ono što mi je decenijama kasnije kao odraslom čoveku bilo vrlo važno kao pitanje jeste kako se možemo prebaciti u ono vreme i razmišljati u skladu sa logikom toga vremena. Možemo li zamisliti koji su tada bili argumenti Gavrila i drugova, a kakvi su bili argumenti austrougarskih vlasti, a onda i samog Ferdinanda i njegove žene Sofije? Ono s čime ja naime imam intenzivan problem, jeste upravo naša nesposobnost da o istorijskim događajima razmišljamo iz perspektive vremena u kojima su se ti događaji dogodili.

Bojan Munjin

KULTURA ZABORAVA U 21. VEKU
Inverzija sećanja

Gledajući kako se francuski sindikati bore za svoja prava, jasno je da je ovde, na našem terenu, borba za osnovna ljudska i radnička prava pala u duboki zaborav, a da nekih novih mladih aktivista koji će stvarno da povedu u bolje sutra kao da više i nema. Dok nas ne iznenadi neko novo, digitalno, mlado pokolenje koje neće žaliti snage da „održi ovu zemlju za njih i za one koji iza njih dolaze”

Tito sa suprugom Pelagijom i sinom Žarkom

Pre neki dan video sam na televiziji desetine hiljada francuskih železničara u štrajku. Shvatio sam da se iza svuda vidljivog negovanja „kulture sećanja” krije mnogo toga što je važno, a zaboravljeno. I da u ovom vremenu, pogotovo u Srbiji, postoji svojevrsna, možda i podsvesna, kultura zaborava. Ili, još tačnije rečeno, „kultura inverzije sećanja”. Reših da sklopim Kaleidoskop, o godini 2018, prepunoj važnih godišnjica koje će dati mnogo povoda za novo oživljavanje sećanja. Ja ću se ovde osvrnuti na neke od tih važnih sa idejom da osvežim ono što je za te godišnjice bitno ali, ipak, manje-više zaboravljeno.

Da li smo zaboravili da je 1908. dakle pre 110 godina, kada ju je aneksijom zgrabila Austrougarska, Bosna (a sa njom i Hercegovina) postala jedina preostala kolonija na tlu Evrope? Ako jesmo, onda nam i nije čudno što je, 110 godina kasnije, Bosna i Hercegovina jedina država pod trajnom prinudnom upravom na tlu Evrope. Ali, time se istorija nije vratila tamo gde je bila jer, danas, Bosna i Hercegovina oterane su nekoliko vekova dalje, unazad. Zašto? Zato što je, u današnjoj Bosni, nemoguća i sasvim zaboravljena i sledeća činjenica iz njene burne istorije.

U Sarajevu se 1911. godine pojavljuje jedna posebna „Srpsko-hrvatska napredna organizacija”, čiji je prvi predsednik bio Ivo Andrić.

Stanko Crnobrnja

ANTROPOLOŠKO OGLEDALO
Stari i novi strahovi

Težnja da osigura svoje postojanje i učini život što izvesniji osenčena je čovekovim strahom od raznoraznih opasnosti koje ga ugrožavaju. Nemogućnost da u potpunosti ostvari željenu sigurnost daje njegovom osećanju straha egzistencijalnu konstantu koja je doprinela sticanju neophodnih iskustava da bi preživeo i opstao u svetu. Datost tog primarnog osećanja imalo je i evolucionu funkciju u čovekovom uspostavljanju realnog odnosa prema opasnostima koje su ga ugrožavale. Postojeći u svetu živih bića i pre čoveka, strah potvrđuje biološke pretpostavke i u sociokulturnom ambijentu, u kojem ne samo konkretne već i određene fiktivne opasnosti izazivaju istovetno osećanje koje kao patološke reakcije sprečavaju i onemogućavaju pojedince da normalno funkcionišu.

(Dragan Stojanović)

Nekada su najveće strahove stvarale opasnosti koje su dolazile iz prirodnog i ljudskog sveta a predstavljane su novozavetnim jahačima apokalipse koji su najavljivali opštu propast. Prvi od njih je oličavao antihristsku pohlepu koja je dovodila do rata, drugog jahača, a on uzrokovao glad, bolest i smrt, predstavljene trećim i četvrtim strašnim konjanikom. Iako kao posledica prethodnih, glavna napast je, u stvari, bila smrt i sadržala je moć svih prethodnih zala jer je mogla da ubija ratom, glađu i epidemijama.

Bojan Jovanović

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari0
af3f2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja