sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.04.2018. u 22:00 Nina Živančević

Studentski ustanak protiv Makronovog elitizma

Talas pobuna je odgovor na odluku predsednika države da sprovede pogubni zakon koji bi garantovao studiranje samo deci veoma imućnih
Детаљ са Сарбоне (Фото Н. Живанчевић)

Specijalno za Politiku
Pariz – Studenti moraju da shvate da ako žele da polože ispite moraju da uče, a ne da protestuju, niko im neće pokloniti čokoladu u ovoj republici, izjavio je cinično predsednik Makron, nazivajući mnoge profesionalne strukture koje su se pobunile protiv njegovih novih sistematskih drakonskih zakona i ograničenja u Francuskoj „profesionalcima nereda”.

Ali, šta se to u stvari događalo na univerzitetima širom zemlje, a što je primilo oblik političkog otpora i šire društvene pobune?

Posle gotovo pedeset godina od onih događanja koja su obeležila maj 1968, krenuo je novi talas pobuna, odgovor na odluku predsednika države da sprovede pogubni zakon „ORE” koji bi garantovao samo deci veoma imućnih studiranje na fakultetu, da bi se bogati još više obogatili, a ostatak sveta mogao je i, štaviše, trebalo bi da potone na dno, kao Atlantida.

Jednog jutra, ima tome nekih mesec dana, uputila sam se na Sorbonu da održim ranojutarnji čas studentima, u vreme kada se čistači ulica upravo bude i nisu još ni počeli da polivaju sve oko sebe. Drevni bastion svake akademske aktivnosti bio je, pak, blokiran, moji studenti me nisu čekali u zgradi, već su stajali mirno ispred nje protestujući protiv zle volšebnice, birokratske mašinerije, protiv predsednika i njegovih zakonodavnih predloga. Usledile su brojne studentske barikade svih centara Sorbone, evakuisan je sav nameštaj iz zgrade, stavljen da blokira ulaz u zgradu, kao i prilaz liftovima, organizovane su brojne generalne sednice studentskih sindikata, a ogroman broj studenata jednom instalirani u zaposelu zgradu, nastavili su u njoj tokom dve nedelje da jedu, spavaju i sanjaju čist aktivizam Pariske komune – sve dok ih policija nije isterala odatle, na njoj svojstven, najbrutalniji način. Predavanja su prestala, istovremeno svaka informacija o tome šta se stvarno događa u zgradama fakulteta je prekinuta od strane našeg univerzitetskog predsednika koji nam je, ipak, svima poslao neko majušno pismo u kome je pomenuo „zle napasnike koji su polomili sve stolice u našim amfiteatrima u Panteonu i na Tolbijaku“, ali nikako nije pozivao da nas vidi i da zajednički pokušamo da razrešimo škakljivu situaciju, da obavestimo medije o tome šta se zbiva na neki ozbiljniji način... i tako sve do 5. aprila.

Elektronska pošta na sreću nije prekinuta, tako da smo od sindikata saznali da je „posle cele nedelje okupacije Sorbone od strane nezadovoljnih građana“ život u zgradi zaista dobro organizovan, obroci, čišćenje sala i planiranje budućih akcija, kao i ulazak u zgradu koji je bio otvoren u rano jutro svim studentima. Osoblje Sorbone, uključujući kompjuteriste i profesore, stotinak nas koji smo se okupili u amfiteatru K, održali smo vanredno veće na kome smo koncentrisano i solidarno izrazili saglasnost da po svaku cenu podržimo mobilisane studente. Profesori su počeli revnosno da se angažuju. Na vanrednim većima studenata, na većima bez studenata, tokom dana i tokom noći, dok je administracija ćutala, a sekretarijati različitih departmana nam uporno i dalje slali poruke – naređenja da insistiramo na održavanju predavanja, na izlaženju na skorašnje ispite gde bismo ispitivali studente onaj deo gradiva koji im nismo do danas ni predavali. Direktorka našeg odseka za jezik i književnost slala nas je na različite pomoćne filijale univerziteta da bismo, posle stotinak mejlova uzalud poslatih studentima tokom jedne noći, bespomoćno otkrili sledećeg jutra da su svi centri Sorbone barikadirani, zatvoreni i blokirani, zatrpani neprestanim urlicima nezadovoljnih studenata.

Devetog aprila otišla sam u Tolbijak i ušla na sporedni ulaz, jedva otvoren za prolaz i unošenje hrane, izdelila jabuke i banane omladincima koji su ličili na moje studente iz klase TD 58, TD 75 i TD 84 i ušunjala se u amfiteatar D gde se održavao zbor od nekih 200 zbijenih studenata. Mnogi od njih su, jednom se izborivši za mikrofon, oštro kritikovali ponašanje profesora i njihovo često neadekvatno ocenjivanje, a kada sam ustala da im objasnim da i sama, budući da sam profesor pod ugovorom kome se plaća tek na kraju semestra, nisam primila platu još od septembra, u sali je zavladao tajac. Tišina je teško pala, kao sekira, kao i moje reči da je vrlo moguće da sam u takvom stanju duha nekoga i loše ocenila. Pošto je filosofski odsek organizovao ovo okupljanje, posebno su me dobro razumeli kad sam naglasila da je „Makaron“, koji je tvrdio da je slušao filozofa Pola Rikera, sigurno te časove prespavao u klupi, jer je studiranje filozofije po svojoj prirodi dosta različito od preterane ljubavi prema novcu neoliberalnog neoliberaliste. Čini mi se da su ih moje reči čudno razmrdale jer su me dvojica od njih gotovo istovremeno upitala: „Pa vi hoćete da kažete da ste nam sve do danas besplatno predavali?“ Čuđenju ne beše kraja, a plima promene je sve više rasla.

Komеntari9
fe71b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar
O tome je trebalo razmisljati prilikom glasanja.
Mirko
Francuska je jedna od najbolje organizovanih socijalnih država EU. Radnička prava su bila na vrlo visokom nivou. Američkom i Britanskom kapitalizmu najveše su smetale socijalističke zemlje iako su znali da su radnička prava i socijalna davanja mnogo niža od nekih evropskih država. Nestankom socijalizma dole su na red i te socijalno razvijene zemlje EU. Verovali su da će ih na smanjenje davanja radnicima naterati globalizacijom jer su njome favorizovali profit kompanija a ne socijalna davanja radnicima u tim kompanijama. Pod pritiskom globalizacije i svetske trgovinske komore mnoge su zemlje umanjile zarade i ostala prava zaposlenima. Francuska je jedna od zadnjih zemalja koje se opiru predatorskom kapitalizmu gde vlasnici kapitala samo računaju koliko će ga uvećati (iako im život neće biti bolji jer su imali preko razumnih potreba). Dolaskom exponenta kapitala Makrona odmah se krenulo u promenu zakona o radu (kao i kod nas) koji radnike dovodi u prave najamnike surovog kapitalizma.
Ljilja K.
Tekst je odličan i zaista daje sliku šta se tamo u stvari dešava. Ali sad bi valjalo pisati o suštini i pozadini svega. Kao prvo, šta znači da zakon odredjuje da samo imućni mogu da studiraju? To samo po sebi ne izgleda logično i verovatno je tumačenje bez dovoljno informacija. I na to dodati činjenicu da su Francuzi na svoj način drugačiji od drugih. Valjalo bi uporediti Sorbonu sa Oksfordom i Kembridžom u smislu funkcionisanja. I uzeti u obzir sve univerzitete u Francuskoj. Onda bi to značilo ukidanje univerziteta. Nemoguće je sve postojeće faklultete popuniti samo bogatima. Ili to možda znači da će se stvari više uredjivati stipendijama, donacijama sa strane i sl. Takodje je malo nejasno kako je moguće da profesor na Sorboni ne prima platu od septembra. Zašto su ti budžeti prazni i kako će se popunajvati? Mnogo je pitanja na koja valja odgovoriti. I, povrh svega, da li je pobuna studenata isprovocirana da bi bila paravan za nešto drugo?
Valsimot
Макрон хоће да буде Наполеон! Посебно ме погађа његов однос према Србији.
baboje.
problem francuza je sto su mnogo ekscentricni i biraju za glavnokomandujuce ljude cudnih sklonosti...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja