nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 27.04.2018. u 21:31 Anica Telesković

Temelji za zdrave javne finansije

Za ovu godinu već je budžetom planirano povećanje plata i penzija koje je nešto malo veće od očekivanog
(Фото А. Васиљевић)

Sva je prilika da će se suficit u budžetu održati do kraja godine i da će se u narednom periodu otvoriti društveno i političko pitanje za koje namene je najbolje iskoristiti taj fiskalni prostor. Ovu ocenu izneo je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, posle sastanka sa članovima Srpske asocijacije menadžera u Hotelu „Hajat”.

Još jedno povećanje plata i penzija u toku godine već je najavio predsednik Aleksandar Vučić, dok je ministar finansija Dušan Vujović naglasio da povišice moraju da prate privredni rast.

„Sada su se pojavili zahtevi za novim povećanjem plata i penzija, a već smo ove godine za te namene odvojili 60 milijardi dinara. Mi tek imamo semenski materijal, a hoćemo od semenske pšenice da napravimo hleb i da ga pojedemo”, rekao je nedavno Vujović i dodao da se to ne sme uraditi na način koji nije održiv.

Kao i da ne smemo sada da prokockamo tri godine rezultata i da se moramo uhvatiti u koštac sa preostalim problemima. Isto mišljenje, čini se, ima i Fiskalni savet.

– Naš stav je da plate i penzije treba da rastu u skladu sa privrednim rastom. Za ovu godinu već je budžetom planirano povećanje koje je nešto malo veće od očekivanog privrednog rasta – rekao je Altiparmakov i dodao da ako rezultat bude bolji od plana možda treba razmisliti i o tome da se privreda dodatno rastereti. Odnosno, da se smanje poreska opterećenja. Jer, za poslodavce je važno povećanje tražnje, a ona može da se poveća i rastom zarada, ali i smanjenjem poreza.

– Povećanjem neoporezivog dela zarade već se pojavio prostor koji poslodavci iz privatnog sektora mogu da iskoriste ili za povećanje plata radnicima, ili za nove investicije koje će na kraju dovesti do novog zapošljavanja – kazao je Altiparmakov i dodao da će i u jednom i u drugom slučaju to doneti boljitak za radnike ili nezaposlene, koji zbog toga mogu da dobiju posao.

Srpska asocijacija menadžera se jednom godišnje sastaje sa članovima Fiskalnog saveta od kojih dobija korisne informacije o tome u kom pravcu će se tokom godine kretati fiskalna politika. Prilikom prethodnih susreta bilo je dosta reči o fiskalnoj konsolidaciji i merama štednje. S obzirom na to da je taj posao završen, atmosfera je ovoga puta bila pozitivnija.

Stanka Pejanović, predsednica SAM-a, naglasila je da je za privrednike važno da će očekivana stopa rasta od 3,5 odsto biti i ostvarena, jer predstavnici biznisa svoje planove kroje i prema makroekonomskim očekivanjima. U svojim ranijim analizama, članovi Fiskalnog saveta već su isticali da će ove godine privredni rast biti i veći od plana i da je moguće da će dostići oko četiri odsto. Najveći doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) daće poljoprivreda, koja će se, kako se očekuje, oporaviti od prošlogodišnjeg pada.

Najveći izazov sada jeste očuvanje postignutih fiskalnih rezultata, a novinari su pitali članove Fiskalnog saveta kakav ministar finansija Srbiji sada treba s obzirom na to da se sve glasnije govori o odlasku ministra Dušana Vujovića.

– Ne bih odgovarao na to pitanje – rekao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta.

Ni o personalnim rešenjima u Narodnoj banci Srbije takođe nije želeo da govori, jer i guvernerki Jorgovanki Tabaković ove godine ističe mandat.

– Fiskalni savet zadužen je za praćenje fiskalne, a ne monetarne politike – naveo je Vučković, ali je ipak dodao da bi u našim okolnostima, nacionalna valuta trebalo da slabi u odnosu na evro za dinar, dva godišnje.

Kao jedno od pozitivnih kretanja naglašena je činjenica i da će, javni dug, posle deset godina ponovo imati osetan pad.

– Dobro je da imamo opadajuću putanju javnog duga i on je sada na nivou od oko 60 odsto BDP-a – rekao je Vučković.

Predsednik Aleksandar Vučić nedavno je naglasio da očekuje da nivo javnog duga do kraja godine padne na oko 52 odsto. To je znatno niže od mastrihtskih kriterijuma po kojima se prezaduženom smatra ona zemlja u kojoj su državna dugovanja veća od 60 odsto. Sa druge strane, to će i dalje biti više od nivoa koji dozvoljava ovdašnja pravna regulativa. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, javni dug ne može biti veći od 45 odsto. Zakonom definisani prag „probijen” je još krajem 2011. godine, što znači da je naša država više od šest godina u zakonskom prekršaju. I ranije je bilo inicijativa iz Ministarstva finansija da treba promeniti fiskalna pravila i uskladiti ih sa ograničenjima koje postavila Evropska unija. Međutim, Fiskalni savet ne deli taj stav.

– Ograničenje od 60 odsto važi za razvijene evropske zemlje. Mi nismo takva ekonomija i Mastriht nije kriterijum za nas. Fiskalni savet smatra da taj prag za Srbiju ne treba da bude veći od 50 odsto javnog duga – zaključuje Vučković.

Komеntari0
99c1a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja