četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:31

Francusko prokletstvo

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 29.04.2018. u 09:14

General Šarl de Gol se uvek zalagao za evropsku Evropu, za Evropu kao moć, za Evropu od Atlantika do Urala, za deamerikanizovanu Evropu. Znao je da to neće biti lako ostvariti, ali za početak je vojnokomandne strukture NATO-a isterao iz Francuske u Belgiju. Njegovi naslednici, posebno Fransoa Miteran, još su se neko vreme i odupirali američkoj dominaciji u Evropi, što je za Pariz bila jedna vrsta tihe patnje. Posle se Francuska vratila u NATO, a Emanuel Makron konkuriše danas za titulu „novog Tonija Blera”, najvernijeg američkog poslušnika i saveznika u Evropi.

Kako će Makron, barem retorički, pomiriti nacionalni i evropski ponos verovatno će još dugo biti francusko-francuska rasprava. Pošto Francuzi kažu da je proklet svaki onaj ko tvrdi da će njegovoj zemlji, lišenoj dobrog dela voljenih prerogativa, biti bolje u jednoj novoj supranacionalnoj Evropi. A naročito je proklet svaki onaj Francuz koji ne može u tri reči da objasni kako će se ta nova i skromnija Francuska uzdići do vodeće uloge u jedinstvenoj Evropi, što je nesumnjiva ambicija predsednika Makrona. Jer, pitanja koja danas muče EU kreću se od nejedinstvene migracione politike, problema institucionalnih reformi, daljeg širenja EU na Balkan, realnih dometa u koordinaciji spoljne politike EU, stvaranja zajedničkih vojnih snaga, „Evrokorpus” se nije baš proslavio, koje bi mogle da obavljaju svoje misije bez američke obaveštajne i logističke pomoći. Hvalisanje nekih krugova u Parizu kako je Francuska komandovala zajedničkom vojnom operacijom bombardovanja i raketiranja Sirije, priča je za malu decu i naivne medije, jer američkom armijom, flotom i avijacijom mogu da komanduju samo američki oficiri. Posebno u ratnim situacijama.

Sa svojim poljoprivrednim subvencijama i podelom vlasti koja joj je omogućavala da godinama drži Nemačku pod određenom vrstom posredne kontrole, Francuska je gledala na Evropu kao na dobro rešenje koje se ne kosi sa njenim potrebama afirmacije i pokušajima da utiče na svetske tokove. Nemačka i Bundesbanka su se prihvatanjem evra oprostile od dotadašnje moći, dok su partneri unutar EU od toga imali čistu dobit, jer su s evrom uspostavili paritet u kreiranju monetarne politike. Sada je Berlin vrlo skeptičan prema predlozima Makrona pošto Pariz želi monetarnu uniju koja ima svoj budžet, ministra finansija, sopstveni monetarni fond. Berlin nije oduševljen francuskim idejama da se pitanja finansijske politike ispuste iz ruku Bundestaga.

Da bi ponovo otkrila ulogu i horizont vredan njenih snova, Francuska mora prvo da se baci u čelični zagrljaj Amerike, pa tek onda u grljenje sa Evropom, novim intenzitetom. To nije jednostavno, jer političari koji u Francuskoj napadaju prenos suvereniteta ka EU nastupaju sa daleko više sigurnosti od onih malobrojnijih koji su spremni da ulože svoju karijeru u odbranu evropske ideje.

Zato što poseduje političku kulturu upornosti, zato što je imala vrlo važnu ulogu u okviru EU, zato što će Nemačka nastaviti da radi pod teretom istorije i svoje prošlosti, zato što Francuska iritira, ali ne zastrašuje, ona ima više šanse od drugih da zaista i preuzme liderstvo u Evropi. Ali, pre toga Pariz mora da pristane da se menja, pošto podeljeni suverenitet predstavlja obećanje o podeljenoj moći, dok zabetonirani suverenitet neke države vodi ka propadanju.

U dilemi da li da ide na dalje žrtvovanje francuskog suvereniteta, pri čemu nema nikakve dokaze da će ta žrtva naići na bilo kakvo razumevanje u ostatku Evrope, što i nije daleko od istine, Makron je požurio da se baci Trampu u zagrljaj.

Ili su u Parizu konačno shvatili da postoji mediteranska Evropa, atlantska Evropa, severna Evropa, koje se ne razlikuju samo po geografiji. Pošto je vekovima postojala i ona glavna Evropa i ona marginalna Evropa. Prvu su karakterisali bogatstvo, trgovački putevi i stabilizovani politički režimi, a drugu siromaštvo i ranjivost na invazije i imperijalističku dominaciju. I to je oduvek bila jasna razlika između centra i periferije Evrope. Centar se, u ovoj perspektivi, u različitim vremenima premeštao iz Rima u Pariz, iz Beča u Brisel. Međutim, periferija je uglavnom ostala ista, ponekad bogata, ponekad siromašna. Upravo među tim evropskim narodima na periferiji, posebno među onim bogatim na severu i zapadu, oduvek je i bio najsnažniji skepticizam prema projektu jedinstvene Evrope.

Jer, ma kakav nacionalni identitet imala Grčka, na primer, on je u velikoj meri uslovljen njenim mestom u shvatanju drugih ljudi o korenima evropske civilizacije. Pošto je Grčka agresivno evropska upravo zato što je Grčka. Dok je Češka za jedinstvenu EU, zbog demona iz prošlosti. A to tek delomično važi i za Mađare i za Poljake.

Teško je danas sa sigurnošću reći u kojoj je meri evropski kontinent, a posebno njegova periferija, istinski rešio dileme nasleđene iz prošlosti ispunjene neslogom. Ideja i ideal Evrope i dalje su nejasni kao i ranije. Svakako, u pitanju je nešto više od geografskog termina, ali odgovor ipak nije potpun. Uostalom, nije ga dobio ni Makron u Vašingtonu.


Komentari57
98b25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Samir
Ovaj tekst ima samo jedan cilj da briga tudju brigu. Jasno je da bez Evropske unije u Evropi mogu biti dva gospodara Rusija ili Amerika tako da ujedinjena Evropa smeta kako Rusima tako i Amerikancima. Rusima jer bi bez EU mnogo lakše ušli u unutrašnju politiku svake od ovih zemalja pojedinačno i gde bi pritisak uz pomoć gasa i nafte odlučivao pobednike na izborima i kurs politike. S druge strane EU će pre ili kasnije morati da postane "superfederacija" kako bi ekonomsku moć potkrepila i državnom moći...
Радо Мир
Глупост. Русија је презаузета сређивањем ствари у једној јединој кући - сопственој! Чак и са више гађења гледа на европске безличне пудлице него на њихове стварне (прекоокеанске) господаре. Трговина са тиме нема никакве везе, сирење за паре.
Preporučujem 2
Sreten Bozic -Wongar
"Zabetonirani suverenitet ..." ili drukceje receno "grobnica". EU se danas pita onoliko koliko se kolonijalna India pitala 1940. Ili kako to na selu kazu :" Zar neko pita zabe kad zaranjuje mocilo".
lord
moje misljenje je da je "karijera" francuske kao velike sile, odavno prosla... verujem da ce sigurno doci do nekakvog prekomponovanja ujedinjenih nacija i da bi francuska vrlo lako mogla da izgubi pravo veta... na krau krajeva mozda se toga i boje pa se zato priblizavaju americi... ali sigurno ce se jedna velika indija u skorije vreme zapitati zasto mi nemamo pravo veta i zasto mi nismo priznati kao velika sila a francuska jeste...
Oktoberfest
Makron je u Americi samo prepatetično odglumio svoje oduševljenje Trampom i podilazio Trampovoj narcisoidnosti i taštini kako bi dobio poene i za sebe, i za Francusku i EU. To je svetu bilo jasno, ali ne baš čitavom svetu. Nije Tramp postavio politiku pravila Amerike za sva vremena, njegov naslednik neće biti čovek istog kova. Pretpostavljam da sa narednim predsednikom Amerike Makron neće morati da ponovi isti cirkus...
@Lazanski
@Lazanski - Nemojte se cuditi sto su takvi. Jer, u svakom Francuzu jos uvijek cuci onaj covjek od "1m50" kojeg su Rusi definitivno slomili u njegovim suludim osvajackim pohodima po svijetu. Sta ces, covjek je ratom lijecio komplekse nize vrijednosti zbog malog rasta.
Boris
Napoleon nije bio Francuz
Preporučujem 2
Stevan Prica
Napoleon uopste nije bio nizak kako se obicno pise i prepricava.Bio je visok 189 cm i oko 100 kilograma tezine uopste nije bio nizak kako se misli.Klasicni drvoseca rmpalija je bio sa te strane.
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja