ponedeljak, 21.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:34

Trnovit put do doktorske titule

Autor: Katarina Đorđevićsubota, 28.04.2018. u 22:00
Академци кажу да најчешће немају приступ новој научној литератури, а до књига неопходних за истраживања долазе преко пиратских сајтова (Фото А. Васиљевић)

Pro­seč­na ce­na ško­la­ri­ne za dok­tor­ske stu­di­je na uni­ver­zi­te­ti­ma u Sr­bi­ji iz­no­si oko 160.000 di­na­ra, a za od­bra­nu dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je po­treb­no je iz­dvo­ji­ti do­dat­no jed­nu i po pro­seč­nu pla­tu, što ove stu­di­je či­ni te­ško do­stup­nim za ve­li­ki broj aka­de­ma­ca u na­šoj ze­mlji. Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja, go­di­šnje do­de­le sve­ga 200 sti­pen­di­ja za stu­den­te dok­tor­skih stu­di­ja, a aka­dem­ci ko­ji pri­ma­ju sti­pen­di­ju sma­tra­ju da je ona pre­ma­la i da ne pod­mi­ru­je ni osnov­ne tro­ško­ve ži­vo­ta. Broj bu­džet­skih me­sta na fa­kul­te­ti­ma iz­u­zet­no je ma­li i uglav­nom jed­no­ci­fren, a aka­dem­ci na­gla­ša­va­ju da je ran­gi­ra­nje za bu­džet­ska me­sta če­sto ne­fer i ne­tran­spa­rent­no. Stu­den­ti sma­tra­ju da je ve­ći­na pred­me­ta na dok­tor­skim stu­di­ja­ma te­o­rij­ske pri­ro­de i da se su­štin­ski ne raz­li­ku­je od osnov­nih i ma­ster stu­di­ja. 

Aka­dem­ci ka­žu da naj­če­šće ne­ma­ju pri­stup no­voj na­uč­noj li­te­ra­tu­ri, a do knji­ga ko­je su neo­p­hod­ne za is­tra­ži­va­nja do­la­ze pu­tem pi­rat­skih saj­to­va.

Ovo su sa­mo ne­ki od naj­za­ni­mlji­vi­jih re­zul­ta­ta is­tra­ži­va­nja Gru­pe za ana­li­zu i kre­i­ra­nje jav­nih po­li­ti­ka ko­je je re­a­li­zo­va­no u pe­ri­o­du od no­vem­bra 2017. go­di­ne do apri­la ove go­di­ne i ko­je je ima­lo za cilj da is­pi­ta kva­li­tet dok­tor­skih stu­di­ja u Sr­bi­ji. Ka­ko u raz­go­vo­ru za naš list na­gla­ša­va Bo­ban Sto­ja­no­vić, autor is­tra­ži­va­nja i sa­rad­nik Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka, smi­sao uvo­đe­nja Bo­lonj­skog pro­ce­sa stu­di­ja bio je una­pre­đe­nje kva­li­te­ta i dok­tor­skih stu­di­ja, a ova stu­di­ja da­la je od­go­vo­re na pi­ta­nje ko­li­ko se u to­me us­pe­lo.

– U is­tra­ži­va­nje su bi­li uklju­če­ni Fa­kul­tet po­li­tič­kih na­u­ka, Prav­ni, Fi­lo­zof­ski i Eko­nom­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du, Prav­ni, Eko­nom­ski i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu, Eko­nom­ski, Prav­ni i Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du i Prav­ni i Eko­nom­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Kra­gu­jev­cu. Is­pi­tu­ju­ći kri­te­ri­ju­me za upis na dok­tor­ske stu­di­je, od ve­li­kog bro­ja stu­de­na­ta ču­li smo pri­med­be da bi uslo­vi mo­ra­li da bu­du stro­ži, od­no­sno da fa­kul­te­ti če­sto pri­ma­ju kan­di­da­te ko­ji ne is­pu­nja­va­ju uslo­ve sa­mo da bi po­pu­ni­li me­sta, od­no­sno zbog – vi­so­kih ško­la­ri­na. U raz­go­vo­ru sa aka­dem­ci­ma do­šli smo do za­ključ­ka da su dok­tor­ske stu­di­je za mno­ge ne­do­sti­žne i da je ško­la­ri­na pre­ve­li­ka, po­seb­no u od­no­su na ono što do­bi­ja­ju na stu­di­ja­ma – na­vo­di naš sa­go­vor­nik. 

Ana­li­zi­ra­ju­ći kva­li­tet dok­tor­skih stu­di­ja, is­tra­ži­va­či su do­šli do za­ključ­ka da naj­ve­ći broj aka­de­ma­ca sma­tra da su pred­me­ti te­o­rij­ske pri­ro­de i da se ne raz­li­ku­je od osnov­nih i ma­ster stu­di­ja. 

„Ve­ći­na stu­de­na­ta sma­tra­la je da će na­do­gra­di­ti svo­je zna­nje iz nji­ma bit­nih obla­sti, a na dok­tor­skim stu­di­ja­ma do­bi­li su po­na­vlja­nje te­o­ri­je i bi­li pri­mo­ra­ni na či­sto re­pro­du­ko­va­nje gra­di­va iz knji­ga ko­je či­ta­ju. Stu­den­ti ka­žu da je ma­lo prak­tič­nih pred­me­ta, da se ma­lo ra­di na is­tra­ži­vač­kim teh­ni­ka­ma i da ne­ma te­ren­skih is­tra­ži­va­nja, a upra­vo je to ono če­mu bi dok­tor­ske stu­di­je tre­ba­lo da slu­že i za šta bi one tre­ba­lo da ospo­so­be stu­den­te”, na­vo­di naš sa­go­vor­nik. 

Ge­ne­ral­ni za­klju­čak aka­de­ma­ca na dok­tor­skim stu­di­ja­ma je­ste da se do li­te­ra­tu­re ve­o­ma te­ško do­la­zi. Bi­bli­o­te­ke ne­ma­ju no­vi­ju li­te­ra­tu­ru, pri­stup naj­bo­ljim svet­skim ča­so­pi­si­ma je ogra­ni­čen, a ku­po­vi­na no­vih iz­da­nja iz ino­stran­stva i pret­pla­ta na ča­so­pi­se stu­den­ti­ma je uglav­nom ne­do­stup­na. Ve­ći­na aka­de­ma­ca re­kla je da do neo­p­hod­ne li­te­ra­tu­re za is­tra­ži­va­nja do­la­zi pu­tem pi­rat­skih saj­to­va, a če­sto na­vo­de da ih pro­fe­so­ri usme­ra­va­ju na njih kao je­di­ni na­čin do­la­ska do knji­ga. Ma­da je ve­ći­na stu­de­na­ta uče­stvo­va­la na ne­koj na­uč­noj kon­fe­ren­ci­ji u ze­mlji, oni ve­o­ma ret­ko od­la­ze na sku­po­ve u ino­stran­stvo, jer su ko­ti­za­ci­je, put i sme­štaj pre­ve­lik tro­šak za bi­lo kog stu­den­ta dok­tor­skih stu­di­ja. 

„Iako su men­to­ri naj­va­žni­ja po­dr­ška u ra­du stu­de­na­ta, aka­dem­ci na­gla­ša­va­ju da su oni ili mak­si­mal­no po­sve­će­ni stu­den­tu i ra­du sa njim, ili – ne­u­hva­tlji­vi za sa­rad­nju. Mno­gi stu­den­ti ima­ju po­zi­tiv­na is­ku­stva sa men­to­ri­ma i ka­žu da ih oni usme­ra­va­ju u is­tra­ži­va­nju, pru­ža­ju po­moć sa li­te­ra­tu­rom i vr­še po­zi­ti­van pri­ti­sak. Sa dru­ge stra­ne, ne­ki aka­dem­ci sma­tra­ju da su men­to­ri ne­mo­ti­vi­sa­ni za rad sa stu­den­ti­ma i za uspo­ra­va­nje pro­ce­sa iz­ra­de di­ser­ta­ci­je. Ka­da je reč o iz­ra­di dok­tor­ske di­ser­ta­ci­je, stu­den­ti na­vo­de da se naj­vi­še su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom do­stup­no­sti li­te­ra­tu­re i ne­do­stat­kom em­pi­rij­skih i te­ren­skih is­tra­ži­va­nja. Osim to­ga, sma­tra­ju da je rok ko­ji je pred­vi­đen od go­di­nu i po da­na za iz­ra­du di­ser­ta­ci­je ve­o­ma ma­li i da u tom ro­ku ne mo­že da se ura­di ozbilj­no is­tra­ži­va­nje i na­pi­še kva­li­te­tan dok­to­rat”, za­klju­ču­je Bo­ban Sto­ja­no­vić. 


Komentari19
ffde8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Moje lično iskustvo kaže, da u Srbiji važi isto pravilo kao i na doktorskim studijama u inostranstvu (osim pristupa projektima i sredstvima koja su preko daleko veća), a to je da SVE apsolutno SVE zavisi od mentora. Moj mentor je meni obezbedio: podatke i finansiranje istraživanja, sredstva za učešće na međunarodnim konfrencijama, posao u struci i svesrdnu pomoć za izradu disertacije koju sam radio sedam godina. Ali, važno je napomenuti da je to sve bazirano isključivo na personalnim vezama, referencama i poznanstvima mog mentora sa ključnim ljudima iz moje struke, a najmanje sredstvima koje obezbeđuje resorno ministartsvo. Dakle, sve vam zavisi od toga ko vam je mentor.
dasa12
I onda se nadje neki stručnjak sa pravnim fakultetom pa mi otme penziju.
Poleksija
Sta su to ti i toliki doktorati i doktoranti u zemlji koja je hronicni tehnoloski i ekonomski fenjerdzija pa joj se predsednik ubi vukuci za rukav strance da dodju da mu zaposle populaciju za plate od 250eu?
Ivana J.V.
KAPK je osporio doktorate profesorima na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.
Avram
Da biste ostali na fakultetu možete jedino ako vam je otac dekan. Na Pravnom profesori imaju po 4000 evra plate.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja