petak, 21.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:56

Građevinari prešli iz minusa u plus

Autor: M. Avakumovićnedelja, 29.04.2018. u 10:00
(Фото А. Васиљевић)

Dobra vest je da se građevinarstvo konačno oporavilo i da će bruto dodata vrednost u ovom sektoru u prvom kvartalu biti 7,4 odsto veća nego u istom periodu 2017, što je najveći pojedinačni doprinos ostvarenju planiranog bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto u ovoj godini. Resorno ministarstvo je objavilo da će do kraja godine bruto dodata vrednost građevinarstva biti 5,4 odsto za celu godinu, što je približno 0,1 odsto manje od bruto dodate vrednosti industrije, odnosno 0,1 odsto više od projektovanog doprinosa poljoprivrede, šumarstva i rudarstva.

Da je građevinski sektor izašao iz minusa potvrdila je i Agencija za privredne registre, koja je na osnovu finansijskih izveštaja izvela zaključak da je ovaj sektor prošle godine imao dobit od 8,9 milijardi dinara, što je ogroman skok u odnosu na 2016. kada je bio u minusu 12 milijardi dinara.

Ovu sliku, međutim, kvare kapitalne investicije. Paradoksalno zvuči da novca za infrastrukturu ima dovoljno, ali se on ne povlači. Iako se na osnovu izjava državnih zvaničnika stiče utisak da se na sve strane radi i gradi, kapitalni rashodi tj. javne investicije su u 2017. bile realno manje 6,7 odsto u odnosu na 2016. iako je fiskalnom strategijom planirano da u 2017. porastu oko šest odsto.

Autori „Kvartalnog monitora” (časopisa koji izdaje Fondacija za razvoj ekonomske nauke FREN pri Ekonomskom fakultetu u Beogradu) ocenili su da se, i pored blagog rasta u četvrtom kvartalu prošle godine, realizacija kapitalnih rashoda ocenjuje kao negativna, naročito u uslovima kada privreda raste sporo, a potencijalni uticaj kapitalnih rashoda na rast privrede može biti znatan. Neefikasna realizacija infrastrukturnih projekata i posledično nizak nivo kapitalnih rashoda karakteristika su javnih finansija Srbije duži niz godina. Tako su kapitalni rashodi (javne investicije) u Srbiji u poslednjih 10 godina u proseku bile niže 1,3 odsto BDP-a godišnje u odnosu na prosek zemalja centralne i istočne Evrope, što je na nivou cele decenije dovelo do kumulativno manjeg iznosa ulaganja u infrastrukturu oko 13 odsto BDP-a, tj. približno četiri milijarde evra.

Prema autorima „Kvartalnog monitora”, slaba realizacija kapitalnih rashoda već duži niz godina posledica je, između ostalog, i nesposobnosti države da na efikasan način organizuje i upravlja realizacijom investicija u infrastrukturne projekte, što može predstavljati posledicu opadanja kvaliteta ljudskog kapitala u javnom sektoru, usled neadekvatne kadrovske politike, kao i neefikasnog upravljanja na strateškom nivou.

Domaće javne investicije već godinama se kreću oko tri odsto BDP, dok u drugim zemljama centralne i istočne Evrope iznose od četiri do pet odsto BDP. Nizak nivo javnih investicija posledica je niske efikasnosti države, koja uprkos obezbeđenim finansijskim sredstvima, ne uspeva da ostvari planirane investicije. Posledica niskih javnih investicija je višegodišnje kašnjenje u realizaciji infrastrukturnih projekata, kao što je Koridor 10, loše stanje železničke i komunalne infrastrukture.

U ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture naglašavaju da kad govorimo o kapitalnim investicijama, one ne obuhvataju projekte samo Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koje već nekoliko godina unazad prednjači u izvršenju svog planiranog budžeta, već i drugih ministarstava.

– Nešto slabiji rezultat od projektovanog na nivou cele 2017. posledica je nepovoljnih vremenskih uslova u prvom i drugom kvartalu 2017. kad smo imali pad ukupne vrednosti izvedenih građevinskih radova u odnosu na ista tromesečja 2016. (prvi kvartal pad od 37 odsto, drugi kvartal pad od 0,6 odsto), a između ostalog i obustavu saobraćaja na unutrašnjim vodnim putevima. Građevinarstvo ima izražen sezonski karakter na koji se mora računati kad se daju ocene o ukupnoj godišnjoj aktivnosti – kažu u ministarstvu.

Oni navode da je u poslednjem kvartalu 2017. zabeleženo povećanje vrednosti izvedenih radova u građevinarstvu (tu se misli na niskogradnju i visokogradnju, ali i privatne i državne investicije) od 47,4 odsto u odnosu na isti period 2016. u tekućim cenama. Takođe, rast bruto dodate vrednosti u građevinarstvu u 2017. u poslednjem kvartalu iznosio je 17,8 odsto.

Ministarstvo građevinarstva u 2018. direktno učestvuje u realizaciji infrastrukturnih projekata ukupne vrednosti 68,7 milijardi dinara ili 581,9 miliona evra.

Ove godine je planiran završetak Koridora 10, kao i Koridora 11 između Obrenovca i Ljiga. Radi se paralelno na priprema za realizaciju novih projekata, kao što su auto-put Niš–Merdare–Priština, za koji će do kraja godine biti raspisana javna nabavka, gradnja auto-puta Beograd–Sarajevo, „moravskog koridora”, nastavak rekonstrukcije barske pruge na železničkom Koridoru 11 i priprema projektne dokumentacije za rekonstrukciju pruge Beograd–Zagreb. Trenutno se obnavlja pruga između Stare Pazove i Novog Sada, koja je deo pruge Beograd–Budimpešta, a uskoro počinje i gradnja sledeće deonice na tom potesu.


Komentari2
74bae
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

privrednik u penziji
SRECA NASA PA JE SVETSKA KRIZA PRESTALA I DA JE RAZVOJ PRISUTAN SVUDA. Citam nedavno u Politici reci jednog profesora ekonomiste da je nasa zemlja zaostala u odnosu na druge soc. zemlje. Ratove i sankcije spominje kao deo uzroka a TO JE GLAVNI UZROK! Cak rece i ostade ziv, da smo se do ratova 90 tih dobro razvijali. Nece biti, on ne pamti bonove, reforme za vreme Milke Planinc itd. Sem toga mnoge fabrike i u okruzenju su propale a imale su samo po 1 ili nijedan rat. Mada se desilo za vreme Kostunice i 7% godisnji rast. Nasi analiticari daju POLITICKE a ne realne ocene.
Милица
Постоји повећана тражња за становима. Сумњам да би нам се свидело сазнање откуд долази новац за куповину.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja