ponedeljak, 24.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:47
EKSKLUZIVNO

Srbi daruju Rusiji spomenik Čurkinu

Bronzana skulptura ambasadora Vitalija Čurkina, koji je u SB UN 8. jula 2015. stavio veto na britansku rezoluciju o Srebrenici, svečano će biti otkrivena u rodnom mestu doajena diplomatije
Autor: Milenko Pešićnedelja, 29.04.2018. u 22:00
Вајар Драган Раденовић поред свог уметничког дела (Фото Анђелко Васиљевић)
Очекује се да ће свечаности у Маринкину, где се данас налази спомен-плоча, присуствовати руски и српски шефови дипломатије, Сергеј Лавров и Ивица Дачић, а није искључен ни долазак Владимира Путина (Фото из личне архиве)

Posle Ordena srpske zastave prvog stepena, koji je posthumno Aleksandar Vučić dodelio velikom prijatelju Srbije Vitaliju Čurkinu, naš narod se bivšem ruskom ambasadoru u UN odužuje i spomenikom koji će uskoro biti svečano otkriven u njegovom rodnom mestu Marinkino u Vladimirskoj oblasti nedaleko od Moskve, saznaje „Politika”. Skulptura ruskog diplomate koji je u Savetu bezbednosti UN 8. jula 2015. stavio veto na britansku rezoluciju o Srebrenici i time spasao srpski narod od nepravednog žigosanja da je genocidan – ovih dana će biti transportovana avionom iz Niša u Moskvu.

Autor skulpture, naš poznati vajar Dragan Radenović, dočekuje novinarsku ekipu u umetničkoj livnici „Stanišić” u Čeneju, gde je na osnovu modela u glini izliven spomenik i poručuje: „Morao sam da dobijem saglasnost ruskog ministarstva spoljnih poslova Rusije da govorim za srpske medije. Kada je portparolka Marija Zaharova čula da je u pitanju „Politika”, poručila je: „Može”. A kada je Aleksandar Stanišić otvorio metalna vrata svoje livnice, pred nama se ukazala bronzana skulptura Vitalija Čurkina u stojećem stavu visine 2,5 metara.

Preko leve ruke ima prebačen mantil, a desna mu je ispružena na njemu karakterističan način koji je ostao upamćen tokom njegovih žustrih polemika u svetskoj organizaciji.

Tačan datum otkrivanja spomenika Čurkinu, koji je iznenada umro u Njujorku 20. februara 2017, nekoliko sati  uoči svog 65. rođendana, još nije tačno utvrđen. Ali, kako dodaje Radenović, prema informacijama koje je dobio iz ruskog MIP-a, to će biti krajem maja ili početkom juna. Očekuje se da će na svečanosti u Marinkinu prisustvovati ruski i srpski šefovi diplomatije, Sergej Lavrov i Ivica Dačić, a nije isključen ni dolazak Vladimira Putina.

Ideja da se Čurkinu podigne spomenik rođena je zimus, povodom Dana srpsko-ruskog bratstva 15. januara. Naime, tog dana 1916. godine prvi srpski vojnik stupio je nogom na Krf, zahvaljujući depešama koje je ruski car Nikolaj Drugi Romanov poslao saveznicima, gde je zahtevao da se posle prelaska Albanije spase preostala srpska vojska. „ Na zajedničkoj večeri, mi iz udruženja slobodno mislećih ljudi ’Srpski krivak’ predložili smo našim gostima iz Rusije da u znak zahvalnosti što je toliko zadužio srpski narod, podignemo spomenik Čurkinu u njegovoj domovini. U prvi mah su Rusi zanemeli, a onda je Igor Davidovič Panfilov, zamenik predsednika Odbora međunarodne javne fondacije ’Ruska mirovna fondacija’ pristao. I tako je pao dogovor. Naše je bilo da uradimo skulpturu, a Rusi da obezbede uređenje prostora i sve što se tiče administrativnih dozvola za postavljanje spomenika u njegovom rodnom mestu”, priča Dragan Radenović.

Novac za izradu spomenika skupili su brzo, za sedam dana, jer su mnogi iz Srbije i Republike Srpske hteli da učestvuju u finansiranju ovog projekta. Posle nekoliko skica koje je poslao na odobrenje Čurkinovoj supruzi Irini i Ministarstvu inostranih poslova Rusije, nastao je model u glini, a sam složen proces izlivanja skulpture u bronzi potrajao je dva meseca. „Nedavno sam boravio u Moskvi i njegovoj supruzi pokazao fotografije modela spomenika. Ona je bila zadovoljna i rekla: ’Dragane, meni je milo da moj muž koji je voleo umetnost dobije spomenik urađen savremenim skulptorskim jezikom. Rusija će dobiti jednu modernu skulpturu’”, priča jedini naš umetnik koji je do sada izlagao u Vatikanu.

Nije slučajno što je baš Dragan Radenović uradio spomenik ovom bardu među ambasadorima, na čijoj će kamenoj ploči ispod skulpture stajati i natpis na ruskom: „Vodeći ruski diplomata Vitalij Ivanovič Čurkin – ’Ko će, ako ne mi’”. Radenović se sa Čurkinom upoznao daleke 1981. godine. Još tada je, kaže, uvideo da će biti ne samo dobar orator, već i strastveni polemičar koji jakim argumentima ne brani samo poziciju Kremlja već i iskreno traga za pravdom u međunarodnim odnosima.

„Moj tadašnji mentor akademik Zvonimir Damjanović, biolog po obrazovanju, koji je na prvom susretu Tita i Staljina posle Drugog svetskog rata bio prevodilac, odveo me u Rusiju da me upozna sa aktivnostima čuvenog psihoneurološkog instituta „Behterev”. Kako je imao prijatelje na diplomatskoj akademiji, oni su nas pozvali na odbranu doktorske teze jednog mladog diplomate. Bio je to Vitalij Čurkin, koji je sjajno odgovarao na pitanja, braneći svoj rad. Na koktelu smo se upoznali i započeli druženje”, priča naš poznati vajar čija umetnička dela prodaju i aukcijske kući Kristi i Sotbi.

Dragan Radenović otkriva da, iako je tada radio u Službi bezbednosti Jugoslavije, a Čurkin u ruskoj obaveštajnoj službi, to im nije smetalo da mimo profesionalnih kontakata razviju iskreno prijateljstvo koje je potrajalo sve do iznenadne smrti ruskog diplomate prošle godine. Kada je Radenović kasnih 80-ih godina nastavio umetničku karijeru u SAD kao profesor na Školi dizajna Harvardskog univerziteta, nije prekinuo da se viđa po svetu sa Vitalijem, koji je kao diplomata službovao Americi, Čileu, Kanadi, Belgiji, gde je bio i ambasador pri NATO. Ali pre nego što je 2006. imenovan za stalnog predstavnika Rusije u UN, gde je pokazao svu raskoš diplomatskog umeća, Čurkin je kao zamenik ministra inostranih poslova Andreja Kozireva ostao upamćen i kao čovek koji je dosta vremena proveo na Balkanu.

Sergej Lavrov je posle Čurkinove iznenadne smrti, prisećajući se početaka njihove zajedničke karijere, posebno istakao 1994. godinu – kada su se zajedno bavili sukobima u Bosni i Hercegovini, zahtevajući objektivnu istragu stručnjaka UN o eksploziji na sarajevskoj pijaci Markale. „Odgovornost za taj događaj neosnovano je svaljena na sarajevske Srbe, koji su bili izloženi svakodnevnoj vatri snajperista. Čurkin je istraživao taj incident na sarajevskoj pijaci Markale, gde su muslimanske snage svojim minama ubile građane Sarajeva. U Sarajevu, gde su tada svakodnevno tukli snajperi, on je dočekao svoj 42. rođendan i dobio je rezultate koje je tražio”, rekao je Lavrov o svom prijatelju.

Vitalij Čurkin je u intervju za „Pais” 1994, na pitanje šta bi kritikovao po pitanju ruske uloge u ratu u bivšoj Jugoslaviji, rekao je da će odgovor ostaviti za svoje memoare. Nažalost, prerana smrt je pretekla objavljivanje diplomatskih sećanja. Ali, o ratu u BiH možda najrečitije govori njegova rečenica iz vremena pokušaja posredovanja oko primirja i odlaganja vazdušnih napada, koje je protiv srpske vojske najavljivao NATO: „U BiH ne možete da bombardujete i pregovarate. Možete da imate ili pregovore ili totalni rat”.

Dragan Radenović prepričava i zanimljiv susret sa ruskim prijateljem u Amsterdamu, kasnih 80-ih, kada je krenuo na sahranu britanskom vajaru Henriju Muru. Čurkin ga je pozvao zabrinut, tražeći da se vide na aerodromu „Šipol”. Bilo je to uoči kraha socijalizma, ali i promena u SSSR-u i raspada Jugoslavije.

„Obojica smo videli da je peta kolona na putu da pobedi u našim zemljama. Na rastanku sam mu dobacio: ’Javi mi kada saznaš onu melodiju’. On je začuđeno upitao – koju. Pa onu uoči probijanja Solunskog fronta, kada je srpski vojni trubač ukrao melodiju bugarskom koja bila znak za povlačenje. Kada je zasvirao, Bugari su počeli da se povlače, a Srbi krenuli u juriš i nisu se zaustavljali do Beograda. On se nasmejao i rekao: ’Ako ti saznaš prvi, odmah mi javi’”, priseća se Radenović i kaže da je od Čurkina neposredno posle 2000. godine čuo da će se zbivanja sa Balkana preneti na sever Afrike, ali da će se ponovo vratiti na prostor bivše Jugoslavije. „A vidimo”, dodaje naš vajar, „da Balkan u geopolitičkim odmeravanju snaga velikih sila ponovo postaje aktuelan.”

Kako nas je branio u Ujedinjenim nacijama

18. februara 2008, povodom proglašenja nezavisnosti Kosova: „Ilegalni akt kosovskih vlasti i onih koji ih podržavaju predstavlja opasan presedan. Odluka o jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova ostavlja mogućnost povećanja međuetničke napetosti, tenzija i nasilja u pokrajini, što će imati destruktivne posledice za međunarodne odnose koji su građeni decenijama.”

4. avgusta 2010, o zahtevu da Kosovo uđe u UN: „Svi dobro znate koja je procedura za pristupanje Ujedinjenim nacijama. Neophodna je preporuka Saveta bezbednosti pre svega, a da bi se to dogodilo potreban je balans između svih država članica. Rusija neće podržati zahtev Kosova da postane član UN.”

8. jula 2015, o britanskoj rezoluciji o Srebrenici: „Rusija je glasala protiv usvajanja rezolucije Saveta bezbednosti UN o Srebrenici, jer bi ona otvorila stare rane i zbog toga što se u njoj implicira da su Srbi jedini krivci. Ako pogledate rezultate konflikta koji je trajao čitavu deceniju na prostoru bivše Jugoslavije, videćete da su Srbi takođe žrtve, podjednako kao i svi drugi narodi.”

28. februara 2016, o dijalogu Beograda i Prištine: „Posle sporazuma o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, nije postignut poseban napredak. Većina zemalja članica EU pokušava da natera Beograd da napusti svoju poziciju u pregovorima oko Kosova i korak po korak postane član unije. To otvara pitanje nepristrasnosti EU.”

Spojen iz pet delova, težak 300 kilograma

Miodrag Stanišić, inženjer metalurgije i utemeljitelj umetničke livnice „Stanišić”, otkriva da je spomenik Čurkinu težak 300 kilograma i da je posebnim postupkom vara spojen iz pet delova. „U izradi spomenika korišćena je legura bronze po našoj recepturi, koja po kvalitetu prevazilazi važeće tehničke standarde. To radimo jer poštujemo umetničku skulpturu i hoćemo da bude dugotrajna i vrhunskog kvaliteta”, objašnjava Stanišić.

Tri prsta na dugmetu sakoa kao tradicionalni znak pobede

(Foto A. Vasiljević)

Vitalij Čurkin je imao interni nadimak Stameni i Radenović je pri izradi skulpture hteo da pokaže i ovu osobinu, ali i da pažljivom oku posmatrača istakne izvesnu zagonetnost u osmehu na njegovom licu. „Tu stamenost sam pokazao u njegovom muževnom stavu. On stoji sa malo raširenim nogama i malom iskoraku leve noge. Po uzoru na antička vremena, kada su filozofi na Agori ili senatori u rimskom Senatu ustajali da argumentima ospore stavove prethodnih govornika – toga im je bila prebačena preko desne ruke. Na skulpturi Čurkinu, umesto toge je mantil koji je inače nosio, prebačen preko leve ruke.

On time svojim sagovornicima poručuje da je spreman da argumentima ospori njihove tvrdnje, a da bi dokazao da je u pravu, nagoveštava i da je spreman da upotrebi, ako treba i silu. Zato mu je desna ruka slobodna i ispružena”, objašnjava svoj rad Dragan Radenović. I otkriva još jedan detalj kojim je hteo da pokaže koliko je ovaj ruski diplomata voleo i brinuo za Srbe: ispod mantila, Čurkin na spomeniku levom rukom pridržava dugme na zakopčanom sakou. Tri prsta na šaci kojim Srbi slave svoje pobede – namerno su blago izdvojena...


Komentari19
2d3d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Neukomm
Простите нас за 1999, за то что не помогли вам, не оказали поддержки, не защитили от натовских волков, от американских гиен. Тогда у нас не было, возможно, сил, тем не менее сейчас вы одни немногих, кто продолжает к нам относиться хорошо, большое вам спасибо. Всегда сербский и русский народы будут братьями!
Hiperborejac
Nek’ mu je vecna slava i hvala!
Mirko
S ovim spomenikom neko kupi poene samo za sebe.
Vladija Sarac
Tacno. Jos jedna ujdurma tzv vajara Radenovica, posle one sa spomenikom Stiv Dzobsu.
Preporučujem 5
vujica
Много ми је драго да постоје људи попут Драгана Раденовића,који се сећају добрих и племенитих пријатеља СРБИЈЕ.Похвале свима који су ма на који начин помогли да се ова дивна идеја реализује...
Милош
Неодобравам овакав начин размишљања. Тако се не стичу ни пријатељи ни подршка. Оваквих примера има много код других држава, а поготово у малом, локалном, или породичном окружењу. То је ствар културе!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja