petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
INTERVJU: MIRJANA KARANOVIĆ, glumica

Slobodu vam niko neće doneti na kućni prag

Heroine postoje i danas i one se bore za porodicu, za svoju decu, identitet, prijatelje, budućnost
Autor: Borka Golubović-Trebješaninnedelja, 29.04.2018. u 22:00
(Фо­то Ж. Јо­ва­но­вић)

Za­di­vlju­ju­ća je hra­brost Nadežde Pe­tro­vić da se vra­ti iz Ve­ne­ci­je i ode u rat, da bu­de bol­ni­čar­ka za­to što že­li da po­mog­ne svom na­ro­du. Isti je slu­čaj i sa Mi­lun­kom Sa­vić, ali i Flo­rom Sends Ir­ki­njom ko­ja je do­šla, u po­čet­ku mo­žda u po­tra­zi za avan­tu­rom jer je bi­la avan­tu­rist­ki­nja, a osta­la sa srp­skom voj­skom i ka­da su bi­li po­ra­že­ni. Čak i ka­da su joj En­gle­zi nu­di­li da je pre­ba­ce na si­gur­no, Flo­ra je od­lu­či­la da osta­ne sa voj­skom ko­ja se po­vla­či­la i za­jed­no sa nji­ma sti­gla je do Al­ba­ni­je... 

Ova­ko, u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku”, go­vo­ri glu­mi­ca Mir­ja­na Ka­ra­no­vić o ju­na­ki­nja­ma svog no­vog re­di­telj­skog is­ko­ra­ka: pred­sta­vi „Žen­sko sr­ce u ši­nje­lu”, ra­đe­noj po tek­stu Mi­haj­la Vi­te­zo­vi­ća po­vo­dom obe­le­ža­va­nja 100 go­di­na od za­vr­šet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta. U ovoj pred­sta­vi ko­ja je ne­dav­no pre­mi­jer­no iz­ve­de­na u Cen­tru za kul­tu­ru „Vla­da Di­vljan” pu­bli­ka ima pri­li­ku da pra­ti ži­vot­ne pri­če tri he­ro­i­ne: Mi­lun­ke Sa­vić, Na­de­žde Pe­tro­vić i Flo­re Sends, a tu­ma­če ih Ni­na Gra­ho­vac, Jo­va­na Pe­tro­ni­je­vić i Ve­sna Pa­štro­vić.

– Ka­da su me tri mo­je biv­še stu­dent­ki­nje po­zva­le da im po­mog­nem da pred­sta­vu „Žen­sko sr­ce u ši­nje­lu” uob­li­če i po­sta­ve na sce­nu, ni­sam ni slu­ti­la da ću u tom pro­jek­tu osta­ti do kra­ja. One su sa­me oda­bra­le ova tri lič­no­sti, ima­le su ini­ci­jal­ni tekst Mi­haj­la Vi­te­zo­vi­ća na osno­vu ko­jeg sam ura­di­la adap­ta­ci­ju i raz­vi­la si­tu­a­ci­ju u dva pla­na: njih tri ko­je se bo­re za svo­je me­sto, ka­ri­je­re, ži­vo­te, mu­če se, ima­ju svo­je taj­ne, po­ni­ža­va­ju­će ali i sme­šne tre­nut­ke u ži­vo­tu. S dru­ge stra­ne je umet­nič­ka fa­sci­na­ci­ja tim že­na­ma iz pro­šlo­sti: je­dan vek una­zad tri že­ne bez ika­kvih mu­ških spon­zo­ra i za­štit­ni­ka us­pe­le su da se pro­bi­ju, ostva­re svoj ži­vot, na­rav­no pro­la­ze­ći kroz mno­ge te­ško­će – ka­že Mir­ja­na Ka­ra­no­vić.

Ko­li­ko je de­li­kat­no pro­nik­nu­ti u ka­rak­te­re Mi­lun­ke, Na­de­žde, Flo­re? Za šta bi se ove he­ro­i­ne bo­ri­le u na­šem vre­me­nu? Ima li da­nas ta­kvih že­na?

Ap­so­lut­no mi­slim da da­nas ta­kvih že­na ima, mo­žda čak i vi­še. Je­di­no što mi da­nas ne­ma­mo rat­ne okol­no­sti, ali bo­ri­ti se za po­ro­di­cu, svoj iden­ti­tet, za svo­je de­cu, pri­ja­te­lje, svo­ju bu­duć­nost, to je ne­što što je, či­ni mi se, he­roj­ski po­du­hvat u ovoj, ali ve­ro­vat­no i u mno­gim dru­gim ze­mlja­ma. Či­ni mi se, ipak, da su žen­sko-mu­ški od­no­si na pre­kret­ni­ci već ne­ko vre­me. Že­ne su oti­šle u pro­sto­re ko­ji su bi­li is­klju­či­vo mu­ški. U po­čet­ku to je bi­lo sim­pa­tič­no, za­ni­mlji­vo: mu­škar­ci ni­su ima­li ve­li­ki pro­blem s tim, ne­ka­ko su ih čak i po­dr­ža­va­li. Sa­da, po­seb­no u sre­di­na­ma ka­kva je na­ša, de­ša­va­ju se re­tro­grad­ne re­ak­ci­je u smi­slu da bi „že­ne tre­ba­lo da se ma­lo smi­re”, da pre­sta­nu da ga­la­me i da stal­no ne­što tra­že. Mi­slim da u bu­duć­no­sti i že­ne i mu­škar­ci mo­ra­ju po­no­vo da pre­i­spi­ta­ju od­no­se i iz­gra­de struk­tu­re u ko­ji­ma će mo­ći da­lje da se na­pre­du­je. Naj­ve­ći pro­blem su za­pra­vo emo­ci­je. Ose­ća­nje ne­si­gur­no­sti, tak­mi­če­nja, po­dr­ške, oslon­ca. Po­je­di­nač­nih he­ro­i­na ima uvek bez ob­zi­ra da li je reč o ra­tu, mi­ru ili ne­kim dru­gim okol­no­sti­ma. Sa­da, ka­da ov­de ne­ma ve­li­kih dra­ma­tič­nih do­ga­đa­ja, ne­go je pri­sut­na bor­ba za pro­spe­ri­tet, te he­ro­i­ne se ma­nje pri­me­ću­ju, ali one su tu. Za me­ne su he­ro­i­ne tri mla­de že­ne ko­je igra­ju u ovoj pred­sta­vi  jer u se­bi no­se bor­be­nost i žen­sko sr­ce ko­je sa­da ni­je kod njih u ši­nje­lu, ali je­ste u na­me­ri da osvo­je svo­ju slo­bo­du i ne­za­vi­snost.  

Go­di­na­ma se ba­vi­te i pe­da­go­škim ra­dom. Ko­je is­ku­stvo naj­pre pre­no­si­te bu­du­ćim mla­dim ko­le­ga­ma glum­ci­ma?

Kad je reč o za­na­tu, to­me ih učim na pr­voj go­di­ni. Me­ni su to te­me­lji, da ka­da iza­đu na sce­nu zna­ju gde su, šta ho­će, šta ra­de, ku­da se kre­ću i ka­kav je nji­hov od­nos pre­ma to­me. Ka­sni­je, bu­du­ći da stu­di­je glu­me ni­su sa­mo uče­nje za­na­ta, tru­dim se da ih is­pro­vo­ci­ram, in­spi­ri­šem da ko­ri­ste svo­ja lič­na is­ku­stva i se­be u kre­i­ra­nju ono­ga što ra­de na sce­ni. Glu­ma ni­je laž ko­ju pla­si­raš ne­ko­me pot­pu­no skla­nja­ju­ći se­be i svoj ži­vot. Po­ku­ša­vam da ih na­go­vo­rim da ulo­ge uvek ra­de na osno­vu svo­je lič­ne ener­gi­je. Da to lič­no, a ne mo­žda pri­vat­no, ula­žu u lik ko­ji igra­ju i da ima­ju od­nos kraj­nje iskre­no­sti pre­ma se­bi sa­mi­ma.

Ko­li­ko va­ma glu­ma pru­ža šan­su da po­sta­ne­te bo­lji čo­vek?

To je uvek bi­lo ta­ko. Još od Pe­tri­je po­sto­je re­če­ni­ce ko­je sam i lič­no pre­u­ze­la. Re­ci­mo, sce­na u „Pe­tri­ji­nom ven­cu” ka­da se uki­da voz u me­stu gde ona ži­vi. Pe­tri­ja je već sta­ra i za­jed­no sa lju­di­ma če­ka da ode po­sled­nji voz i svi su ne­sreć­ni. Ka­da po­štar ka­že: „Od­la­zi voz”, Pe­tri­ja pro­go­va­ra: „Ma, šta se se­ki­raš, do­ći će auto­bus, bi­će opet sve do­bro, vi­de­ćeš”. On­da joj u mi­sli­ma do­la­zi njen po­koj­ni muž i zo­ve je da po­đe s njim, a Pe­tri­ja mu od­go­va­ra: „Ne­ću, ho­ću još ma­lo da po­ži­vim. Čo­vek je ta­kva ži­vo­ti­nja. Vo­li da ži­vi”. Uvek sam ose­ća­la da ka­da je naj­te­že, ka­da odeš do dna, ta­da mo­žeš sa­mo go­re da ideš. U po­vre­me­nim na­pa­di­ma pe­si­mi­zma znam da tre­ba sa­mo iz­dr­ža­ti i da se stva­ri mo­ra­ju pro­me­ni­ti. To su ci­klu­si iz isto­ri­je sve­ta. Mi ne zna­mo ko­li­ko će oni tra­ja­ti i za­to smo uz­ne­mi­re­ni. 

U Ho­li­vu­du vi­še ne­ma gla­mu­ra. Ame­ri­ka se u fil­mo­vi­ma vra­ti­la na obi­čan svet. Ko su zve­zde, od­no­sno jav­ne lič­no­sti na­še stvar­no­sti?

Ka­ko za ko­ga. Mi­slim da vi­še ne­ma­mo ap­so­lut­nih ido­la, kao što smo ima­li osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka. Ne­ko mi je jed­nom re­kao da je ta­da ce­la po­ro­di­ca se­de­la za­jed­no i gle­da­la, re­ci­mo, film „Otac na slu­žbe­nom pu­tu”. Ili su svi išli u bi­o­skop. Da­nas ni­je ta­ko, već je to vr­lo ra­slo­je­no – po­sto­je ti­nej­džer­ske zve­zde, zve­zde al­ter­na­ti­ve, umet­nič­ke zve­zde. Sum­njam da mla­đa pu­bli­ka ide u bi­o­skop da gle­da film u ko­jem igra Me­ril Strip, ali zna­ju ko je. Ja znam ko je Dža­stin Bi­ber, ali ni­sam nje­gov obo­ža­va­lac. Ali znam da ne­ki nje­go­vi obo­ža­va­o­ci zna­ju da po­sto­ji Me­ril Strip, iako ne gle­da­ju nje­ne fil­mo­ve.

Od­li­ku­ju vas iskre­nost, hra­brost, an­ga­žo­va­nost, hu­ma­nost. Vo­li­te Adu Bo­ja­nu i vi­no? U če­mu je nji­ho­va draž?

Mo­žda u slo­bo­di. Ka­da ma­lo za­sta­nem, mi­slim da mi je to naj­va­žni­je. Ako imam slo­bo­du on­da mo­gu da pod­ne­sem i raz­ne dru­ge lo­še stva­ri ko­je su sa­stav­ni deo stvar­no­sti. Ni­ka­da ne­ma­te sve ide­al­no, ni­ti je slo­bo­da ne­što što će ne­ko da vam do­ne­se na kuć­na vra­ta. Slo­bo­da je li­čan od­nos pre­ma stvar­no­sti u ko­joj ži­viš. Ne­ki lju­di bi­ra­ju da bu­du ne­slo­bod­ni i to je iz­bor. Ne­ki u se­bi bi­ra­ju da bu­du slo­bod­ni i sno­se i lo­še i do­bre po­sle­di­ce te od­lu­ke.


Komentari14
c29f3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Moskovskaja
Слободу вам нико неће донети на кућни праг - A Rusi???
Драгољуб Збиљић
Српска културна елита, рачунајући ту и српске лингвисте и филологе, су учинили набвеће зло српском народу и његовом идентитету када су почели да спроводе замену српске азбуке туђим писмом (гајицом) и тиме свом народу одузели нешто што је његова најважнија очигледна културна идентификација. Довољно је само то па да се српска "културна елита" макар застиди и да се извињава свакога дана српском сиротом народу кога је "елита", уместо да га води у будућност, упутила у нестајање, обезимењавање и опште сиромашење и асимилацију у нешто што Срби никада нису били.
Stevo
Fotografija je fantasticna, suptilna kombinacija erotike i kica / obratite paznju na sve to prstenje kao vasarski izlog/. Lepa zena u borbi. Malo se muci oko smisla te borbe. Neka vina.
Jovan Milanovic
Ako imam kucni prag imam bar kucicu, a moja kucica je moja slobodica. Dakle, nema potrebe da mi to neko donosi.
Zorica
Komentari su katastrofa,da se zapanji čovek, a to je ustvari eto naš narod u malom , (daj im hleba i igara "rialiti" pa vladaj) sigurna sam da ni jedna osoba nije odgledala ni jedan njen film a vole da komentarišu tek da kontriraju, a pritom ni ovaj tekst ne pročitaju već samo naslov ( dijaspora, luka , petrović, mira...)....Karanovićka je glumica najvišeg ranga to kažu stručni ljudi,politikom se nikada nije bavila, to je evodentno i tu nema dileme i nepristojno je ako se neuk čovek upusti u diskusiju o nečemu a nema pojma o tome...kako biste komentarisali Stevu Žigona koji je često igrao nemačke generale i oficire, da li je on po vama izdajnik, hahaa
Зоран
Глума јесте извесна лаж, зато је толико глумаца упетљано у све што се дешавало у том рату и у вези Хашког трибунала, али кроз глуму дехуманизовати Србе и очекивати позитивне коментаре, мислим да је то лицемерно!
Preporučujem 47

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja