ponedeljak, 19.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:22
NAJAVA GRADNjE 54 VODOSKOKA

Svaka nova fontana malo umetničko delo

Ideja nadležnih je da se u prestonici podignu vodoskoci koji neće biti tipski. – Neki će biti parterni, neki sa skulpturama, a pojedini obnovljeni kao nekadašnji u Topčiderskom parku
Autor: Dejan Aleksićutorak, 01.05.2018. u 22:00
Трг Николе Пашића (Фо­то Д. Јевремовић)
Трг републике (Фо­то Р. Крстинић)
(Фо­то Р. Крстинић)
Фонтана код Председништва (Фо­то Р. Крстинић)

Več­ni grad, pre­sto­ni­cu Ita­li­je, kra­si vi­še od 200 fon­ta­na, a sva­ka­ko naj­po­zna­ti­ja je Di Tre­vi. Go­to­vo da ne­ma tu­ri­ste ko­ji po­se­ti Rim, a da ne uba­ci nov­čić i za­mi­sli že­lju kod tog ve­le­lep­nog vo­do­sko­ka. I srp­sku pre­sto­ni­cu kra­se fon­ta­ne iz raz­li­či­tih pe­ri­o­da i raz­li­či­tih arhi­tek­ton­skih sti­lo­va. Ipak, znat­no ma­nje ih je ne­go u Ri­mu. Tek ne­što vi­še od 40. 

Nad­le­žni u gra­du ne­dav­no su ob­zna­ni­li da bi to mo­glo za ne­ko­li­ko go­di­na da se pr­o­me­ni, na­ja­viv­ši da će u na­red­nih ne­ko­li­ko go­di­na na te­ri­to­ri­ji Be­o­gra­da bi­ti po­dig­nu­te 54 fon­ta­ne. Od­mah su se otvo­ri­la i ne­ka pi­ta­nja – ho­će li fon­ta­ne bi­ti tip­ske, ho­će li sve kao ona na Sla­vi­ji bi­ti na kru­žnim to­ko­vi­ma, ko­li­ko će ko­šta­ti... 

Sa­da se već zna da no­ve be­o­grad­ske fon­ta­ne ne­će bi­ti tip­ske, već da će sva­ka, ka­ko is­ti­če za naš list Go­ran Ve­sić, grad­ski me­na­džer, bi­ti ma­lo umet­nič­ko de­lo.

– Za ve­ći­nu tih fon­ta­na će­mo ras­pi­si­va­ti ne­ku vr­stu arhi­tek­ton­skog kon­kur­sa ili bi­ra­ti arhi­tek­te ko­ji već ra­de sa gra­dom. Ne mo­ra za sve da se ras­pi­su­je kon­kurs. Kralj Alek­san­dar, ka­da je tre­ba­lo da se ra­di Spo­me­nik za­hval­no­sti Fran­cu­skoj, zvao je Me­štro­vi­ća. Ta­ko će bi­ti i sa fon­ta­na­ma. Sva­ka fon­ta­na tre­ba da bu­de umet­nič­ko de­lo za se­be i u skla­du sa pr­o­sto­rom gde će bi­ti po­dig­nu­ta. Fon­ta­ne će bi­ti po­sta­vlja­ne u par­ko­vi­ma, na pla­to­i­ma, tr­go­vi­ma, skve­ro­vi­ma i kru­žnim to­ko­vi­ma. Ne­ke će bi­ti par­ter­ne, a ne­ke mo­gu da ima­ju ne­pra­vi­lan ob­lik – uka­zu­je Ve­sić. 

Po­je­di­ne fon­ta­ne, kao na pri­mer kod sta­di­o­na OFK „Be­o­grad”, bi­će ople­me­nje­ne i skulp­tu­ra­ma.  

– Za fon­ta­nu na kru­žnom to­ku na Bo­go­slo­vi­ji do­go­vor je da NIS fi­nan­si­ra da se po­sta­vi skulp­tu­ra Ko­ste Bog­da­no­vi­ća „Tri­pod” u vi­zan­tij­sko pla­voj bo­ji ko­ja će iz­la­zi­ti iz fon­ta­ne. Da­kle, ta fon­ta­na će bi­ti je­din­stve­na. Osim to­ga, ne­ke će bi­ti pre­u­re­đe­ne, re­ci­mo ona ču­ve­na u Top­či­der­skom par­ku, ko­ja je ra­đe­na u vre­me kra­lja Alek­san­dra, ali ko­ja je uni­šte­na. Ona će bi­ti ob­no­vlje­na ona­ko ka­ko je iz­gle­da­la – na­gla­ša­va Ve­sić.

Ide­ja je da fon­ta­ne do­bi­ju Ka­ra­đor­đev trg u Ze­mu­nu, ze­mun­ski Grad­ski park, cen­tar Ba­taj­ni­ce, pla­to is­pred BDP-a, Cvet­ni trg u par­ter­nom de­lu. 

– Ta fon­ta­na ne­će bi­ti ve­li­ka, ali sva­ka­ko će bi­ti umi­ru­ju­ća. To će čak bi­ti i naj­jef­ti­ni­ja va­ri­jan­ta, po­što su ta­mo već ura­đe­ne in­sta­la­ci­je. Fon­ta­nu će ima­ti i Park voj­vo­de Bo­jo­vi­ća, Te­ra­zij­ska te­ra­sa, Ma­njež, Sav­ski trg, park na Ba­no­vom br­du, Auto­ko­man­da... Vo­do­sko­ci su pred­vi­đe­ni i is­pred Op­šti­ne Vo­ždo­vac, na Ma­lom Ta­šmaj­da­nu, uglu Cvi­ji­će­ve i Sta­ri­ne No­va­ka, kod kru­žnog to­ka na No­vom Be­o­gra­du, kod „Štark are­ne”, u Par­ku pri­ja­telj­stva, ali i u Ra­ko­vi­ci na uglu Mi­ška Kranj­ca kod cr­kve, kao i na Zve­zda­ri na uglu Uli­ce Mi­la­na Ra­ki­ća i Bu­le­va­ra kra­lja Alek­san­dra – is­ti­če Ve­sić.

Ni pri­grad­ske op­šti­ne ne­će osta­ti bez fon­ta­na, one bi tre­ba­lo da bu­du po­dig­nu­te u cen­tri­ma. 

– Ne­ke fon­ta­ne biće ma­le, a ne­ke ta­kve da će ko­šta­ti 10.000, 20.000 evra. Ali ni­jed­na ne­će bi­ti ve­li­či­ne kao ona na Sla­vi­ji jer nig­de ne­ma baš to­li­ko pr­o­sto­ra – do­da­je Ve­sić.

Grad­nja vo­do­sko­ka u pre­sto­ni­ci mo­gla bi da poč­ne već u dru­goj po­lo­vi­ni go­di­ne, ali ka­ko ka­že grad­ski me­na­džer, re­al­ni­je je da iz­grad­nja pr­vih 10 do 15 poč­ne na pr­o­le­će.

– Br­oj 54 ni­je na­su­mi­ce iza­bran, već je za to­li­ko lo­ka­ci­ja utvr­đe­no da su is­pu­nje­ni uslo­vi za grad­nju fon­ta­na. Do­bi­li smo sa­gla­snost svih nad­le­žnih kao što su Se­kre­ta­ri­jat za urba­ni­zam, Za­vod za za­šti­tu spo­me­ni­ka, grad­ski urba­ni­sta, „Be­o­grad­ski vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja” ko­ji ina­če upra­vlja fon­ta­na­ma, „Ze­le­ni­lo” za ze­le­ne po­vr­ši­ne i Se­kre­ta­ri­jat za sa­o­bra­ćaj za sa­o­bra­ćaj­ne po­vr­ši­ne. To, na­rav­no, ne zna­či da fon­ta­ne mo­gu da bu­du sa­mo na ovim lo­ka­ci­ja­ma, ali to je ne­što iza če­ga tre­nut­no sto­je sve nad­le­žne grad­ske in­sti­tu­ci­je – ob­ja­šnja­va Ve­sić.

Pr­o­ce­nju­je se da će za za­vr­še­tak ovog obim­nog po­sla bi­ti po­treb­no če­ti­ri do šest go­di­na. Ko­li­ko njih će se gra­di­ti go­di­šnje za­vi­si­će od bu­dže­ta, ali i od dru­gih pr­o­je­ka­ta u gra­du.  

– Već se zna da će fon­ta­na is­pred BDP-a če­ka­ti re­kon­struk­ci­ju tog pla­toa. Ona na Te­ra­zij­skoj te­ra­si bi­će ra­đe­na ka­da bu­de ra­đe­na kom­plet­na re­kon­struk­ci­ja tog pr­o­sto­ra, kao i fon­ta­na na Sav­skom tr­gu. A na Bo­go­slo­vi­ji mo­že­mo po­če­ti ta­ko­re­ći već su­tra – na­gla­ša­va Ve­sić.

Pr­ve za­du­žbi­ne če­sme

Va­žan deo ur­ba­ni­za­ci­je i evro­pe­i­za­ci­je Be­o­gra­da u 19. ve­ku bi­la je iz­grad­nja če­sa­ma i fon­ta­na. Pr­ve za­du­žbi­ne u tom pe­ri­o­du u na­šem gra­du bi­le su če­sme kao što je Te­ra­zij­ska ko­ju je sa­gra­dio knez Mi­loš Obre­no­vić 1860. go­di­ne u čast po­vrat­ka na pre­sto. To je bi­la i De­lij­ska če­sma ko­ju je sa­gra­dio knez Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić 1843. go­di­ne, a ko­ja je dva pu­ta ru­še­na i ob­na­vlja­na. Idej­na re­še­nja ne­kih če­sa­ma su sa­ču­va­na i jed­na od ide­ja je da se ne­ke ura­de po tim na­cr­ti­ma, kao što je baš De­lij­ska če­sma ka­da je tre­ći put gra­đe­na, kra­jem 19. ve­ka, ra­đe­na po pro­jek­tu Alek­san­dra De­ro­ka. Sa­da­šnja če­sma ni­je iden­tič­na tom pro­jek­tu, ali ima mno­go ele­me­na­ta ko­ji su pre­u­ze­ti.

Mo­gu­će i skulp­tu­re iz Aran­đe­lov­ca

Po­sto­ji mo­guć­nost da ne­ke bu­du­će be­o­grad­ske fon­ta­ne kra­se skulp­tu­re sa ma­ni­fe­sta­ci­je „Mer­mer i zvu­ci” u Aran­đe­lov­cu, na ko­joj su de­ce­ni­ja­ma uče­stvo­va­li naj­bo­lji svet­ski va­ja­ri. 

– Svi nji­ho­vi ra­do­vi na­la­ze se u de­po­i­ma. Pre­go­va­ra­li smo da uzme­mo od­re­đe­ne skulp­tu­re i da ih po­sta­vi­mo po par­ko­vi­ma i fon­ta­na­ma. Ima tu i skulp­tu­ra ko­je su ra­di­li lju­di ko­ji su u me­đu­vre­me­nu po­sta­li svet­ski po­zna­ti umet­ni­ci. Mi­slim da će Be­o­grad do­sta do­bi­ti ti­me što će u to­me uče­stvo­va­ti va­ja­ri i arhi­tek­te jer fon­ta­ne ople­me­nju­ju pr­o­stor, po­go­to­vu za­pu­šte­ni jav­ni pr­o­stor – ka­že Ve­sić.

Pr­va na Te­ra­zi­ja­ma

Pr­va be­o­grad­ska fon­ta­na po­dig­nu­ta je pre 91 go­di­nu na Te­ra­zi­ja­ma. To je bio vo­do­skok od ze­le­nog gra­ni­ta sa si­ste­mom pr­ska­li­ca raz­li­či­tog in­ten­zi­te­ta na či­jem dnu je bi­lo mu­ra­no sta­klo ko­je je stva­ra­lo ne­sva­ki­da­šnji vi­zu­el­ni efe­kat. Ali, u dru­goj po­lo­vi­ni pr­o­šlog ve­ka, zbog to­ga što ta­kav iz­gled tr­ga ni­je bio u skla­du sa za­mi­sli­ma urba­ni­sta, uklo­nje­na je. 


Komentari7
ce255
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Fontane su nekada imale prakticnu svrhu. U vreme kada nije bilo vode po stanovima, stanari su morali da idu na fontanu, pa tu vodu da "zaite" i "konjica" da napoje. Zato su bile gradjene. No, ta su vremena prosla. Fontane su sada samo ukras i nista vise. Povrh svega skup. U medjuvremenu, u centru grada otpadaju fasade, padaju ljudima na glave pa ih ponekad i usmrte. Rupe po ulicama i trotoarima izazivaju ostecenja kostiju i osovina, a mogu da imaju i tragicnije posledice. Zidovi zgrada su neizolovani pa nekadasnje novogradnje klima-uredjaji "krase. Ali gradski ktitor se drzi devize: gdegod nadjes zgodno mesto, ti fontanu napravi, a fontana je blagorodna pa ce da rashladi. A dotle, padaj malteru, umnozavajte se rupe, a stanari u neizolovanim zgradama neka se sa rashladnim uredjajima ponose! Tako ce gradski ktitor otici u istoriju, a Beograd umesto sanacije dobiti jevtinu sminku.
Mina
Ne shvatam ove projekte tipa fontane kod Pevca gde bliješti mermer, koji izgledom i dizajnom neverovatno odudara od okoline koju čine lepe ali zapuštene fasade, ižvrljane, neugledne prodavnice.
Пера Којот
Браво! Важно је направити приоритете!
Banja
Iskreno se nadam da će ovoj inicijativi prići ozbiljnije nego do sada jer nije problem u ideji nego u samom postupku i izvođenju. Nemojte da se ponove "lapsusi" sa trgom na Slaviji, česmom kod pevca... Kao pozitivan primer bih naveo vraćanje originalnog izgleda fontane u pionirskom parku te apelujem da se u tom duhu ova inicijativa sprovede. Dakle konsultacijom stručnjaka, u skladu sa ambijentom, kvalitetnim izvođenjem. Toliko nije teško zaista.
Милош Лазић
Мала исправка: најстарија сачувана чесма-задужбина је Соколи-пашина, или Чесма Мехмед-паше Соколовића, крај Дефтердареве капије у Горњем граду Београдске тврђаве, изграђена у XVII веку, када се први пут спомиње и Делијска чесма, која се тада налазила ближе Косанчићевом венцу. Верује се да су Турци у наше крајеве донели и култ воде, да су они изградили сијасет ћесми и шедрвана, али јавних чесми је у Београду било много пре њих, чак и у античко доба, од када потиче најстарији градски водовод.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja