četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33

Duša i gostoljublje Skadarlije

Tradicionalna letnja sezona na boemskoj kaldrmi otvara se 5. maja. – Do kraja godine svakog meseca poneka manifestacija – „Šeširijada”, „Festival cveća”, „Tambura fest”, „Varjačići”...
Autor: Bran­ka Va­si­lje­vić / Ana Vu­ko­vićsreda, 02.05.2018. u 10:00
(Фо­то Н. Неговановић)
(Фо­то Д. Јевремовић)

Do­de­lom tu­ri­stič­kog Oska­ra „Zlat­no tu­ri­stič­ko sr­ce Me­di­te­ra­na i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe” 5. ma­ja po­če­će tra­di­ci­o­nal­na let­nja tu­ri­stič­ka se­zo­na na ska­dar­lij­skoj kal­dr­mi. Otva­ra­nju se­zo­ne pri­su­stvo­va­će pred­stav­ni­ci tu­ri­stič­kih pri­vre­da re­gi­o­na pa se oče­ku­je i do­la­zak ve­le­si­la u me­đu­na­rod­nom tu­ri­zmu po­put Špa­ni­je, Fran­cu­ske, Ita­li­je, Grč­ke... 

– Ne­će­mo pe­tog ma­ja sa­mo po­di­ći za­sta­vu, što tra­di­ci­o­nal­no go­di­na­ma ra­de glum­ci i knji­žev­ni­ci, već će­mo kod če­sme or­ga­ni­zo­va­ti i kul­tur­ni pro­gram, a is­pred Ku­će Đu­re Jak­ši­ća bi­će iz­ve­de­na pred­sta­va. Go­ste će do­če­ki­va­ti glum­ci ob­u­če­ni u sta­ro­grad­sku ode­ću i do­bo­šar. Ču­ve­ni ku­var Ste­va Ka­ra­pan­dža bi­će tu da po­dr­ži vi­te­za ku­li­nar­stva, a ove go­di­ne to je Dra­gi­ca Lu­kin iz Uma­ga, ina­če pr­va že­na vi­tez ku­li­nar­stva Me­di­te­ra­na i ju­go­i­stoč­ne Evro­pe. To će bi­ti pr­vi ko­rak u na­šem dru­že­nju ovog pro­le­ća – na­ja­vlju­je Dra­gan Gli­go­ri­je­vić, pred­sed­nik Dru­štva „Ska­dar­li­ja”.

Zbog na­gra­de „Zlat­no tu­ri­stič­ko sr­ce”, Evro­pa na­šu Ska­dar­li­ju, ka­ko is­ti­če Gli­go­ri­je­vić, do­ži­vlja­va kao tu­ri­stič­ki bi­ser. 

–U po­sled­nje vre­me sve vi­še va­ži pra­vi­lo: „Ako ste bi­li u Be­o­gra­du, a ni­ste ob­i­šli Ska­dar­li­ju, on­da ni­ste ni ose­ti­li pra­vi duh pre­sto­ni­ce”. A Ska­dar­li­ju ne či­ni sa­mo Ska­dar­ska uli­ca. Ska­dar­li­ja je če­tvrt ko­joj ži­vot­ni dah da­je dva­de­se­tak obli­žnjih uli­ca – na­po­mi­nje Gli­go­ri­je­vić.

Ska­dar­li­ja je mo­žda bi­la ma­lo za­ne­ma­re­na, ali je cilj Dru­štva da ona po­no­vo, kao de­voj­ka, za­bli­sta u pu­nom sja­ju. Da joj u go­ste do­la­ze ne sa­mo tu­ri­sti iz ino­stran­stva, ne­go da joj se vra­te Be­o­gra­đa­ni. Na to­me za­jed­nič­ki ra­de Dru­štvo „Ska­dar­li­ja” i Tu­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja Be­o­gra­da.

– U ma­ju sla­vi­mo let­njeg Sve­tog Ni­ko­lu. U ju­nu pri­re­đu­je­mo „Še­ši­ri­ja­du”, a „Ska­dar­li­ja fest” je u ju­lu. Le­ti je „Fe­sti­val cve­ća”. Tra­di­ci­ju ukra­ša­va­nja uli­ce cve­ćem za­po­čeo je naš Vla­da Ilić, ne­ka­da­šnji vla­snik re­sto­ra­na „Še­šir moj”. „Tam­bu­ri­ca fest” je u sep­tem­bru, a u tom me­se­cu bi­ra­mo i mis Ska­dar­li­je, or­ga­ni­zu­je­mo deč­ji fe­sti­val „Var­ja­či­ći” gde se naj­mla­đi tak­mi­če u ku­va­nju, ali im do­la­ze u go­ste i ču­ve­ni ku­va­ri. Me­đu nji­ma je bio i Džej­mi Oli­ver. Ima­mo i iz­lo­žbu vi­na, sli­kar­ske ve­če­ri i da­ne. U ok­to­bru sa bi­ci­kli­sti­ma or­ga­ni­zu­je­mo puž tr­ku, bi­ra­mo naj­spo­ri­jeg dvo­toč­ka­ša. U no­vem­bru or­ga­ni­zu­je­mo sta­ro­grad­ski ples, a u de­cem­bru bi­ra­mo naj­lep­šu ska­dar­lij­sku da­mu – na­bra­ja Gli­go­ri­je­vić ne­ke od ma­ni­fe­sta­ci­ja ko­ji­ma se Ska­dar­li­ja po­no­si. 

Ova da­ma bo­e­mi­je pr­va je tu­ri­stič­ka de­sti­na­ci­ja Be­o­gra­da i do­no­si mu čak jed­nu tre­ći­nu de­vi­znog pri­li­va. Zbog to­ga je po­treb­no što pre na naj­bo­lji na­čin ob­no­vi­ti kal­dr­mu u ce­loj Ska­dar­li­ji, sre­di­ti fa­sa­de, po­sta­vi­ti no­ve kan­de­la­bre, in­fra­struk­tu­ru i ne­ke zgra­de vra­ti­ti pra­vim lju­bi­te­lji­ma ove uli­ce. Ulep­ša­va­nje ovog kvar­ta, ka­ko sa­zna­je­mo, bi­će na­sta­vlje­no u ok­to­bru.

Sa ovim ide­ja­ma sa­gla­san je i ču­ve­ni Mi­ško Le­kić, ko­ji je de­ce­ni­ja­ma bio uprav­nik „Tri še­ši­ra” i „Ska­dar­lij­skog bo­e­ma”, i sva­ki ska­dar­lij­ski ka­men­čić po­zna­je kao svoj džep.

U ska­dar­lij­ski krug ušao je 1963. go­di­ne i oda­tle ni­je iza­šao ni da­nas. Ku­ća mu je na ne­ko­li­ko ko­ra­ka od ove če­tvr­ti, ali mu je dom ov­de. 

– Naj­po­treb­ni­ji nam je za­kon o ugo­sti­telj­stvu ko­ji će po­mo­ći da se iz­ne­dre do­bri, ško­lo­va­ni ka­dro­vi. U Ska­dar­li­ji je va­žno da se na­sta­vi ure­đi­va­nje, da se is­pro­jek­tu­je gde će se na­ći ko­ja te­ra­sa, ka­kve će uni­for­me no­si­ti oso­blje, da se ni­vo uslu­ge po­dig­ne na naj­vi­ši – na­bra­ja Le­kić.

Sta­ri ugo­sti­te­lji pro­ne­li su sla­vu Ska­dar­li­je, nje­no go­sto­lju­blje i vr­hun­sku uslu­gu. Sa­da šan­su mo­ra­ju do­bi­ti mla­di ugo­sti­te­lji ko­ji se tru­de, ali po­treb­na im je po­dr­ška i do­bro is­ku­stvo. 

– Ska­dar­li­ja ima ne­što što dru­gi ne­ma­ju – du­šu. Ni­smo bez raz­lo­ga do­bi­li „Ča­šu go­sto­lju­blja”, po­seb­no pri­zna­nje ko­je do­de­lju­ju go­sti. Sa­da je ta ča­ša po­red še­ši­ra je­dan od sim­bo­la če­tvr­ti. Ni­smo mi po­zna­ti po go­sto­prim­stvu, već po go­sto­lju­blju. To je jed­no po­seb­no sta­nje du­ha i naš ka­rak­ter. Mi go­sta lju­bi­mo kao da je rod ro­đe­ni. To ne mo­že da se na­u­či, to se ose­ća – ka­že Gli­go­ri­je­vić.

Bi­bi­jin po­tok se­kao uli­cu 

Ska­dar­ska uli­ca no­si taj na­ziv od 1872. go­di­ne. Do ta­da je na ovom pro­sto­ru bi­lo ta­ko­zva­no Ci­gan­sko so­ka­če, od­no­sno Ši­ćan ma­la, for­mi­ra­no u pe­ri­o­du od 1830. do 1870. Do 19. ve­ka Ska­dar­li­jom je te­kao po­tok či­ji je iz­vor is­pod „Po­li­ti­ke” na­zvan po ci­gan­skom bo­žan­stvu spa­sa Bi­bi­ji. 

– Ovaj po­tok de­lio je u po­čet­ku Ska­dar­li­ju na Pa­li­lul­sku i Sta­ro­grad­sku op­šti­nu. Po­sto­jao je za­kon da na Sta­rom gra­du mu­zi­ka mo­že da svi­ra do po­no­ći, pa su se go­sti i mu­zi­ča­ri do ta­da ve­se­li­li na Sta­rom gra­du, a od po­no­ći su pre­ska­ka­li po­tok i se­li­li se na Pa­li­lu­lu – pri­ča Mi­ško Le­kić.

Naj­ve­ći deo akva­duk­ta is­pod uli­ce no­sio je ime po Ska­dru i oda­tle ime Ska­dar­li­ja.

Pr­vi go­sti sti­za­li su po­sle 1901. go­di­ne i ru­še­nja ka­fa­ne „Dar­da­ne­li”, sme­šte­ne na me­stu da­na­šnje zgra­de Na­rod­nog mu­ze­ja. Da ova če­tvrt po­sta­ne ono što je da­nas i da u njoj za­ži­vi po­se­ban bo­em­ski duh za­slu­žni su glum­ci či­ča Ili­ja Sta­no­je­vić i Žan­ka Sto­kić. Hro­ni­ča­ri be­le­že da je po­čet­kom 20. ve­ka u Ska­dar­li­ji bi­lo pet­na­e­stak ka­fa­na. Po­sled­nji put re­kon­stru­i­sa­na je 1966. go­di­ne po pro­jek­tu Uglje­še Bo­gu­no­vi­ća.

U sr­cu bo­e­ma, ali i po­li­ti­ča­ra

Osim na­šim bo­e­mi­ma, Ska­dar­li­ja se pod ko­žu uvu­kla i go­sti­ma iz ino­stran­stva. U ka­fa­na­ma i ba­šta­ma bo­ra­vi­li su bri­tan­ska kra­lji­ca Eli­za­be­ta, Vi­li Brant, 

Mar­ga­ret Ta­čer, Al­ber­to Mo­ra­vi­ja, San­dro Per­ti­ni, Đi­na Lo­lo­bri­đi­da… O mno­gim od ovih go­sti­ju bri­nuo je Mi­ško Le­kić, le­gen­dar­ni uprav­nik ka­fa­ne 

„Tri še­ši­ra”. 

– Ugo­stio sam Džor­dža Bu­ša Sta­ri­jeg, Đa­ni­ja de Mi­ke­li­sa, Hel­mu­ta Ko­la, Gen­še­ra, Pri­ma­ko­va, Iva­no­va… Dok je u go­sti­ma u ka­fa­ni bio špan­ski kralj Hu­an Kar­los, ro­dio mi se sin. Svi su mi go­vo­ri­li da ga zo­vem za ku­ma, ali sam se iz­vu­kao uz opa­sku da će mi se otac bu­ni­ti ako ga kralj na­zo­ve Gon­sa­les – pri­ča Le­kić, ko­ji je ra­de­ći ov­de do­če­kao i pen­zi­ju.

Ska­dar­li­ju i da­nas po­se­ću­ju po­zna­te lič­no­sti. Ne­dav­no su se njom pro­še­ta­li Džo­zef Baj­den, pot­pred­sed­nik SAD u ad­mi­ni­stra­ci­ji Ba­ra­ka Oba­me, Jo­ha­nes Han, evrop­ski ko­me­sar za pro­ši­re­nje, Alen De­lon…


Komentari3
9704c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dacko
Tuzno je da ulica sa kafanama bude turisticno mesto, a ne okolnik muzeji, nalaziste u Vinci... Beograd moze da ponudi kvalitetnije sadrzaje.
Dragan
Kolege i ja smo počeli da izbegavamo Skadarliju jer nas ljubazno pozovu dok smo na ulici da svratimo u kafanu. Mi sednemo i onda nas maltene najure napolje kad im kažemo da nećemo da ručamo već smo samo svratili na par pića. Takav odnos ugostitelja prema Beogađanima i turistima zaslužuje oštar odgovor svih, uključujući nadležne jer ja ne znam ni za kakvu odredbu ili zakon koji im dozvoljava ovakvo ponašanje.
Kosta
I ne samo to. Skadarlija je godinama za izbegavanje i zbog "dranja" gostiju i zbog velike buke i pomešanih orkestara, i zbog veoma lošeg odnosa prema gostima. Svi gledaju kako da nekog "ošure" i da uvale lošu hranu, vino i ostalo po paprenim cenama. Računaju valjda da su sve stranci pa aj jednom da ih prevare ionako se neće vraćati. Više puta u poslednje tri godine čujem a i iz ličnog iskustva znam koliko loše može da bude, prosto me bilo sramota zbog gostiju iz inostranstva koji su tamo želeli da večeramo a koji su za večeru dobili neko podgrejano meso uz neopisivo neljubaznog konobara koji samo što nije bacao po stolu sve... Skadarlija je postala jedno ružno lice grada, a uz internet i društvene mreže to se brzo pročuje. Strašno i za izbegavanje. Potrebna je jača kontrola vlasti ovde.
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja