utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 01:24

Obeležena 23. godišnjica stradanja Srba u Zapadnoj Slavoniji

Hrvatska vojna agresija „Bljesak”, u kojoj je proterano više od 20.000 Srba i ubijeno blizu 300 srpskih zarobljenika civila, „predstavlja završni čin etničkog čišćenja Srba sa prostora Zapadne Slavonije, kaže Miodrag Linta
utorak, 01.05.2018. u 12:57
За злочине хрватских снага у акцији "Блијесак" до данас нико није одговарао (Фото Танјуг)

Parastosom u crkvi Svetog Marka, koji je služio protojerej Jovan Blagojević, danas je obeleženo 23 godine od hrvatske vojne agresije „Bljesak” i stradanja Srba u Zapadnoj Slavoniji.

Parastosu je prisustvovao i predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, koji je rekao da hrvatska vojna agresija „Bljesak”, u kojoj je proterano više od 20.000 Srba i ubijeno blizu 300 srpskih zarobljenika civila, „predstavlja završni čin etničkog čišćenja Srba sa prostora Zapadne Slavonije”.

On je podsetio da je još tokom jeseni 1991. godine sa većeg dela Zapadne Slavonije „proterano preko 80.000 Srba, da je spaljeno, minirano i uništeno oko 200 srpskih sela, jer su Srbi bili u apsolutnoj većini, da je uništeno preko 5.000 srpskih kuća”.

Navodi da je tokom i posle vojne operacije „Bljesak”, 1995. godine, hrvatska vojska i policija počinila brojne zločine na srpskim civilima i zarobljenicima i da, 23 godine posle, hrvatsko pravosuđe nije procesuiralo, niti osudilo nijednog nalogodavca ovog strašnog zločina.

„Nažalost, generalno hrvatsko društvo nije spremno da se suoči sa zločinačkom prošlošću, nije spremno da ima iste standarde prema ratnim zločinima i prema žrtvama, a temelj takvog odnosa Hrvatske prema prošlosti jeste lažni mit o domovinskom ratu, prema kome su Srbija, krajiški Srbi i JNA bili agresori i zločinačka strana, a Hrvatska je tobože bila nevina žrtva koja je vodila takozvani pravedan, oslobodilački rat”, kazao je Linta novinarima.

Istakao je da dok takvo stanje bude u Hrvatskoj, Srbi ne mogu očekivati da će njihove žrtve dobiti satisfakciju, da će hrvatski zločinci biti kažnjeni. „Više ništa ne očekujem ni od međunarodne zajednice, EU, Berlina, Vašingtona. Očigledno da geopolitički razlozi utiču da Hrvatska kao lojalan član zapadne alijanse nema obavezu da poštuje temeljne vrednosti EU, a to su ljudska prava i antifašizam”, kazao je Linta.

Predsednica Udruženja porodica poginulih i nestalih „Suza” Dragana Đukić kazala je novinarima da je ta agresija hrvatske vojske na porodice ostavila veliki trag, te da su porodice nezadovoljne, jer se još uvek veliki broj ljudi vodi kao nestala lica.

„Problem nestalih je podignut na najviši nivo, ali obećanja zvaničnika ne prati realizacija. Nezadovoljni smo i ne možemo da verujemo da se u 21. veku i posle 23 godine samo priča da je to humanitarno pitanje, a da rezultata nema. Da imamo majke koje i dalje čekaju posmrtne ostatke i da ne mogu za svog života da sahrane svoju decu”, kazala je Đukić.

Podsetila je da je problem nestalih u februaru prilikom susreta hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović i predsednika Srbije Aleksandra Vučića stavljen na prvo mesto, te da su data obećanja, ali da do sada ništa nije rešeno. „Mi i dalje čekamo. Zločin se desio u zaštićenoj zoni UN. Ne možemo da verujemo da svet i niko ne stoji iza porodica i da niko nije osudio taj zločin”, navela je Đukić.

Predsednik Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je naveo da u isto vreme dok se u Beogradu parastosom obeležava godišnjica „Bljeska”, u Hrvatskoj se to slavi kao „veliki datum njihove pobede”.

„Zaista ne znam u čemu se ta pobeda sastoji, jer na tim prostorima gde su Srbi živeli gotovo da nema Srba, a nema ni Hrvata. Pobeda bi bila u tome da nestane narod koji je tamo vekovima živeo”, kazao je Budimir. Dodao je da posebno boli činjenica da ni posle 23 godine, bez obzira na promenu vlasti u Hrvatskoj, odnos prema žrtvama se nije promenio.

„Gotovo niko nije optužen za zločine, a znamo da su, prema podacima 'Veritasa', 283 osobe, među njima 57 žena i 14 dece, stradale na putu spasa prema mostu prema Bosanskoj Gradišci”, kazao je Budimir. Naveo je da je najmanje za očekivati bilo da odgovorni za te zločine odgovaraju, ali da niko nije odgovarao ni u Haškom tribunalu, niti pred hrvatskim pravosuđem.

„Teško je posle toliko vremena i očekivati da će neko odgovorati kada vidimo i sada da iz Drugog svetskog rata u Jasenovac na komemoraciju odlazi se u posebnim kolonama, što znači da se ta istina teško probija”, kazao je Budimir. On je najavio da će u manastiru u Krušsedolu poslednje nedelje maja ponovo odati pomen i parastos stradalima u Bljesku i Oluji, kao i drugim ratovima tokom 20. veka. (Tanjug)

U Gradiški obeležena godišnjica stradanja Srba

Banjaluka - U Gradiški je obeležena godišnjica stradanja Srba iz zapadne Slavonije, tokom akcije hrvatskih policijskih i vojnih snaga snaga „Bljesak”. Ispred crkve Presvete Bogorodice služen je parastos za stradale Srbe iz zapadne Slavije, potom su položeni venci kod spomen ploče, a potom su sa mosta u Savu spušteni venci i cveće.

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da Srbi moraju biti jedinstveni i čuvati svoje dve države - Republiku Srpsku i Srbiju, jer „ako nemaju državu nisu slobodni”. „U kakvom teškom položaju su Srbi najbolje vidimo u Federaciji BiH, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori, Makedoniji i samoproglašenom Kosovu”, rekao je Dodik.

On je istakao da su u RS utočište našli i mnogi Srbi prognani iz zapadne Slavnije, dodavši da je akcija „Bljesak” bila „zločinačka akcija”, što potvrđuje i podatak da je u toj akciji ubijena i dvogodišnja devojčica koja je bila u bakinom naručju. „Moramo biti jedinstveni, jer ne postoje bosanski i hrvatski Srbi”, istakao je Dodik.

Predsednik RS je ocenio da za srpske žrtve „još nema pravde”, što se vidi i iz puštanja na slobodu odmah posle hapšenja ratnog komandanta Petog korpusa Armije BiH Atifa Dudakovića, iako postoje relevantni dokazi da je počinio ratne zločine nad Srbima.

„Zato je potrebno da jačamo našu Republiku i ne smemo popustiti ni na jednom mestu. Srpska je danas stabilna i verujem u njenu budućnost”, naglasio je Dodik. Predsednik Udruženja Srba proteranih iz zapadne Slavonije Krsto Žarković rekao je da je od 1991. do 1995. godine stradao 1.241 Srbin sa tog područja, dodavši da za zločine nad Srbima u zapadnoj Slavoniji niko nije odgovarao.

Vence su kod spomen-ploče srpskim žrtvama zapadne Slavonije položili Dodik, srpski član Predsedništva BiH Mladen Ivanić, ministri u Vladi RS, vicekonzul Srbije u Banjaluci Perica Nikolić, poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srpske, porodice srpskih žrtava, predstavnici Udruženja Srba proteranih iz zapadne Slavonije, direktor Dokumentaciono informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac, Boračke organizacije Republike Srpske, nevladinih organizacija i opštine Gradiška.

Prema podacima „Veritasa” u maju 1995. godine u akciji hrvatske vojske „Bljesak” iz zapadne Slavonije, koja je to vreme bila pod zaštitom vojnika UN-a, proterano je oko 15 hiljada Srba, poginulo ih je 283, među njima i 114 civila, a bilo je zarobljeno 1.450 vojnika. (Beta)


Komentari21
782ba
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jeremija
Hajde jednom da uskladite ove brojeve. Imate Veritas i g. Štrpca, najmjerodavnijeg za to, a ne ovako. Brojevi se razlikuju u dvostrukom iznosu, što ostavlja užasan dojam. Tako niste vjerodostojni, što bi rekli hrvati, i ne može vam se vjerovati. Nije ovo ni prvi, a ni zadnji slučaj šaketanja kojekavih brojeva, kao da se ne radi o ljudima i ljudskim sudbinama.
svetlana
Dobro je bar se ovi naši ne švrljaju sa cifrom od 6 miliona.
Preporučujem 5
Trifun
"Док се у Београду парастосом обележава годишњица „Бљеска”, у Хрватској се то слави као „велики датум њихове победе”. Jos veci "dernek"Hrvati prave 5.avgusta kada slave obljetnicu "Oluje",kao dvostruki drzavni praznik,sa svom ustaskom ikonografijom i uz Tompsonov opus "O Jasenovcu i Gradisci Staroj"...Kakav je to narod koji slavi najvece zlocine pocinjene nad svojim komsijama?Srbi,na primer,i ne pomisljaju da slave "Srebrenicu"..A "Bljesak"/"Oluja" su po obimu zlocina i njegovim posledicama neuporedivo veci zlocin.Za Srebrenicu su osudjeni mnogobrojni Srbi i u Hagu i u Sarajevu i u Beogradu.Za "Bljesak"/"Oluju" nije niko..Seselj je u Hagu osudjen zbog odrzanog govora u Hrtkovcima(verbalni delikt).A isti HT u Hagu je oslobodio Gotovinu i kompaniju.Iako postoje mnogobrojni dokazi izvrsenog genocida ,posle Tudjmanove komande(na Brionima) "Naneti takve udarce Srbima da prakticno nestanu sa ovih podrucja".U pravu je Plenkovic kada kaze da nismo isto..."...jer se Hrvati nicega ne stide"
Milovan P
Srbija je izdala srpski narod u Hrvatskoj. Da su lideri vise mislili na narod a manje na svoje fotelje imali bi hrabrosti da sprece etnicko ciscenje celokupnog naroda sa tih prostora.
Анка
@Јеремија, Србија треба да призна српском народу, које је грешке направила у политици 90-их. Јако је важно да српски народ знаде истину, и да тражи од својих политичара да не понављају исте грешке у будућности. Грешке Србије, не умањују грешке Хрватске. Нека сватко носи своје бреме.
Preporučujem 3
милутин
Није Србија него они који су после 1945. загосподрили Србијом. Они "два ока у глави" (док се не заврши приватизација).
Preporučujem 7
Prikaži još odgovora
Jovan Dragojevic
Evo gledam danas prenos iz Hrvatske oni obelezavaju domovinski rat Mi to kazemo etnicko ciscenje Pa ne moze i jedno i drugo ili je prva definicija ili druga Samo ko ce da definise Ko
edvin Peric
Pa neka se ovaj obican narod zahvali svojim sefovima i nasem Slobi koji su hteli da tamo budu sefovi Malo se podsetimo sta je sve bilo onda (oni koji se secaju) kada su magacioneri bili rukovodioci Republike Srpske ili kako su je vec zvali Srbin sam da se razumemo ali tako je bilo
svetlana
Šta kaže Vuk Drašković na ovo, bilo je i njegovih partizana po Krajini i Hrtkovcima. Više je Vukov SPO harao po Krajini i proterao Hrvata iz Hrtkovaca negoli što su Šešeljovi Radikali. U to vreme Šešelj je jezikom samo mlatio, dok je Vuk Drašković ozbiljno radio. Posle Vuka unaprediše za ministra spoljnog, a Šešelja za Hag.
Preporučujem 39

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja